Za tu, davnu, 1979. godinu Nintendov Radar Scope izgledao je i zvučao kao naučna-fantastika uživo. Igru krase jednostavni, ali tako upečatljivi zvučni efekti da se svaki put naježite kada ih čujete. Grafika, šarena – lepa, sa dozom specijalnih efekata (ako se to tako može nazvati) i pseudo-3D okruženjem koje podrazumeva raspored elemenata „po dubini” igračkog polja.

Zaplet je omiljen: vanzemaljska rasa je infestirala naš solarni sistem i preti da će zbrisati čovečanstvo iz knjige postojanja. Njihov matični brod parkirao se ispred lunarne stanice i u vakuum svemira „izbacio” 48 lovaca koji kidišu ka površini. Morate da ih oborite sve pre nego što đavo odnese šalu, a na raspolaganju imate samo nekakav pokretni laser koji se kreće po šinama levo-desno. Puca može da ispali do tri vezana hica, ali ako ništa drugo neprijatelji ne vrludaju puno i dovoljan je jedan pogodak da ih oborite. Nakon što ispale svoje smrtonosne hice (mogu da lete i pod uglom), neprijateljski lovci vraćaju se na vrh ekrana i zauzimaju prepoznatljivu Space Invaders formaciju. Kidišu u talasima, a prva linija može da se „skine” još dok je stacionarna.

Radar Scope na tržištu nije postigao ništa, nije mu pomoglo ni lansiranje na tržište izvan Japana koje se dogodilo 1980. godine. Koliki je igra bila bust (nezasluženo, dodaćemo), govori podatak da je od 3000 proizvedenih komada 2000 „prepakovano” u Donkey Konga. Ostalo je istorija, ali ipak konstatujemo – šteta!

Vladimir PISODOROV