Gde su i šta rade?

Ekosistem slobodnog softvera podleže zakonitostima koje upravljaju većinom društvenih sistema. Projekti unutar ovog podneblja nastaju i nestaju u skladu sa više faktora i teško je na samom početku njihovog života predvideti uspeh i dugovečnost. Pre godinu dana, u tekstu „Zajednica na zadatku” (SK 9/2015) sagledali smo kako okvirno izgleda životni vek jednog open source projekta, a sada ćemo zakucati na vrata zaboravljenih asova.

Slackware

Verovatno nema starijih korisnika Linuxa koji nisu koristili, ili makar probali, ovu distribuciju. Sa druge strane, mlađi naraštaji verovatno nisu ni čuli za nju ili njeno pominjanje nije ostavilo značajnije efekte pa im preporučujemo arhivu tekstova na sajtu „Sveta kompjutera” u kojoj mogu naći nekoliko tekstova na ovu temu. Slackware je bio, i ostao, jedna od najznačajnijih distribucija Linuxa i danas je vrlo aktivan. Specifičnosti razvoja i tvrdoglavo držanje KISS principa (Keep It Simple Stupid!) uzrokovali su smanjen broj korisnika poslednjih godina, ali daleko od toga da ih nema. Nove verzije izlaze, manje-više redovno, i ekipa okupljena oko Patrika Volkerdinga (Patrick „The Man” Volkerding) još uvek uspeva da drži korak sa modernim trendovima ne odstupajući od izvornih postulata da jednostavnost dizajna mora imati prednost u odnosu na jednostavnost upotrebe. Iz tog razloga, Slackware važi za distro koji koriste hardcore gikovi i korisnici koji žele da zavire duboko u internalije sistema i čačkaju sve moguće aspekte distribucije. Mi je, za tu namenu, svakako preporučujemo.

Mepis

Dugo je GNU/Linux bio bauk prosečnom korisniku računara naviknutom na nepodnošljivu lakoću klikanja po prozorima. I pored nekoliko pokušaja da se napravi distribucija koja će biti blagonaklona tehnički manje vičnim korisnicima, sve do pojave Mepisa su ti pokušaji ostajali bez značajnijeg uspeha. Mepis je doneo nekoliko unapređenja postojećih rešenja koja su bila ključna za uspeh ove distribucije i koja su joj donela status „najlakše” i user friendly. Pre svega, Mepis je bio live sistem, što nije bila velika novost i, uzimajući u obzir tadašnje konfiguracije, ne naročito udobna varijanta, ali postojanje grafičkog programa za instalaciju i objedinjenog kontrolnog centra napravili su pravu malu revoluciju u popularizaciji Linuxa. Uz sve to, izbor pratećeg softvera, podrška za tadašnji hardver (i čuvene soft modeme), generalna koncepcija i podešavanje sistema namenjeno kućnoj i kancelarijskoj upotrebi dovela su Mepis na sam vrh popularnosti.

A danas? Danas je ova distribucija na izmaku snaga. Poslednje zvanično izdanje datira iz sredine 2013. godine i mada je onlajn zajednica relativno aktivna, ne zna se tačan status i sudbina projekta. Možda nas autori iznenade novim izdanjem ili odluče da ugase Mepis. Kako god da se situacija završi, ostaće trajan i značajan uticaj koji su ostvarili, bilo samom distribucijom i njenim tehničkim rešenjima, bilo projektima koji su nastali na njihovim temeljima, a koji su i dalje aktivni.

OpenSolaris

Sun Microsystems, nekada moćni džin, is no more. Možda i ne znate da je ova kompanija postojala, ali velike su šanse da ste koristili nešto od tehnologija razvijenih u njihovim centrima. Dovoljno je da kažemo Java. Sve je počelo operativnim sistemom baziranim na BSD Unix kodu koji je naknadno dobio ime Solaris i kojim je Sun vladao serverskim prostranstvima. Ipak, promene na tržištu i jačanje preferencija velikih igrača ka otvorenim modelima razvoja uslovila je da Sun, poslednjim trzajima, donese odluku da otvori izvorni kod svog sistema i kreira zajednicu u okviru koje će se vršiti dalji razvoj. Rodio se OpenSolaris koji je, zahvaljujući svom pedigreu i odličnim „genima”, vrlo brzo prihvaćen od strane zainteresovanih developera.

Avaj, taman kada je izgledalo da sve kreće u dobrom pravcu Sun Microsystems je kupljen od strane kompanije Oracle koja sa open source zajednicom ima dugoročni, ali pomalo problematičan odnos. Bez zalaženja u detalje, krajnji efekat akvizicije je gašenje OpenSolaris i njegova reinkaracija u OpenIndiana projekat kasnije baziran na operativnom sistemu illumos. Slobodni Solaris više ne postoji, ali tu su njegovi naslednici, dobar kod u svetu slobodnog softvera je kao mitološka ptica Feniks.

Knoppix

Sa izuzetnim zadovoljstvom vas obaveštavamo da je Knoppix živ i zdrav! Iako ne prva live distribucija, Knoppix je svakako bio prva uspešna i široko prihvaćena „živa” varijanta Linuxa koja je autoru ovog teksta bila i ostala jedna od omiljenih distribucija. Ono što je Knoppix izdvajalo od drugih sličnih sistema je odlična detekcija hardvera pomoću koje se sistem samostalno pokretao do grafičkog okruženja, smanjujući intervencije od strane korisnika na neophodni minimum, čime je stekao poštovanje i zasluženu popularnost kod širokog spektra korisnika. Pored navedenog, količina softvera koja je dolazila u osnovnom CD izdanju je, za ono vreme, najblaže rečeno, bila impresivna. Upotreba on the fly kompresije imala je svoju cenu u nešto većim hardverskim zahtevima ili malo sporijem radu, ali je zauzvrat pružala celovito i upotrebljivo radno okruženje koje su bez većih problema mogli da koriste i početnici.

Autor Knoppixa, Klaus Knoper (Klaus Knopper) i njegova supruga Adriane, zaslužni su i za derivat ove distribucije namenjen slabovidim i slepim osobama. Projekat nosi suprugino ime koja je i sama osoba oštećenog vida. Ovo svakako nije jedini značaj Knoppixa pošto je on postao osnova brojnih drugih živih distribucija koje su dalje pomerale dostignuća i na pozitivan način promovisale slobodni softver i Linux.

• • •

Primera kao što su ovi koje smo predstavili ima zaista mnogo u FLOSS areni, od malih projekata koje su „pojele” godine ili drugi projekti do „velikih” zajednica koje su se transformisale na načine koji prilikom nastanka verovatno i nisu bili planirani. Ono što je svima zajedničko je kolaborativni i solidarni rad na kvalitetnom i korisnom softveru koji svi zajedno možemo da koristimo, na čemu smo im zahvalni i po čemu ih pamtimo.

Goran STRIČIĆ