Testiranje hardvera računara

U ovom tekstu ćemo se potruditi da istaknemo neke već poznate tehnike provere ispravnosti računara, ali i da uvedemo po koju novu

Mi ćemo se u ovom tekstu najviše baviti testiranjem hardvera, iako određeni problemi mogu biti softverski. Postoje različite vrste testova, od kojih se određene vrše u pre-boot okruženju, dok se neki rade u sklopu operativnih sistema. Pre-boot testovi su manje podložni softverskim greškama, jer se izvršavaju pre podizanja operativnog sistema, te na njih mogu negativno da utiču samo neispravne komponente.

1. Merenje temperature

Temperature se mogu pogledati pre butovanja računara u BIOS/UEFI okruženju, ili u operativnom sistemu uz pomoć određenih programa. Ukoliko računar to podržava, preporučljivo je temperature pogledati i u BIOS-u/UEFI-ju, i nakon butovanja uz pomoć programa.

Opcija za pregled temperatura u BIOS-u se obično nalazi pod nazivom Hardware Monitor, PC Health Status, ili nekom tome sličnom nazivu. Za merenje temperatura iz OS-a se mogu koristiti alatke kao što su Open Hardware Monitor, Temperature Monitor ili SpeedFan. SpeedFan je dostupan samo za Windows, Temperature Monitor samo za Mac OS, dok je Open Hardware Monitor dostupan i za Windows i za Linux.

Nakon pregleda i beleženja izmerenih vrednosti, potrebno ih je uporediti sa opsegom vrednosti radne temperature koju je propisao proizvođač. Što se tiče pronalaženja propisanih vrednosti, dobri resursi su sajtovi proizvođača i nezavisni sajtovi poput CPU Worlda. Ukoliko su vrednosti van propisanog opsega radne temperature, potrebno je izvršiti čišćenje rashladnih sistema računara radi dovođenja temperatura u ravnotežu. Kada se radi o vazdušnim rashladnim sistemima, bitno je zameniti termalnu pastu koja se nalazi između čipa i hladnjaka, ali i očistiti sam hladnjak i ventilator. Ukoliko se radi o „vodenom” hlađenju, korak sa zamenom termalne paste i čišćenjem hladnjaka i ventilatora ostaje isti, ali je potrebno (ukoliko je moguće) očistiti i blok, cevovod, pumpu i ventile.

2. Test hard-diska

HDD je preporučljivo testirati pre butovanja, iako postoje mnoge alatke koji to rade u samom operativnom sistemu. Radi kompletne provere, mi koristimo programe Hard Disk Sentinel i MHDD. Ove, i mnoge druge alatke mogu se pronaći u Hiren’s Boot CD kompilaciji, koja se može snimiti na optički medij ili USB fleš. Nakon snimanja ovih alatki na željeni medij, potrebno je računar butovati sa njega i odabrati jednu od tih alatki pod sekcijom HDD Tools. Mi obično prvo startujemo Hard Disk Sentinel, pa onda MHDD.

Hard Disk Sentinel iščitava S.M.A.R.T. podatke i prikazuje zdravlje i performanse diska u procentima, temperaturu, koliko je radio (u danima i satima), kao i kratak opis stanja diska. Ovde se može videti okvirno u kom je stanju hard-disk „na brzinu”. MHDD nam služi za takozvani Surface Test. Surface test nam daje sliku odziva sektora u milisekundama, da li ima nečitljivih sektora, i mnoge druge informacije. Za ispravnost diska su nam ovde najbitnije informacije o odzivu u milisekundama i nepopravljivi nečitljivi sektori. Odziv sektora u milisekundama ne bi trebalo da ide iznad 50 milisekundi. Nečitljivi sektori nisu problem dokle god mogu biti „popravljeni”. Popravka se vrši Factory/Full formatom diska (upisivanje „0”, obavezan bekap pre ovakve intervencije). Ukoliko i posle popravke diska postoje nečitljivi sektori, HDD se smatra problematičnim ili neispravnim, u zavisnosti od količine nečitljivih sektora i vrste problema koje prouzrokuju.

3. Test radne memorije

Test radne memorije je preporučljivo raditi u pre-boot okruženju. Po našem mišljenju, najbolji softver za to je MemTest86+, i takođe se može pronaći na Hiren’s Boot CD-u.

