Baš kao što je film Eda Vuda Plan 9 from Outer Space toliko loš da je vremenom stekao kultni status i neke igre su doživele sličnu sudbinu. Među takvima je i Franko: The Crazy Revenge! (1994), tipičan predstavnik poljskog talasa koji je sredinom devedesetih zapljusnuo Amiga scenu.

Franko je ispodprosečna horizontalno-skrolujuća tabačina, ali ono što ovu igru izdvaja je njen groteskni dizajn. Igra izgleda toliko amaterski, da to zapravo postaje simpatično, što se posebno odnosi na nezgrapno ispisane grafite. Jasno je da autori igre nisu zablistali sa umetničke strane, nažalost ni programiranje im baš nije išlo od ruke. Animacija je trzava, kontrole kasne, vrisak će se čuti par sekundi nakon što lešina udari o asfalt, sve to uz dosadna učitavanja posle svake grupe protivnika. Za divno čudo, igra obiluje različitim potezima, no zbog pomenutih tehničkih problema vaše bravure na džojstiku često neće biti verno prenesene u igru.

Iako je Mortal Kombat 2 svojevremeno slovio za najbrutalniju igru, Franko ga šije za dva koplja. Doduše, ovde nema čupanja ekstremiteta i vađenja organa, ali se zato krv i druge telesne izlučevine prosipaju u hektolitrima po pločniku, uz bujicu očajno semplovanih urlika i psovki na poljskom. Kao predah od pesničenja, između nivoa vas očekuju kratke deonice u kojima vozeći Fiat 126p peglate pankere i druge vucibatine, izbegavajući pritom starije gospođe i decu.

Darko MIHOKOVIĆ