Ovo je jedna od poslednjih igara koje je autor teksta igrao sa društvom na Komodoru (dva džojstika, jedan TV). Šteta je što danas nema više tekstova u stilu opisa starih borilačkih igara, u koje spada analiza boraca koje možete birati. Pa, evo jednog...

Lee-Chung: klasičan Ryu borac. Izvodi kružni udarac kojim sprečava napade iz vazduha. Dobar protiv ljudskog igrača.

Gino: italijanski momčić sa zalizanom kosom, deluje kao da nosi kožnu jaknu i zelene pantalone. Sporo baca noževe koji oduzimaju puno energije.

Merrick: Brazilac čije je zanimanje medicinski brat. Ima 120 kila i kvrgavu glavu, a specijalnost mu je misaoni projektil koji je nešto teže izbeći.

Jay-Cee i Otis nam nisu simpatični osim što je potonji nezaposlen. Svi borci ionako imaju iste poteze osim specijalnih napada.

Fist Fighter nema priču, čak ni turnir sistem. Birate pojedinačnu borbu protiv drugara ili kompjutera, broj rundi i vremenski limit. Igra nije preterano zanimljiva, ali je vredi probati ako pronađete saigrača. Od tri pozadine, dve su lepo nacrtane dok jedna ne liči ni na šta. Igru potenciramo zato što je možda najbliža nečemu što podseća na klasične tabačine sa automata. Tu je žuta skala sa crvenom pozadinom koja se animirano smanjuje nakon udarca, krupni sprajtovi, kao i doskočice boraca nakon meča.

Ognjen POPOVIĆ