Burž Kalifa, Šangajski toranj, Abradž al-Bait... sve su to megalomanski projekti u koje su ulupane milijarde dolara, manje-više izgrađeni sa ciljem da se pokaže kako se ima više para od komšija. Sa druge strane, malecni studio SomaSim iz Čikaga, grada koji je svojevremeno takođe bio dom najviše zgrade na svetu, sigurno ne možemo optužiti za razbacivanje novcem, jer su sa ograničenim budžetom uspeli da naprave Project Highrise – simulator oblakodera zbog koga će rivali iz branše sigurno pozeleneti od zavisti.

Na samom početku teško je izbeći poređenje sa legendarnim SimTowerom, ali vrlo brzo postaje jasno da, iako je forma ista, fokus ove dve igre se prilično razlikuje, pa je Project Highrise u nekim aspektima daleko kompleksnija igra, dok u drugim zalazi u casual kategoriju.

Iako je ekonomski model doživeo najveći apgrejd, osnovni način zarade je ostao maltene isti – ubiranje dnevne rente od zakupaca lokala u zgradi. Najviše novca donosi izdavanje kancelarijskog prostora i stanova u različitim veličinama, dok su restorani i prodavnice u drugom planu. U startu su vam dostupne samo garsonjere i male kancelarije, ali kako populacija vaše zgrade bude rasla, rašće i njen prestiž, što otključava sve veće i veće prostorije, da biste na kraju stigli do dupleks stanova i luksuznih prodavnica na više spratova. Nakon što fizikalci završe građevinske radove sledi razvlačenje instalacija (struja, telefon, voda, gas i kablovska televizija) do lokala, uz prethodno postavljanje razvodne kutije na svakom spratu i obezbeđivanje dovoljno priključaka u podrumu. Kapricioznim zakupcima sve ovo često neće biti dovoljno, pa tako kancelarije koje rade do kasno zahtevaju prisustvo restorana koji služe večeru, a doktorske ordinacije će tražiti da u zgradi otvorite apoteku pre nego što uopšte počnu da razmišljaju o zakupu.

Veći lokali imaju i veće prohteve, pa im morate obezbediti dodatne usluge poput dostave flaširane vode, kurirske službe, kopirnice, keteringa i drugih. Stanovi zahtevaju potpuno drugačije usluge od kancelarija, pa je isplativije držati se samo jedne kategorije na početku, jer sve pomenute službe finansirate iz sopstvenog džepa. Zadovoljni zakupci su spremni da plate višu kiriju (jako bitno u uslovima recesije), pa je poželjno ispuniti i njihove dodatne zahteve. Tako većina kancelarija ne treba da se nalazi u bučnim zonama ili u blizini restorana zbog mirisa, dok im sa druge strane prija da budu na višim spratovima i u blizini liftova.

Svi znamo da se posao konsultanta zapravo sastoji u tome da vam skine sat sa ruke, kaže koliko je sati i to debelo naplati, ali u ovoj igri oni su i te kako korisni. Angažovanjem dizajnera enterijera dobijate pristup umetničkim delima (slike, skulpture, fontane) koja će drastično podići prestiž objekta, a istovremeno vas olakšati za par desetina hiljada dolara. Inženjer otključava dodatne opcije za povećanje efikasnosti osoblja, dok će lobista podmazati opštinare kako biste dobili proširenje građevinske dozvole. Svaka njihova akcija troši određenu količinu uticaja, resursa koji vremenom generišu zadovoljni zakupci lokala i stanova.

Pored ljudi koji tu žive i rade, vaša zgrada privlači i prolaznike koji posećuju restorane i prodavnice, stvarajući pritom još jedan resurs – publicitet. Njega trošite na pokretanje medijskih kampanja u cilju privremenog snižavanja cene izgradnje dodatnog prostora i uvođenja instalacija, privlačenja još posetilaca ili povećanja nivoa zadovoljstva osoblja i zakupaca. Kao i u slučaju uticaja, svaka nova akcija zahteva progresivno veću količinu resursa.

Igra nema kampanju, međutim niz od deset scenarija uspešno će maskirati taj nedostatak. Osim toga i sâm sandbox mod kroz sistem ugovora pred igrača stavlja različite zadatke, koji igraju ulogu zvezde vodilje na putu ka visinama.

Jednostavna ali opet funkcionalna grafička rešenja besprekorno oživljavaju atmosferu šezdesetih godina prošlog veka, uz ogromnu posvećenost detaljima, koji nažalost dolaze do punog izražaja tek pri najvećem zumu gde ćete provesti manje od jedan posto vremena u igri. Rezultat je izrazito niska hardverska zahtevnost igre, a bez problema će raditi i na mašinama sa mnogo manje procesorske snage od navedenog minimuma. Muzika je na nivou one iz liftova, a i ubačena je iz istog razloga – kako bi se izbegla neprijatna tišina, tj. tu je tek reda radi.

Činjenica koja može biti od presudnog značaja za životni vek igre je da su autori od prvog dana omogućili njeno modovanje i lako ubacivanje modova kroz Steam Workshop. Za sada su modovi ograničeni samo na kozmetiku, tj. izgled lokala, nameštaja i umetnina, što je svakako mnogo bolja varijanta nego da nam izdavač uvaljuje novi set fotelja za predvorje kao plaćeni DLC. Navodno, kasnije će biti dodata i mogućnost kreiranja scenarija.

Za jednu upravljačku simulaciju veoma je važno postojanje savršenog balansa između neprekidnog dadiljanja nad svim aspektima igre sa jedne strane i određenog stepena automatizacije sa druge. Project Highrise ne samo da nije uspeo da pogodi ovu ravnotežu, nego je polomio vagu postavljanjem slona na tas automatizacije. Naime, kada otključate automatsko održavanje lokala, igru bukvalno možete ostaviti da radi dok se vi bavite nekim desetim poslom, sačekati da se na računu nakupi dovoljno novca, a onda opušteno krenuti u izgradnju svega i svačega, bez bojazni da ćete završiti u minusu.

No i pored toga, u pitanju je veoma zarazna igra, toliko zarazna da će poznatu mantru „još samo jedan potez” transformisati u „još samo jedan sprat”. Ljubitelji žanra će sigurno utrošiti sate i sate u izgradnju i opremanje virtuelnog solitera, naročito ako, poput autora teksta, pate od opsesivno-kompulsivnog poremećaja usled koga lokale po svaku cenu moraju posložiti u idealnu formaciju, pa se na kraju sve pretvori u zidanje Skadra na Bojani.

Darko MIHOKOVIĆ