Kreditni rejting u Kini

Analiziramo medijsku paniku oko Alibabinog kreditnog sistema

Ant Financial Service Group (pređašnji Alipay), ogranak Alibaba Grupe, korporacije poznate pre svega po svojoj online prodavnici, predstavila je početkom 2015. godine Sesame Credit, sistem kreditnog rejtinga koji se oslanja na podatke skupljene sa ostalih Alibabinih servisa. Sistem ne treba brkati sa američkom aplikacijom za proveru kreditnog rejtinga i pretragu kredita, Credit Sesame, koja je pokrenuta 2010. godine. Iako se na prvi pogled čini da je u pitanju kineski knock-off koga bi se postideo i Abidao, lako se može pronaći i drugo objašnjenje, kompanija se ipak zove Alibaba, po junaku iz arapske legende koji je do bogatstva došao zahvaljujući deklamovanju „Sezame, otvori se”.

Rejting i kako ga steći

Alibaba korporacija je odlično iskoristila sisteme skupljanja i skladištenja podataka (big data) koje je već posedovala, sabravši informacije sa svojih brojnih servisa i uposlivši moćne analitičke alatke kojima raspolaže. Cilj je prevashodno promocija svojih usluga, kao i osiguravanje sopstvenog kreditnog aparata, pošto Kina nema centralizovan kreditni rejting, kreditori su prinuđeni da sami pronalaze načine za proveru potencijalnih dužnika. Ciljna grupa sistema su netizeni koji nisu koristili bankarske kredite, te im Alibaba izlazi su susret pruživši im alternativu po pitanju zaduživanja i potvrde kreditne sposobnosti.

Kreditna ocena se kreće od 350 do 950 i bazira se na pet faktora. Kreditna istorija uzima u obzir zaduženja i ponašanje pri zaduživanju korisnika kod Alibabinih servisa, banaka, kao i izmirivanje režijskih obaveza. Faktor ponašanja uključuje posete sajtovima, pretrage, prvenstveno kategorija i tipova proizvoda koje korisnik traži, kako bi se odredilo kom potrošačkom segmentu pripada. Zapadne kompanije takođe uveliko rade na takv način, zato neko pri pretrazi neta gleda reklame za jahte, a neko za poslove od kuće na kojima se navodno zarađuje mnogo na sat. Kapacitet za poštovanje ugovornih obaveza je faktor koji nema potrebe objašnjavati, prati istoriju ugovornih obaveza klijenta i da li ih je ispoštovao. Faktor ličnih podataka uzima u obzir popunjenost korisničkog profila. Što više tačnih ličnih informacija korisnik ostavi, to je prirodno i veća verodostojnost korisnika. Poslednji faktor su društvene veze. Što više prijatelja korisnik ima na servisu (samo na servisu) i što im je veći skor, to i korisnika čini sigurnijim dužnikom (govori u prilog tome da korisnik nije prevarant ili bot). Alibaba koristi svoje enormno bogatstvo i mrežu kooperanata da bi ugovorio sa drugim kompanijama dodatne pogodnosti za korisnike sa visokim kreditnim skorom, kao što su popusti i ukidanje depozita prilikom posete hotelima ili iznajmljivanja automobila. Znatna pogodnost je izdejstvovana kada je sa konzulatima Luksemburga i Singapura ugovoreno da se kreditni rejting na Alibabi koristi kao zamena za proveru ekonomske situacije, neophodnog procesa za dobijanje vize, što je Alibabinim klijentima sa visokim skorom omogućilo da skrate proceduru za izdavanje viza ove dve zemlje. Početak uvođenja kreditnog sistema Alibabe kao i dogovor sa konzulatima je propraćen u finansijskim medijima u datom trenutku.

Narodna distopija Kina?

Zanimljiv sistem koji sam po sebi i svom potencijalu zaslužuje da bude pomenut u sferi internet dešavanja, ali predstavlja tek sekundarnu temu ovog teksta, kao što je i red jer čitaoci vole skandale, kontroverze i zavere. Elem, nekoliko meseci nakon implementacije Alibabinog napucanog ekvivalenta Super Kartice, dobri ljudi iz pojedinih medija su odlučili da nas počaste drugačijim pogledom na ovaj kreditni sistem.

