World of Warcraft: Legion

Nešto preko dva meseca od dvanaeste godišnjice lansiranja World of Warcrafta Blizzard je pokrenuo šestu ekspanziju svog slavnog MMO-a – Legion. Kao i prethodnih nekoliko ekspanzija i Legion je istovremeno najbolja i najgora stvar koja se desila WoW-u u njegovih deceniju i kusur postojanja. Kako je moguće da je nešto istovremeno i najbolje i najgore? Sa jedne strane, najgora je jer igra nastavlja da se sve više udaljava od onoga što je nekada bila i svi koji traže razlog da mrze WoW (najčešće u okviru odbrambenog mehanizma kako ne bi provodili pola života uz igru) naći će u Legionu dovoljno goriva da potpiruju oganj svog hejta. Sa druge strane, za igrače koji i dalje igraju WoW i žele da provode vreme uz ovaj naslov, Legion donosi toliko toga, i na polju predstavljanja epske priče, i po pitanju mehanika na kojima se zasnivaju brojni segmenti ovog MMO-a, i po broju najrazličitijih aktivnosti kojima možete da se bavite satima, svakog dana, sedam dana u nedelji.

Uvod više podseća na interaktivni film nego na core gameplay WoW-a. Alternativni Gul’dan uspeva da se dokopa Broken Islesa i u Sargerasovoj grobnici otvara novi portal za invaziju Goreće legije na Azerot. Zajednički pokušaj alijanse i horde da ih zaustave završava se tragično i ponovo je na Khadgaru da vadi kestenje iz vatre i na licu mesta pronađe nove saveznike za borbu protiv armija palog titana. Naravno, igrači su oni koji izvode Khadgarove planove u delo, a sem diplomatskih odnosa sa raznim samostalnim frakcijama Broken Islesa, krećete i u potragu za moćnim relikvijama, zvanim Pillars of Creation (stubovi stvaranja) kojima su namesnici titana, nekoć davno, oblikovali lice Azerotha. Nakon što se ceo lebdeći grad Dalaran teleportuje iznad Broken Islesa, svaki igrač će krenuti u potragu za legendarnim oružjima koja definišu njegovu klasu (igra ih zove „artefakti”), odnosno specijalizaciju, a vaša nova baza operacija biće klasni centar, mesto gde se okupljaju svi pripadnici vaše klase, bez obzira na frakciju, i planiraju sukob sa Sargerasovim snagama.

Kada nabavite svoj prvi artefakt i otključate class hall, preko interfejsa koji je analogan komandnom stolu u garnizonu iz Warlords of Draenor, birate u koju od četiri „primarne zone” Broken Islesa ćete se prvo otisnuti. Naime, jedan od glavnih aduta Legiona je skaliranje sadržaja u igri. Bez obzira na to u koju zonu uđete, mobovi u njoj biće prilagođeni vašem nivou. To skaliranje podiže užitak u igri na maksimalnom nivou do sada neslućenih visina. Tako za karakter 110. nivoa ceo kontinent Broken Isles popunjen je stvorenjima istog nivoa, i nijedan kutak ekspanzije nikada ne postaje trivijalan.

U pomenute četiri zone spadaju dve velike i dve gargantuanske. Azsuna je dom duhova vilenjaka koji su se tokom War of the Ancientsa suprotstavili kraljici Azshari i još uvek se, tako ukleti, bore protiv njene armije naga. Šumski Val’sharah je jedan od centara druidske zajednice i mesto gde su pre više od deset milenijuma rođena braća Stormrage. Ovde se takođe nalazi svetsko drvo Shala’drassil koje su demoni predvođeni satirom Xaviusom uspeli da iskvare i preko njega pretvore Emerald Dream u Emerald Nightmare. Prva od one dve gargantuanske zone je Highmountain. Najviši planinski vrh na celom Azerothu (da, viši čak i od planine Kun-Lai) dom je izolovane zajednice taurena koji su se borili u velikom ratu uz Cenariusa, ali i njihovi vekovni neprijatelji, podzemna stvorenja zvana drogbari. Tu su pećine koje su nekada bile dom Neltharionu kao i Aviana i brojna plemena harpija. Poslednja od četiri zone u kojima možete da započnete Legion je i najveća – Stormheim. Blago rečeno, ova zona može da se opiše kao Howling Fjord na steroidima i u njoj ćete otkriti sudbinu titanskog posmatrača Odyna i vrykula koji su pre mnogo vekova napustili Northrend u potrazi za njim. U Stormheimu ćete se zabavljati i dodatnom novom mehanikom u igri – veranjem uz litice i građevine pomoću kuke.