Nakon butovanja sa medija na koji je postavljen, potrebno je odabrati MemTest86+ iz sekcije Testing Tools. Kada se startuje, test automatski započinje. Radi se o uzastopnom burn-in testu. To znači da će se test „vrteti u krug” dok god ga ne prekinemo. Da bi se proverila ispravnost memorije, potrebno je da test obrne barem jedan krug, a preporučljivo je da se izvrti nekoliko puta. Rezultati se mogu videti odmah na brojačima, čak i u toku testa.

Ukoliko se ispostavi da postoje problemi sa memorijom, a da je u pitanju više od jednog modula, potrebno je istestirati posebno svaki modul. Takođe, potrebno je proveriti i to kako se koja memorija ponaša u kojem memorijskom slotu, jer i oni mogu da prave probleme.

4. Instalacija OS-a

Instalacija operativnog sistema i drajvera može ukazati na određene probleme sa radom određenih komponenti. Naravno, da bismo na ovaj način izveli bilo kakav smislen dijagnostički zaključak, moramo da imamo odlično poznavanje hardvera na koji se OS instalira, operativnog sistema koji se instalira, kao i drajvera za pomenuti hardver. Ovo, naravno, nije tehnika za definitivno testiranje i rezultate, ali može biti korisna za primećivanje problema, te onda naknadno dodatno testiranje i rešavanje tih problema.

Na primer, ukoliko pri instalaciji bilo kog od popularnih operativnih sistema današnjice na koraku za pravljenje i formatiranje particija dođe do problema, to može ukazivati na problem sa hard-diskom. Daljim testiranjem se može zaključiti da li je HDD ispravan ili ne, i na osnovu toga izvesti definitivan zaključak uzroka problema. Još jedan od primera je „pucanje” instalacije određenog drajvera usled nekog hardverskog problema na komponenti.

5. Provera SSD-a

S obzirom na to da je SSD moderna spravica, provera njegovog zdravlja se može izvršiti samo iz OS-a. Za tu proveru se preporučuje korišćenje alata proizvođača određenog SSD-a, mada postoje i nezavisna rešenja. Dok zvaničnih alatki ima koliko i proizvođača SSD-a, nezavisnih je svega nekoliko. Tu imamo CrystalDiskInfo, SSD Life, SsdReady, DriveDx i Gnome Disk Utility. Sve alatke daju slične informacije, kao što su zdravlje u procentima i temperatura, a neki čak na osnovu različitih parametara proračunavaju koliko još vremena SSD ima do kraja svog životnog ciklusa. Napredniji imaju čak i obaveštenja putem e-maila na osnovu zadatih parametara, recimo kada zdravlje i performanse opadnu ispod određenog procenta, i tome slično. CrystalDiskInfo, SSD Life i SsdReady dostupni su samo za Windows, dok za Mac može da posluži DriveDx, a za Linux Gnome Disk Utility.

6. Stres testovi

Stres testovi služe za „maltretiranje” određenih komponenti zarad provere stabilnosti njih, ali celog računara. Kada se vrše, mora se posvetiti posebna pažnja praćenju temperatura komponenti koje se testiraju, ali i ostalih u sistemu, da ne bi došlo do oštećenja ili, ne-daj-bože, crkavanja.

7. „Stresiranje” procesora

Za stres test procesora se mogu koristiti programi Intel Processor Diagnostic Tool, HeavyLoad, Prime95, IntelBurnTest, OCCT i Furmark. Intel Processor Diagnostic Tool je zvanični alat korporacije Intel, dok su HeavyLoad, Prime95, IntelBurnTest, OCCT i Furmark nezavisne aplikacije. Pre pokretanja bilo kog od ovih programa moramo još jednom napomenuti da je neophodno pomno praćenje temperature komponenata u sistemu nakon startovanja testa.

Ukratko ćemo opisati korišćenje programčića Prime95, pošto jedino on sa liste podržava nekoliko različitih operativnih sistema (Linux, Mac, BSD i Windows). Da bi se startovao Prime95 test, potrebno je otvoriti program i iz menija Options odabrati Torture Test. Tom akcijom se stiže do liste opcija. Najčešće se koristi Blend test. Blend test stresira i CPU i RAM. Ukoliko ne prikaže greške u prva četiri sata testa, može se smatrati da je računar stabilan za upotrebu. Alternativna varijanta su Small FFT i Large FFT Torture testovi (gde FFT označava matematički algoritam Fast Fourier Transform). Oni su nešto blaži prema memoriji, ali su nemilosrdni prema procesoru.