Sesame Credits navodno nije obični sistem promocije i integracije poslovanja uz primenu metoda gejmifikacije, već perfidni i prepredeni alat totalitarne kontrole kojim Komunistička partija Kine želi da suptilnim psihološkim manipulacijama podjarmi kineske građane i zavede opšte jednoumlje i represiju. Sesame Credits je projekt partije (predviđen petoletkom) koji će biti obavezan od 2020. za sve građane. Sistem će prikupljati informacije sa svih dostupnih internet servisa, koji će biti kao i rejting vezani za kineski ekvivalent JMBG-a. Stavovi i izjave na društvenim mrežama će uticati na skor, sve što nije u skladu sa partijskom linijom biće penalizovano (pominjanje Tjenanmena, stagnacije ekonomije, kršenja ljudskih prava i sl.) će obarati skor, kao i nepatriotske kupovine i aktivnosti, dok će bivenje partijskim botom i „odgovorno” trošenje para i vremena biti nagrađivano levelovanjem rejtinga. Rejting osoba sa kojima komunicirate preko interneta uticaće na vaš rejting, te će biti poželjno izbegavanje svakog ko ima nizak skor. Nagrade će biti sve brojnije, popusti, pogodnosti itd, dok će u skoroj budućnosti na scenu stupiti i kazne, nedostupnost proizvoda i usluga, stroži uslovi poslovanja, ograničavanje putovanja u inostranstvo. Sistem kontrole biće pojačan samom reakcijom stanovništva, jer niko neće hteti da izgubi privilegije, pa će korisnike sa niskim skorom izopštiti iz online interakcija uključujući i internet upoznavanje. Suptilni i perfidni mehanizmi pozitivnih podsticaja i društvenog pritiska će eliminisati ili izolovati disidentska mišljenja, čineći suvišnim tradicionalne represivne metode poput cenzure i sudskog progona, što će učvrstiti vlast partije i omogućiti im apsolutnu kontrolu.

Ovi navodi imaju neverovatan emotivni efekat na čitaoce, izazivaju strah i čine izvrstan posao mobilizacije čitalaca na kliktanje i prosleđivanje tekstova, ali na veliku žalost paranoika iz bunkera i instant pseudo-novinara - ovi navodi jednostavno nisu utemeljni u stvarnosti.

Uputstvo za sklapanje panike i uvređenosti

Pošto su finansijski listovi i portali ovlaš pokrili uspon Sezama, neki medijski outleti su imali drugačije planove. Izvorište ovog specifičnog narativa sa svim prethodno navedenim elementima se jasno može odrediti. Počelo na kit.se, švedskom medijskom portalu u vlasništvu Bonnier Grupe. Ne veruj Šveđanima ni kad Volvo nose (trenutni vlasnik Zheijang Geely Holding Group prim. aut.) ili tako nešto trebalo bi da kaže drevna kineska poslovica, možda su još ljuti zbog industrije čelika. Koristeći se veoma liberalnim (Šveđani i liberalno nekako uvek idu zajedno) tumačenjem raspoloživih informacija, mladi novinar sa IKEA pristupom žurnalizmu (sklopi sam kako ti odgovara) nam svoju kreativnu viziju distopične Kine ilustruje kroz detaljan prikaz života i priključenija hipotetičkog kineskog omladinca. Na stranu izmišljanje, neke informacije su jednostavno previše bitne da ne bi bile potkrepljene izvorima, a izmišljeni telefonski razgovor sa tehničkom službom Sesame Credita nije izvor. Otkud radnik tehničke podrške zna ultra zle planove čelnika Alibabe? Da ih zna teško da bi ih izneo tokom običnog poziva preko firmine linije - tipično izmišljanje izvora koje je nemoguće verifikovati. ACLU i slični NVO dušebrižnici preneli su vest na englesko govorno područje, nakon čega se raširila po listovima i portalima velikih medijskih kuća, uz prirodno dodavanje sa svakim prepričavanjem i rasplitanje slabo utemeljenih hipoteza, sledeći izveštaji su se često pozivali na te hipoteze dodatno ih razvijajući. Extra Credits je posvetio emisiju ovom problemu, obogaćujući narativ svojim pogledima, ograđujući se svo vreme da je moguće da nisu nešto dobro razumeli ili protumačili. Naravno, neki mediji sa naših prostora su ubrzo potom našli za shodno da jednostavno prevedu hipoteze Extra Creditsa, zgodno izostavljajući sve ograde koje su momci izrekli i prezentujući njihove hipoteze kao činjenice, dokazujući još jednom da mi moramo u svemu da budemo najgori.

