Dok su u Srbiji mladi zarađivali svoj prvi džeparac noseći gajbice, američki tinejdžeri su prvo radno iskustvo uglavnom sticali raznoseći novine na biciklu. Kao jedna u nizu igara iz prve polovine osamdesetih godina koje su ime dobile po zanimanju glavnog junaka, C64 port Atarijevog Paperboya iz 1986. godine (goo.gl/nJHlb6, 45 KB) omogućiće vam da iz udobnosti vaše fotelje iskusite karikirane nedaće ovog posla.

Svaki nivo predstavlja jedan dan u nedelji sa zadatkom da isporučite novine svim pretplatnicima u ulici. Na ekranu, koji se lagano skroluje nagore, prikazana je polovina ulice pod uglom od 45 stepeni. Žonglirajući biciklom između trotoara i kolovoza potrebno je da ubacujete novine u poštanske sandučiće pretplatnika, dok ćete drznike koji se nisu pretplatili kažnjavati razbijenim prozorima.

Broj primeraka novina koje možete da nosite je ograničen, ali se na pločniku povremeno pojavljuju paketi koji će dopuniti vašu torbu. Da posao ne bude suviše jednostavan pobrinuće se čitava paleta smetala, od nadrndanih komšija, besnih kučića, nadobudnih skejtera koji misle da je ceo trotoar njihov, do automobila, kosačica i drugog baštenskog inventara. Svaki kontakt sa njima rezultuje padom sa bicikla, odnosno gubitkom jednog života. Kada stignete do kraja ulice očekuje vas kratka, vremenski ograničena bonus deonica u vidu kros staze sa preprekama i skakaonicama, gde ćete potrošiti preostale primerke novina obarajući table za dodatne poene. Nakon toga sledi dnevni izveštaj, a ako ste izgubili suviše mušterija (niste im dostavili novine ili ste im razbili prozor) igra se momentalno završava, bez obzira na to koliko života imate na lageru.

Da su stvari tekle kako treba ovde bi se saga o raznosaču novina iz predgrađa završila hepiendom. Nažalost, čitavih šest godina kasnije, neko je došao na ideju da iskoristi staru slavu dečaka na biciklu i tako je nastao Paperboy 2 (goo.gl/dHV8sP, 555 KB). Igra je gotovo u samom startu bila osuđena na propast jer je izvorna verzija rađena za DOS, a zatim portovana na ostale platforme. Kako se skromne grafičke i zvučne mogućnosti tadašnjih PC-jeva nisu mogle nositi sa tadašnjim standardima u svetu video-igara, a uz to konverzija igre na Amigu kao da je rađena nogama, krajnji rezultat je poražavajuć.

Mehanika nastavka ne odstupa mnogo od originala, tako da je Dvojka u suštini i dalje zabavna, naravno ukoliko zanemarimo presporo izvođenje i katastrofalan vizuelni dojam igre. Zvrčke koje dečak (zarad rodne ravnopravnosti u nastavku možete igrati i sa devojčicom) izvodi bacajući novine po komšiluku su daleko raznovrsnije, što važi i za prepreke i smetala na ulici, a među pretplatnicima je primetan povećan broj čudaka jer ćete dnevni list sada dostavljati i u okultne hramove sa statuama gargojla koje bljuju vatru i tvrđave sa čijih zidina će vas topovi zasipati đuladima.

Darko MIHOKOVIĆ