Mogući problemi na koje možete naići usled ovog testa su naglo gašenje (usled pregrevanja, najčešće), treperenje slike ili blokiranje/zamrzavanje računara, što ukazuje na to da postoji ili problem sa hardverom, ili manjka sistem za hlađenje. Ukoliko imate vremena, volje i, što je najbitnije, adekvatno hlađenje, možete „mučiti” svoj komp i duže, pogotovo ako je u planu da se koristi za izuzetno zahtevne zadatke, kao što su na primer matematička izračunavanja, video rendering ili animacija. S obzirom na to da burn-in testovi nekad „uhvate” CPU greške tek nakon pola dana testiranja, preporučuje se da se test na računaru sa takvim zahtevima „zavrti” i 24 do 48 časova.

8. „Stresiranje” grafičke

Za stresiranje grafičke kartice se može koristiti Furmark, Unigine Valley i Unigine Heaven. I kod ove vrste stres testa potrebno je voditi računa o pregrevanju komponenti, pogotovo grafičke karte, jer se dešavalo da se GPU spali zbog pregrevanja.

Nama su se kao najkorisniji pokazali Unigineovi testovi, zbog toga što su multiplatformski (Linux, Mac i Windows OS). Za pokretanje testa potrebno je samo kliknuti na Run, nakon čega će se test startovati i vrteti u krug dok ga ne prekinemo. Minimalna dužina trajanja testa je ista kao kod burn-in testa procesora, sa istim preporukama, ukoliko je dobro hlađenje grafičke/računara.

Manifestacija problema usled testiranja može biti pucanje drajvera, zamrzavanje mašine, pojava artefakta na slici i pregrevanje usled lošeg hlađenja.

9. Test „kompletnog” sistema

Kao svojevrstan test kompletnog sistema mogu se iskoristiti benchmark programi kao što su Cinebench, Sandra, PCMark, UserBenchmark, RealBench i Novabench. Mi smo za primer odabrali prikaz rada programa Novabench, jer je potpuno besplatan, i postoji u verziji za Windows i Mac OS. Nakon preuzimanja i instalacije dovoljno je kliknuti na Start Benchmark Tests. Pored toga, iz menija Tests se mogu posebno pokretati određeni moduli (test bez GPU, CPU testovi, GPU test, RAM i test drajvera). Nakon završetka testa, rezultati se mogu porediti online, uz registraciju naloga. Ukoliko postoje problemi sa nekom od komponenti, ovi testovi mogu prouzrokovati rušenje „mašine”, BSOD (Blue Screen of Death), zamrzavanje slike, i druge pojave već pomenute kod stres testova.

10. Vizuelna provera ispravnosti komponenata

Ne škodi s vremena na vreme i vizuelna inspekcija stanja računara. Prva stvar koju treba proveriti jeste matična ploča i grafička karta. Najčešći problemi na matičnoj ploči/grafičkoj, koji se mogu videti golim okom su kvarovi kondenzatora. Oni se manifestuju nadutošću, pucanjem ili curenjem, u zavisnosti od tipa kondenzatora. Potrebno je detaljno pregledati vrh svakog kondenzatora za te deformacije.

Druga stvar koja se može vizuelno primetiti su deformacije pinova na procesoru ili podnožju procesora. Za tu proveru potrebno je izvaditi CPU iz podnožja i detaljno pogledati. S obzirom na veoma pravilan raspored pinova, bilo kakve nepravilnosti je lako videti. Pinovi mogu biti samo iskrivljeni, što se može lako popraviti, ali i pokidani, što nije rešivo.

Takođe je bitno proveriti da li su sve komponente do kraja gurnute u svoje slotove/konektore. To se posebno odnosi na grafičke kartice, drajvove i memorije.

Još jedan jasan pokazatelj da nešto nije u redu je smrad nagorele plastike koji izlazi iz kućišta. To obično ukazuje na to da je neka komponenta počela (ne bukvalno, ali) da gori. To obično ukazuje na kratak spoj, konstantno pregrevanje ili nešto tome slično.

Napominjemo, samo za kraj vizuelne inspekcije, da ovde nismo spominjali čišćenje računara od prašine, zato što se to podrazumeva. Je l’ da?

• • •

Ukoliko ste ispratili korake koje smo opisali, i niste naleteli na probleme, možete biti 99 odsto sigurni da je vaš računar potpuno ispravan.

Petar LONČAREVIĆ