Mešanje žanrova u svetu igara obično se svodi na blagi blend srodnih kategorija koji u najsrećnijem slučaju kupi najbolje od oba sveta. S druge strane medalje, nalaze se naslovi čiji autori poput Doktora Moroa prave kreacije koje vape za okončanjem muka u sopstvenom gnoju. The Metronomicon ne spada ni u jedne ni u druge, ali jedno je sigurno – eksperiment je uspeo! Igra je mešavina poteznog RPG-a i (drumroll) ritmičke muzičke igre. Verovatno se pitate kakve su ilegalne supstance autori ove igre konzumirali pre nego što su krenuli u osmišljavanje, ali ne brinite, šta god da je bilo, bilo je kvalitetno.

The Metronomicon je hektična potezna RPG koljačina u kojoj se potezi izvode obavljanjem sekvenci kakve viđamo u igrama poput Guitar Heroa i Rock Banda. Mršava „priča” o invaziji agresivnih bića koja su donela bučnu muziku u magično kraljevstvo tu je čisto da da razlog za bizarnu postavku, a likovi kojima ćete upravljati završili su akademiju za ples uz tu mističnu bučnu silu koja hara nekoć mirnim svetom. U vašem partiju se nalaze četiri arhetipska RPG lika, a borite se protiv nekoliko klasa protivnika. Na vama je da kao mahniti šaltate između likova i završavate ritmičke sekvence će se manifestovati kao potezi. Iako na papiru ovo izgleda kao konfuzna papazjanija koja ne bi trebalo da funkcioniše, ali u realnosti, priča je kanda drugačija – The Metronomicon je konfuzna papazjanija koja i te kako funkcioniše. Ukoliko imate reflekse kao nindža pauk na kokainu, ova igra će vam biti prirodno stanište. Međutim, pošto ste verovatno samo čovek, The Metronomicon će vam biti teška, ali zabavna vožnja niz muzički tobogan.

Što se same muzike tiče, u igri ordiniraju elektronske dance numere, što malo narušava „magično kraljevstvo” setting, ali odlično služi svrsi mahnitog jurcanja za potezima. Doduše, neka mračnija elektronika ili barem power metal bili bi prikladniji za hajpovanje epskog osećaja, ali pošto nismo „NME”, nego „Svet kompjutera”, nećemo previše poena oduzeti za ovaj „propust”. Takođe, nedostatak dodavanja pesama iz sopstvene kolekcije je nimalo prijatan pozdrav s početka ovog veka, a to ćemo bogme uzeti za zlo ovoj inače vrhunskoj igri. Igru prati grafički borderline simpatičan grafički dizajn, koji s vremena na vreme deluje nedovršeno. Pesme možete igrati na tri nivoa težine, a likove ćete rudimentarno levelovati i obogaćivati im inventar novim predmetima. Igra ne prašta spore prste i bićete ubijani češće nego nervi u srpskoj birokratiji, ali ako ste kadri stići i odigrati sve te poteze do kraja pesme, nećete imati preterano mnogo razloga za brigu – skakaćete sa healera na ratnika i okretno se prebacivati na čarobnicu okretno kao činčila puštena s lanca. Svaki od likova ima dva niza ritmičkih sekvenci od kojih zavisi da li će se aktivirati primarna ili sekundarna veština i to je to.

The Metronomicon je osveženje koje je bilo preko potrebno kako ritmičkim igrama tako i RPG žanru. Autorima svaka čast i na ideji i na realizaciji. Nadamo se da ćemo u budućnosti videti DLC pakete koji će doneti raznovrsnost muzičkih žanrova, pošto nas je ideja bezmalo oduševila. Indi scena ponekad prosto zablista.

Miloš CVETKOVIĆ