Otaku, odnosno ljubitelji svega što zvuči, izgleda i miriše kao Japan, na PC-u sve do pre nekoliko godina nisu mogli ni da sanjaju da će viđati ovoliko akcionih igara, štaviše adaptacija popularnih animea. Uglavnom pravljene za istočnjačku i konzolnu publiku, igre su tek nedavno počele da dolaze na PC kada je nekome očigledno sinulo „Hej, pa ovi ljudi imaju novca! Hajde da portujemo igre na Steam!”. Posle igara po serijalu „Naruto”, red je tako došao na još dugovečniji (18 sezona!) i omiljeniji „One Piece”.

Ukoliko se niste do sada susreli sa ovim manga i anime serijalom, ne brinite – kampanja je smeštena u sred dešavanja takozvanog Paramount rata koje je u poodmakloj fazi priče i baš je briga da vam se izvinjava. Nije ni najnovija priča, ali ni uvod za novajlije, bukvalno ćete biti ubačeni u sred svega pa se snađite kako znate i umete. Problem sa Burning Blood je baš taj „hladni tuš” od uvoda koji smatra da ne samo da ste ispratili 700 i kusur epizoda TV serijala, za koji njegov autor tvrdi da je tek prešao polovinu ukupnog trajanja, već i da nema potrebe za upoznavanjem sa likovima kojih ima za izvoz.

Osnova igre je u kampanji podeljenoj na poglavlja u zavisnosti iz čije perspektive se obrađuje Paramount War. Tako ćete početi kao Monkey D Luffy, zatim preći da igrate kao Belobradi i tako dalje, ponavljajući istu priču i često identične međuscene. Kampanju, barem njeno prvo poglavlje, ne možete da izbegnete jer je uslov za otključavanje ostatka igre. To će ljubiteljima serije dati dovoljno materijala – od čuvenih borbi, preko međuanimacija koje koriste 3D grafiku sa izraženim stripskim stilom do bukvalnih stripskih panela između misija. Istina, scene su razvučene do granice apsurdnosti, ali se tokom celog poglavlja održava dinamičnost.

Kontrolisanje likova će odmah biti jasno svakome ko se do sada susretao sa igrama serijala Naruto Shippuden i Burning Blood deli čak i pogled na akciju sa tim serijalom. To znači da imate skok, dva tipa napada i blok odnosno izbegavanje udarca. Prisutne su i „magije”, odnosno specijalni potezi koje možete neograničeno koristiti i njima zasipati protivnika dok mu se linija zdravlja ne istopi ili vam se ukoče prsti na kontroleru. Takođe, tokom borbe punite skalu za prelazak u Awakening koji privremeno ojačava vašeg lika i omogućava izvođenje posebno jakog kombo udarca koji se obično koristi za finiširanje borbe.

Još jedna zajednička stvar koju igra ima sa Naruto serijalom je to da su razlike između likova gotovo nepostojeće. Svako (od preko 40 njih) ima osnovni set poteza, identičnu jačinu udaraca i manje-više nećete primećivati drastične razlike između njih sem specijalnih poteza. Takođe su i borbe pravi spektakl, iako komboi nisu naročito dugi, pa će čak i jako repetitivne scene ostajati impresivne.

Sam borbeni sistem je, nažalost, dosta plitak i ne naročito fluidan. Pomenuto spamovanje magija je potpuni imperativ za pobedu, sa šačicom komboa koje možete napraviti i svega nekoliko vezanih poteza pre nego što protivniku igra da prostora da odmori pre kontra-ofanzive. Takozvano stulockovanje je opšteprisutno, pa ćete se više fokusirati da protivnika ubacite u takvu mašinu, onemogućavajući mu da išta radi dok se vaš potez ne završi. Šteta je što nije iskopiran odlični counter i dodge sistem iz Naruto igara koji je omogućavao igraču koji je na drugom kraju batina da se izvuče pravovremenim pritiskom na tastere. Kompjuterski protivnici inače i te kako umeju da vas maltretiraju već u prvom poglavlju kampanje, naročito u misijama kada je samo potrebno da ostanete na nogama tridesetak ili više sekundi. Kampanja ima nekoliko nezgodnih skokova u težini između smešno lakih borbi, tako da se spremite za glavobolju.

Pored kampanje i klasičnog 1-na-1 lokalnog i onlajn igranja, prisutan je i globalni gusarski rat poput onoga u Mortal Kombat X gde vaše pobede donose poene izabranoj frakciji. Ako se uželite izazova, možete izabrati Wanted varijantu gde je tokom borbe potrebno izvršavati određene zadatke i sav ovaj sadržaj bi trebalo da vas zadrži uz igru mnogo duže nego single player strana.

Burning Blood je zadržao stil izvornog materijala u popriličnoj meri iako se primećuje da su u pitanju 3D modeli, a ne nacrtani likovi. Animacije su vrhunske, što je i bilo očekivano, naročito tokom međuscena koje su renderovane u endžinu igre. Audio komponenta je originalna, na japanskom, bez mogućnosti da se odabere engleski jezik što će oduševiti ljubitelje serijala, mada bismo voleli da postoji i engleski barem kako bismo uporedili kvalitet sinhronizacije (a i par likova nam je dobrano oparalo uši). Nažalost, igra je zaključana u 30 fps i neretko smo imali osećaj da je zbog toga tromija nego što bi smela da bude. Ako ništa, barem PC igrači nakon meseci čekanja nisu dobili inferiorniju verziju igre. Kontroler je preporučen, ali je sasvim validna i tastatura i moguće je slobodno mapiranje komandi.

Naša preporuka na kraju je da nabavite ipak Naruto Ninja Storm 3 ili 4, osim ako ste zagriženi ljubitelj „One Piece” koji zna tekst špice „We are” na japanskom i ispratio je ogromnu sagu o piratima. Mnogo više nego slične igre, ovo je igra za najveće fanove izvornog materijala kojima neće biti problem da ne prate ni početak niti najnoviju priču, a koji će, posle nekog vremena provedenog u onlajn bitkama, početi da žude za drugim, kompleksnijim naslovima.

Bojan JOVANOVIĆ