Prvenac tročlanog kanadskog tima ThirtyThree, čiji se naziv može prevesti kao „Hop, cup, poskočiću, tebi glavu rašrafiću”, inspiraciju crpi iz novotalasnih indie naslova poput Super Meat Boya i sličnih produkta analne drenaže u kojima je preterana težina sama sebi cilj, bez potpore u gameplayu i tehničkim segmentima, sve to po ceni od osam evra koja ne pokriva troškove neuropsihijatrijskog lečenja.| RunGunJumpGun je jedna od onih igara u kojima je pogibija bukvalno svake sekunde sasvim normalna stvar. |
Slično Temple Run i klonovima, doduše u dve dimenzije, glavni lik je konstantno u trku, kao na pokretnoj traci. Na putu do izlaska sa nivoa mora da izbegava šiljke na podu i plafonu, cirkularne testere i topove koji upornom paljbom na sve strane ispunjavaju i onako ograničen manevarski prostor smrtonosnim projektilima. Upravljanje likom vrši se levim shiftom za skok i desnim za pucanje, mada bih dodao i nedokumentovanu ’Ctrl+Alt+Del’ kombinaciju kao najdelotvorniju za privremeno odlaganje svih psihoza. Po koncepciji, igra podseća i na Flappy Bird, što podrazumeva ogromne količine frustracije i besa koje ne može da spere ni dvadesetčetvoročasovna terapija Massive Attackom i Portisheadom. Sadizam programera oličen je i u nemogućnosti istovremenog skoka i pucanja, dok se od igrača očekuje da odreaguje u deliću sekunde, što posebno dolazi do izražaja nakon (milionite) pogibije i nastavka sa checkpointa smeštenog direktno ispred prepreke, bez trenutka predaha. Autori ističu kako je zbog jednostavne kontrolne šeme igra pogodna i za osobe sa invaliditetom, mada se nigde ne pominje kompenzacija za slučaj kada ova igra od vas napravi mentalnog invalida. RunGunJumpGun je jedna od onih igara u kojima je pogibija bukvalno svake sekunde sasvim normalna stvar, proizvod za mlade naraštaje na koka-koli i spidu jer će jedino oni uspeti da isprate mahnito skrolovanje ekrana, a gamemplay koji se u najvećoj meri sastoji od umiranja i repeticije smatrati kul idejom. Kada su na jednom od uvodnih ekrana autori ubacili upozorenje da sveopšte blještanje ekrana može da izazove epileptične napade, nisu se šalili. Grafički stil svoje igre opisuju kao „nadrealni prikaz”, što je samo sinonim za digitalnu evakuaciju želudačne kiseline sa polu-svarenim ostacima jutarnjeg obroka. Na sve pomenuto dodajte i jednolični tupe-lupe soundtrack i shvatićete da pred sobom imate idealan rođendanski poklon za bivšeg partnera. Veliki mislilac i pacifista Mahatma Gandi je jednom rekao: „Ne gubite nadu u čovečanstvo”. Nedugo zatim, ubrao je plodove takve filozofije popivši metak. Veliki mrzitelj i priznati mlatilac prazne slame, JČ, rekao je: „I majku i oca”, a potom pristupio finoj obradi parčeta drveta i oplemenjivanju istog postupkom umakanja u fekalni premaz, te započeo proces prikupljanja informacija u vezi sa sticanjem kanadske vize. Jan ČMELIK | | |