Sem ove četiri zone, Broken Isles ima dva manja ostva: Broken Shore na kom se odvija uvod u ekspanziju i gde se nalazi Sargerasova grobnica kao i Eye of Aszhara koje posećujete i u obliku instance i kao otvorenu endgame zonu prepunu elitnih protivnika. Na kraju, tu je Suramar. Izgrađen u neposrednoj blizini Well of Eternityja, Suramar City je, nekoć davno, bio jedan od najsvetlijih centara civilizacije noćnih vilenjaka. Tokom milenijuma izolacije i zavisnosti od magije iz Nightwella stanovnici ove metropole pretvorili su se u nightbourneove koji još više od noćnih vilenjaka podsećaju na Forgotten Realms drowe (što po izgledu, što po borbi za moć između vladajućih familija). Politički nepodobni pripadnici nightbournea izbačeni u divljinu Suramara bez dovoljno magične energije deformišu se u nightfallene, a kada ih glad za magijom dovede do ludila postaju gotovo bezumni witheredi. U ovoj zoni prvo ćete pomagati nightfallenima da uspostave normalan život van grada i pokušaju da spasu witherede infuzijom magije, a zatim vas čeka infiltracija u sam Suramar City i aktivno pomaganje raznim frakcijama tokom njihovog političkog spletkarenja, sve sa ciljem slabljenja demonskih protivnika. Upravo ti kvestovi u Suramar Cityju predstavljaju prilično impresivan segment ove ekspanzije. Klasična mehanika WoW-a dopunjena kukom za pentranje, pomešana sa jednom dozom Venecije, dve doze srednjevekovnih bliskoistočnih stereotipa i do vrha dopunjeno drow klišeima – tako se dobija Assassin’s Creed – WoW Style: Suramar Edition.

Sve pomenuto samo je brzinski prelet preko sadržaja. U svakoj zoni nalaze se mračne regije gde se direktno borite sa demonskim osvajačima, ali i delovi sa komičnim momentima (koji su očekivano vezani za murloke, kobolde i gobline, ali i za nightfallene ili vrykule. U svakoj zoni se nalaze i po dve instance za pet igrača. Tokom levelovanja do novog maksimuma od 110. nivoa imate slobodan pristup u osam tamnica (koje se, takođe, sve vreme skaliraju vašem nivou), a kada podignete reputaciju sa nightfallenima i obavite neophodne kvestove dobijate pristup u još dve, mada su one dostupne samo na najvišem stepenu težine – mitiku (tu je i mehanika „mythic+” koja najposvećenijim igračima omogućuje lov na najveće izazove i najbolju opremu). To nas dovodi do ukupnog broja od deset 5-man instanci. Dvadeset prvog septembra otvoren je prvi raid – Emerald Nightmare – sa sedam bossova, a još pre toga najavljen je sledeći korak, patch 7.1 u kom će biti ubačena nova verzija slavnog Karazhana, sada za pet ljudi, kao i „mini raid” Trial of Valor i nova endgame proširenja Suramara. Patch 7.1 trebalo bi da se pojavi na live serverima pre kraja ove godine.

Ipak, to što su igrači morali da čekaju nešto više od tri nedelje na otvaranje prvog raida, ne znači da je aktivnost na serverima bila niska, naprotiv. Globalni utisak početkom Legiona bio je da igrači nemaju trenutak mira. Pomenuto „neophodno kvestovanje” može slobodno da bude zvanični podnaslov Legiona jer je kvesting sada postao alfa i omega svega živog. Igrači koji su voleli da timski powerleveluju u instancama našli su se u nebranom grožđu (naravno, suramarskom grožđu za arcwine) kada se ispostavilo da ih kolege koje prate priče po zonama prestižu sa iskustvom, ali i, mnogo bitnije, reputacijama i profesijama. Bonusi u iskustvu tokom instanci sada su minimalni, dok su nagrade za obavljanje kvestova i dalje na visokom nivou koji je tokom poslednjih nekoliko ekspanzija postao standard. Tako nećete biti ni blizu da očistite kvestove u samo tri „početne” zone i već ćete biti nivo 110. Nakon toga, najčešće prestajete da radite sve živo i krećete u Suramar da „radite” na reputaciji sa nightfallenima jer, zaboga, treba što pre ispuniti achievemente za otključavanje „svetskih kvestova” (world quests).