„Šta je istina?”

Kako ne bismo baš potpuno izgubili veru u čovečanstvo pobrinuli su se komentari iz Kine na raznim sajtovima (ironično, većina tih sajtova je zabranjena u Kini) navodeći svoja iskustva i donoseći realniji prikaz situacije. Pojedini mediji (zapadni i azijski, npr. singapurski i japanski) su celoj tematici prišli sa više profesionalizma, istražili celu stvari i razvejali prethodno napumpani oblak straha i gluposti. Šveđanin i ekipa uspeli su da pobrkaju tri različita sistema kreditnog rejtinga. Kineska vlada je prošle godine pozvala osam gigantskih korporacija da razviju sisteme kreditnog rejtinga, kako bi pomogli uređivanju kreditnog tržišta, jer Kina, kao što smo rekli, nema centralnu bazu podataka vezanu za kreditni rejting stanovništva i pravnih lica. Alibabin sistem je u međuvremenu došao na udar Centralne banke Kine, zbog agresivne promocije, kršenja prava potrošača (ugovor Alibabe sa pekinškim aerodromom je predviđao prolaz preko reda za lica sa visokim skorom) i ekstenzivne partnerske ugovore koji prete da ugroze sve kompanije koje ne žele da potpišu ugovor sa Alibabom. Drugi sistem, apsolutno nezavisan, čak suparnički nastrojen Alibabinom uveo je Tencent (da, onaj Tencent koji poseduje Riot Games i veliki broj akcija Supercella, Activision Blizzarda i Epic Gamesa) vlasnik kineskog pandana Twitteru, WeChata, čiji kreditni sistem zaista prikuplja podatke sa društvenih mreža koje poseduje, ali negira da u obzir uzima političke stavove ili razne izjave korisnika, već sakuplja podatke koji se tiču navika korisnika, brendova koje koriste, što je na isti način i u iste svrhe donedavno radio i Facebook. Ovaj sistem je daleko manje korišćen od Sesame Credita, pa mu pre kontroverze nije pridavana medijska pažnja. Poslednji od tri sistema koji su iskombinovani u imaginarni, zli Sesame Credit je Social Credit System, planirani sistem kineske vlade koji bi merio reputaciju građana i koji bi navodno trebalo da zaživi do 2020. godine. Iako ovo, samo po sebi, može da izgleda zastrašujuće, izgled opet vara. Sistem trenutno ne postoji, ni u closed beti, jedini dokaz za postojanje namere kineske vlade da ovako nešto uvede je petogodišnji plan koji nam je dostupan u prevodu na engleski oksfordskog profesora Rogiera Creemersa na njegovom sajtu, što opet ne znači mnogo jer je fini profesor jedini koji pominje ovaj dokument, a kineska vlada nije našla za shodno da se oglasi po pitanju autentičnosti, tako da nemamo načina da verifikujemo navode iznete u planu. Čak i da dokument jeste autentičan, on ne govori o apsolutnom suzbijanju slobode mišljenja, već o razvijanju iskrenosti u društvu, što planira da se pospeši integracijom kreditnog rejtinga, evidencije plaćanja poreza i ugovornih obaveza i kriminalnog dosijea kako bi se stalo na put prevarantima, korumpiranim zvaničnicima i utajivačima poreza. Ali opet, sistem ne trenutno ne postoji i nije izvesno da li će ikad postojati. Na stranu to što je od Deng Sjao-Pingovog zaokreta u politici prošlo preko 30 godina i što moderna Kina verovatno nema ni želju ni potrebu za zaista totalitarnim sistemom kontrole, smešno je predviđati da će država, koja još nema centralnu bazu kreditnog rejtinga i koja se muči da zaštiti intelektualnu svojinu sopstvenih kompanija na matičnom tlu, za manje od tri godine implementirati nerealno sofisticiran mehanizam opšte kontrole i prismotre koji bi učinio da se Haksli prevrće u grobu.

