Eraser 6.2

Iza krajnje jednostavnog naziva – Brisač, krije se moćan program za „seckanje” podataka. Sa njim se družimo još od daleke 2008. godine, a za one koji možda ne znaju, napomenućemo da se radi o potpuno besplatnoj, open source alatki. Iako je instalaciona rutina prilično gabaritna (zahvaljujući embedovanom .NET Frameworku), Eraser nakon instalacije zauzima tek oko četiri megabajta slobodnog prostora. U odnosu na ono što nudi, to je gotovo zanemarljiv podatak.

Odmah na početku ćemo istaći da program može da se koristi na dva načina: klasično i preko kontekstualnog menija. U prevodu, to znači da se neke od dostupnih akcija mogu pokrenuti i bez podizanja upravljačkog okruženja i to iz bilo kog fajl-menadžera. Nakon desnog klika mišem iznad željenog fajla potrebno je „overiti” opciju Eraser i potom odabrati da li želite da se sadržaj obriše ili, uz poštovanje sigurnosnih protokola, premesti na neku drugu lokaciju. Zanimljivo je da radnja može da se odloži do narednog restartovanja računara, pa čak i da se preko ugrađene Browse rutine naknadno dodaju fajlovi za transport u večna lovišta. Na našoj test mašini, rad iz kontekstualnog menija doneo je određeno kašnjenje između pozivanja komande brisanja i njenog izvršavanja, dok opciju Secure Move iz nekog razloga nismo uspeli da pokrenemo. Pomislili smo da je u pitanju nekompatibilnost sa Windowsom 10, ali to ipak nije bio slučaj. Eraser je u potpunosti opremljen za rad pod Desetkom, dolazi u 32-bitnoj i 64-bitnoj košuljici, a nije mu strano ni snalaženje pod starijim verzijama Prozora (XP sa trećim servisnim paketom je početna stanica).

Većina korisnika naći će se u svojevrsnom rebusu po prvom pokretanju programa. Krivac za to je upravljački interfejs koji je toliko sveden da će radna forma svojim „praznilom” naprosto buljiti u vas. Iz nekog razloga autori su odlučili da se akcija brisanja ne obavlja pojedinačno, već je potrebno definisanje poslova i njihovo stavljanje na radnu listu. Ovo je ujedno i najveća mana Erasera, jer on ovakvim ustrojstvom propagira isključivo „velika spremanja”, čišćenja hard-diskova koja će se obavljati periodično i uz odstranjivanje velike količine podataka. Izrađene liste poslova čak mogu i da se snimaju i kasnije učitavaju u program, što dodatno govori o načinu na koji su autori razmišljali o preduzimanju akcija. S druge strane, Eraser je idealno rešenje ukoliko vam je na umu redovno „seckanje” podataka koje proizvodite. Tako se, na primer, definisan posao može ponavljati bez intervencije korisnika i obavljati kao da je reč o nekakvom bekapu podataka. Sadržaj određenog direktorijuma može da se isprazni svakog dana u određeno vreme, jednom nedeljno, pa čak i određenim danima u nedelji ili na mesečnom nivou. Da biste tako nešto postigli zadatak koji se definiše mora se označiti kao rekurzivan, a na raspolaganju je još i instant brisanje, brisanje po restartovanju računara, odnosno ručno razračunavanje sa selektovanim materijalom.

Pored brisanja pojedinačnih datoteka i označenih foldera, Eraser može da se pozabavi i bezbednosnim „prepisivanjem” particija i čitavih drajvova, pražnjenjem kante za đubre, baš kao i procesiranjem praznog mesta na hard-diskovima. Kao što verovatno znate, brisanje podataka pod Windowsom ne znači nužno i njihovo fizičko uklanjanje sa drajvova, već prijavljivanje sistemu da je prethodno okupiran prostor sada slobodan. To dalje znači da se program može koristiti za naknadno povećavanje bezbednosti jer je u stanju da procesira podatke koji su eventualno zaostali pre nego što je Eraser instaliran. Svidelo nam se što je za svaki ubačeni item na listi moguće odabrati način na koji će se obrisati, pa je tako moguće izrađivati svojevrsne bezbednosne razrede. Manje osetljive datoteke mogu da se brišu bržim i površnijim metodama, dok materijal koji baš ne želite da „padne u ruke neprijatelju” možete da propustite kroz jedan od teškaša iz klase. Na raspolaganju je 13 naročitih algoritama, od kojih je Gutmannov taj koji koristi najviše „prolaza” u procesu prepisivanja podataka – čak 35! Pored toga, na raspolaganju je čitava paleta rešenja koja se koriste u kabinetima odbrane, ministarstvima i vojskama, odnosno naročiti sistemi koji će adresirati samo određene delove datoteka (početak i kraj) ili materijal procesirati iz jednog prolaza.

Iako je korišćenje nepotrebno zakomplikovano sistemom definisanja poslova, Eraser nije teško koristiti kada se naviknete na zakonitosti. Ipak, u slučajevima kada je potrebno obrisati samo nekoliko datoteka put za stizanje do cilja se komplikuje, ali ako je za utehu, tu je mogućnost brisanja iz kontekstualnog menija. Autori bi definitivno trebalo da porade na upravljačkom okruženju i modernizuju ga i na taj način program približe još širem krugu korisnika. Eraser može da se koristi u as is formatu, dok iz sekcije sa podešavanjima nudi svega nekoliko mogućnosti. Dozvoljeno je postaviti podrazumevane algoritme posebno za rad sa fajlovima, a posebno sa particijama i drajvovima. Moguće je (de)aktivirati rad iz kontekstualnog menija, pa čak i narediti programu da omogući procesiranje „zaključanih” datoteka. Napredni korisnici umeće da cene i akciju koja obrisane datoteke može da „zameni” fajlovima po izboru.

Vladimir PISODOROV