Svetski kvestovi predstavljaju svojevrstan amalgam adventure modea iz Diabla III i dynamic eventova iz Guild Warsa 2 i odličan su način za stimulisanje igračke populacije da, efektivno, radi dnevne kvestove na malo drugi način. Na svakih nekoliko sati (između dva sata i tri dana), na mapi sveta se sponuju lokacije sa kvestovima. Ti kvestovi, načelno govoreći, nisu ništa novo, već najčešće predstavljaju specifičnu verziju kvestova koje ste već obavili na tom delu mape kada ste levelovali: idi tamo, ubi tog mini bosa ili x mobova za y predmeta ili radi nešto dok se skala ne napuni. Izuzetak su kvestovi za Kirin Tor koji su prostorne mini-zagonetke ili trke za skupljanjem mane, zatim bitke malih petova, različit krafting i, naravno, borbe oko PvP ciljeva, što međufrakcijske, što FFA. Zašto sve to radite? Zato što svetski kvestovi donose reputaciju i odlične nagrade, a svakog dana ispunjavanje četiri svetska kvesta za neku specifičnu frakciju donosi specijalnu nagradu.

Mnogima bitnija od reputacije je oprema. Svima nam je poznata agonija jurenja ilvl-a da biste mogli da uđete u dungeon finder za heroike i kasnije group finder za mitike. Taj problem je osetno umanjen nagradama iz svetskih kvestova pa tako svakog dana možete da računate sa jednim ili dva komada opreme kojima ćete značajno popraviti svoj ilvl. Istina, na početku ćete najčešće žrtvovati idealne sekundarne statse na opremi zarad nivoa, ali vremenom se i to ispravi. Sem toga, svetski kvestovi su najizdašniji izvor predmeta kojima jačate svoje artefakt oružje. To unapređivanje artefakata je jedan od najsporijih grindova u istoriji WoW-a i za mnoge najveća zamerka Legionu. Ekspanziju počinjete osvajajući tokene koji vam daju 10-50 artifact powera da biste levelovanjem i unapređivanjem class halla došli do više stotina, pa kasnije i hiljada po jednom tokenu, što se možda čini mnogo, ali samo za „osnovno” levelovanje jednog oružja neophodno je 5,4 miliona AP, plus imate po oružje za svaku specijalizaciju vaše klase. Za maksimalno unapređivanje jednog oružja na teoretski 54. nivo trebaće nam meseci i meseci igranja. Dodatno unapređivanje oružja vrši se relikvijama koje podižu nivo oružja i daju bonuse na njihove traitove, pasivne veštine koje unapređuju mehanike vaše klase i izučavaju se nalik starom drvu talenata.

Rekosmo da kvesteri brže razvijaju profesije i da nema ubrzanog levelovanja kroz instance. Zbog toga je Legion do sada ubedljivo najteža ekspanzija za „altovanje”. Naime, paralelno igranje više likova oduzima kolosalnu količinu vremena jer podizanje nivoa profesija nije dovoljno da bi ste bili uspešni. Tako svaka krafting profesija ima višestepene recepte i da biste došli do najboljeg, trećeg stepena potrebna je serija kvestova, kupovina kod vendora i kompletiranje specifičnih instanci. Slična stvar je i sa sakupljačkim profesijama – dok ne odradite odgovarajuće kvestove skupljaćete samo cvet-dva ili ćete kopati tek par komada rude. Nusproizvod ove muke je da po prvi put nakon više godina igrači u WoW-u sa više altova nisu samodovoljna manufaktura već je neophodna saradnja sa drugim igračima koji su potrošili nedelje igranja na dobar razvoj određene veštine.

Legion ostavlja utisak kvalitetnog novog početka koji ima perspektivu da održi igrače u WoW-u na duge staze i to mnogo više od prethodne tri ekspanzije pre njega. Deo priče trebalo bi da budu i najavljeni češći patchevi sa više sadržaja nego u godinama koje su za nama. Ipak, činjenica je da Legion ima more sadržaja koje treba preplivati. Nov kontinent koji se sve vreme prilagođava nivou igrača i solidan broj tamnica za lov na predmete, nova klasa (demon hunter) koja je, očekivano, ekstremno moćna (mada im donekle pariraju windwalker monkovi i enhacement šamani), redizajnirani PvP sa sopstvenim, specifičnim PvP talentima, profesije koje zahtevaju veću posvećenost nego ikada pre i more, more svetskih kvestova. Kada tome dodate i nekima omiljene zezancije kao što su borbe malih petova, pecanje i sveže dodati krkljanac u redizajniranoj kanalizaciji Dalarana koji se mora doživeti – dobija se utisak da su u Blizzardu nakon dugo vremena izvadili tešku artiljeriju i napravili ekspanziju dostojnu najsvetlijih perioda WoW-a. Iako je ovaj MMO star dvanaest godina i dalje ima našu apsolutnu preporuku.

Dragan KOSOVAC