Pošto smo već objasnili kako tačno funkcionišu vizne olakšice i da Kina ne pokušava da ograniči kretanje građana nižih bodovnih razreda, osvrnimo se na još par tvrdnji, na primer da će građanima biti uskraćivane usluge. Zbog ekstenzivne promocije i solidnog uspeha, manje kompanije i banke su počele da koriste Sesame Credit rejting za procenu kreditne sposobnosti klijenata kako ne bi morale da pokreću svoja istraživanja, dok je Baihe, najveći kineski servis za upoznavanje uveo opciju postavljanja rejting skora, kako bi pomogao korisnicima da se odbrane od lažnog predstavljanja i phishinga, što nikako ne znači da se bez dnevnog kačenja citata iz „Male crvene knjižice” ne može ugovoriti dejt.

Članci koji su pobijali neistine i izmišljotine su uglavnom prošli nezapaženo, mediji ih nisu dalje širili, pogotovu ne oni koji su prvi skočili da prenose potresne hipoteze o orvelijanskoj kontroli.

Otvorila se pećina, rodio se miš

Medijsko divljanje se ubrzo stišalo vođeno opadajućim interesovanjem čitalaca za temu pa smo ostali uskraćeni za nova „šokantna” i „skandalozna” otkrića i dokaze. Finansijski mediji poput Forbsa i Bloomberga su nastavili da pokrivaju razvoj Sesame Credita iz tržišno-finansijske perspektive i tokom ove godine, ne obazirući se na paranoične naslove o totalitarnoj kontroli, ali pošto trezvena ekonomska analiza nije nešto što goni klikove, ostali mediji se nisu utrkivali da prenesu te izveštaje.

Teško je odgovorno tvrditi da Kina ne razvija totalitarni sistem društvene kontrole, ali na osnovu nama trenutno poznatih informacija, teško da iko ozbiljan može nastaviti da propagira apokaliptične prognoze sveopšteg orvelovskog nadzora u Narodnoj Republici u bliskoj budućnosti. Naravno ne treba otići ni u drugu krajnost i pripisati sve vesti nekakvom planu anti-kineske propagande, jer je daleko veća verovatnoća da je senzacionalističi način izveštavanja plod utrkivanja za rejtignom i skokom broja pregleda, što je nažalost svakodnevna pojava u svetu click-bait novinarstva i instant širenja vesti bez trunke kritičkog osvrta na sadržaj prepisanog. Čitaoci, naravno, sami mogu doći do drugačijih zaključaka ako se ozbiljnije zainteresuju za temu, na kraju krajeva autor ovog teksta ne zna kineski niti je bio u Kini, ali je obavio istraživanje ograničenog obima, idući GASP!, čak dalje od prve strane Google pretrage (do devete, koga baš zanima), da bi pročitao sve relevantne vesti i ispratio sve linkove u tekstovima i komentarima. Nije za Pulicera, ali da su izvesni zapadni i domaći novinari koji su na slepo prepisivali najbombastičnije neutemeljne hipoteze učinili isto, čitave moralne panike verovatno ne bi ni bilo. U budućnosti, posebno nakon 2020. godine, bićemo u boljoj situaciji da sudimo o sistemima finansijskog ili društvenog kredita u Kini. Za sad znamo jedino da su navedeni sistemi još u ranoj fazi razvoja ili čak planiranja i da ne poznajemo situaciju na terenu dovoljno dobro da bismo donosili definitivne zaključke i vrednosne sudove. Možda najvažnija stvar koja se iz ove priče može izvući je da treba kritičnije pristupati izvorima informisanja.

Srđan BRDAR