Ako izuzmemo najpoznatiju Linux distribuciju, retko se srećemo sa softverom čiji tvorci potiču iz Južnoafričke Republike. Minijaturni razvojni studio Rogue Moon, koji vodi poreklo upravo sa tih prostora, nije odoleo collectible card game maniji čiji je trenutno najpopularniji predstavnik svakako Hearthstone – njihov prvenac je već neko vreme prisutan na tržištu, ali je tek nedavno uvršten u Steam biblioteku što mu je otvorilo put ka mnogo širem auditorijumu. Radnja System Crasha smeštena je u blisku budućnost kojom vladaju multinacionalne korporacije pod čijim gramzivim šapama se nalaze svi oblici oružanih snaga. Uprkos teroru te masivne vojno-policijske mašinerije, sveobuhvatnoj vlasti uporno izmiču kriminalni karteli, kao i hakerski nastrojeni pojedinci koji pomoću posebnih prenosnih konzola bacaju klipove u točkove tehnokratskog kapitalizma. U ovu smešu dodajte prstohvat sintetičke droge koja se otela kontroli, pola kubika urbanih sredina koje su se toliko proširile da je došlo do spajanja nekoliko megalopolisa u nesagledive gradove-države, zatim kašičicu razularenih uličnih bandi i dobićete... Neuromancera, ali nedostatak originalnosti nećemo autorima uzeti za zlo jer je System Crash, kao celina, primer da se prvi mačići ipak ne bacaju u vodu.

Glavni ekran je predstavljen mapom užeg centra San Anđelesa preko koje imate uvid u raspoložive misije i količinu novca, dok se same borbe odvijaju na zasebnom ekranu. Pojedini skupovi misija se granaju i stvaraju iluziju nelinearnosti, jer svi putevi vode do istog ishoda. U slučaju da nikada niste igrali pomenuti Hearthstone, Magic: The Gathering ili neki drugi CCG naslov, na prvi pogled pravila i mehanika System Crasha delovaće zastrašujuće. Budite bez brige jer se osnove vrlo lako savladaju, u čemu bitnu ulogu igra i dobro osmišljeni interaktivni tutorijal. Prilikom borbe, sučeljene strane imaju na raspolaganju po četiri slota za agente i tri za support karte ograničenog trajanja. Agenti se „budže” modifier karticama isključivo tokom borbe, a među njima su razni vidovi vatrenog oružja, oklopa, kibernetskih implanta, napredne opreme za hakovanje i slično koji utiču pozitivno na vitalne statistike agenta (jačina napada, debljina oklopa i health), odnosno negativne ukoliko protivnik baci modifier na vašu karticu. Kartice za podršku dolaze u vidu hakerskih poslastica kao što su virusi i exploiti. Po jedan slot na obe strane rezervisan je za specijalne kartice koje aktiviraju posebne borbene uslove tokom pojedinih story misija i usložnjavaju konflikt globalnim bonusima (ili minusima). Suština svake bitke je u pasivnom ili aktivnom skupljanju predefinisane količine objective poena i sprečavanju protivnika da ih se dokopa. Kada agent napada prazno polje (što predstavlja aktivnu akumulaciju), automatski uzima OP proporcionalan sopstvenoj attack vrednosti, te je, u slučaju da se branite, od suštinske važnosti pod hitno mu se suprotstaviti adekvatnom karticom i sprečiti odliv besplatnih poena. Pojedini agenti, uglavnom iz runner podgrupe, poseduju sposobnost pasivnog skupljanja poena čija se količina povećava ugradnjom implanta i oni, logično, predstavljaju prioritetne ciljeve.

Pošto ni kod sajber-babe nema džabe, upotreba svake kartice plaća se određenom količinom kredita: okršaj započinjete sa jednim, svakog sledećeg poteza raspoloživa količina se uvećava za još jedan, do maksimalnih deset kredita. Prema tome, veoma je bitno imati bar jednu „jeftinu” kartu u špilu kojom ćete odigrati prvi potez, jer ga u suprotnom badava trošite. Akvizicija novih kartica vrši se uspešnim okončanjem misija i kupovinom na crnom tržištu, gde je takođe moguće rasprodati viškove. Špilove sastavljate po želji, ali imajte u vidu da svaki mora da se sastoji od tačno četrdeset kartica, kao i da pakovanje decka skupim, elitnim karticama ne vodi ničemu, ma koliko delovalo primamljivo – i najobičniji, na oko najslabiji pion ima adekvatnu primenu. Dobro balansiran špil sa ravnomernom količinom agenata, support i modifier kartica je ključ za pobedu. Sigurno se neće desiti da ne znate šta da ponesete u borbu, jer vam je na raspolaganju stotinjak jedinstvenih kartica. Svi poznati izdanci cyberpunk ikonografije su na broju – jakuze, anarhisti, hakeri, mechovi, korporativno obezbeđenje, a jedna od jačih kartica se simpatično zove Rutger (omaž gospodinu Haueru koji je ljubitelje cyberpunka zadužio za sva vremena ulogama u Blade Runneru i Split Second). Kartica koja deli ime sa nazivom igre je najiritantnija jer se njenom upotrebom sklanjaju svi agenti sa table (uključujući i modifiere koji se bespovratno gube) i vraćaju nazad u ruke sučeljenim igračima – omiljena taktika anarch protivnika, koji nakon odigrane system crash kartice bace Blackjacka (nezgodan mladić koji odmah u pomoć pozove trojicu kolega, naspram praznih polja na igračevoj strani) i momentalno izazovu paniku.

Pošto su portreti i motivi na karticama delo više autora, primetan je disparitet u kvalitetu, od umetničkih dela koja bi svako poželeo da okači na zid do mazarija koje ne bi našle utočište ni u kamiondžijskoj garaži. Na prvi pogled čini se da je izlišno pominjati kvalitet teksta u jednoj CCG igri, ali su svi oldschool cyberpunk klišei koje toliko volimo tačno pogođeni i ruku pod ruku sa izvrsnom muzičkom pratnjom sačinjenom od apokaliptičnih electro-industrial numera atmosferu čine gustom kao kefir. Ostaje nejasno zbog čega je muzika oskrnavljena konverzijom u jednokanalne fajlove, a čudni lo-fi princip primenjen je i na grafiku jer je odnos stranica prikazane slike u zastarelom 4:3 razmeru. Na papiru igra deluje suvoparno, ali u praksi stvari stoje sasvim drugačije – System Crash je pozitivno iznenađenje zaraznije od kesice suncokreta, letnji sleeper hit solidne težine i trajanja čiji će životni vek uskoro biti produžen novim DLC modulima.

Jan ČMELIK