Pri izradi četvrtog dela svog snajpersko-rendgenskog akcionog simulatora, engleski Rebellion se ponovo držao dobro poznate devize iz vica o Muji i prasićima u svemiru. U odnosu na prethodnu igru, promena okruženja je dobrodošla, kao i dodatna kozmetička glancanja i poliranje grafike. Ipak, podjednako ravna i neinteresantna priča, koja je tu da pruži mršavi narativni okvir događajima i minimalna prekrajanja formule koja uspešno funkcioniše poslednjih pet godina, razočarali su nas.

Igrač je ponovo u ulozi poručnika Karla Feirburna, „najamerikanskijeg” od svih američkih WWII operativaca (čiju kockastu vilicu šije samo ona u Vilijema Blazkovica iz Wolfenstein sage). Vrelo sunce afričkih pustinja je ovog puta zamenjeno lepotama okupirane Italije. Kroz deset pojedinačnih scenarija i mapa, Karl će svojom vernom snajperskom puškom ponovo rušiti nacistima sneška, kroz sijaset primarnih, sekundarnih i opcionih misija. Zadaci variraju – od odstrela visokoprofilnih oficira, sabotaže eksperimentalnih letelica i druge egzotike Trećeg rajha, preko uništavanja džinovskih artiljerijskih baterija na šinama, pomaganja partizanskom pokretu otpora, spasavanju oborenih savezničkih pilota, nadmudrivanja sa protivničkim elitnim snajperskim njuškama, do neočekivano kretivnih diverzantskih akcija, karakterističnih za milje Drugog svetskog rata. Vlasnici season passa će biti u prilici da se ponovo, nalik prethodnoj igri, oprobaju u pokušaju atentata na firera lično. Postoji nekoliko maštovitih načina na koje biste ga upokojili u tajnoj podmorničkoj bazi.

Mehanika i način igranja verno slede poznati recept, koji podrazumeva maksimalan fokus igrača prilikom šunjanja, zauzimanja busije, pažljivog pregledanja terena, uočavanja i neutralisanja meta i frenetičnog napucavanja, koje vas čeka kada sve to padne u vodu i protivnici krenu da vas proganjaju kao besne osice. Interesne tačke (eksplodirajuće buriće, generatore, rezervoare vozila, viseće terete, pored samih vojnika i oficira) možete označavati dvogledom, koji vam zatim pruža dragocenu informaciju o njihovoj relativnoj udaljenosti. Ovo je korisno zbog nove mehanike ubačene u igru, koja omogućava da nišan na pušci podešavate u zavisnosti od udaljenosti mete, radi lakšeg proračuna balističke parabole metka (inkrementi od 100 metara, do maksimalno pola kilometara udaljenosti). Pored ovoga, i ostali parametri realnog simuliranja snajperskog gađanja (za pojmove jedne akcione igre) su tu, što se ponovo odnosi na ograničeno zadržavanje daha u plućima, uticaj vetra na putanju metka i smanjenu ubojitost projektila sa povećavanjem udaljenosti do cilja (uz obavezno isključivanje glupavih dijamantskih indikatora koji vam tačno pokazuju mesto pogotka).

Mape su ogromne i površinski veće od onih iz trećeg dela, uz insistiranje na uspešno implementiranoj vertikalnosti, koja se ogleda u velikom broju lotri, stubova, lanaca i ostalih elemenata za pentranje po visinskim kotama, ili silaženje u podzemne delove terena. Ovo doprinosi većem osećaju slobode prilikom igranja i uspešnoj nelinearnosti u načinu i pravcima iz kojih želite da prilazite objektivima. Veštačka inteligencija protivnika je blago unapređena, i ogleda se u aktivnom zauzimanju zaklona, pretrčavanju terena u nameri da vas opkole ili flankiraju, bacanju bombi i markiranju pozicije na kojoj se nalazite, ukoliko svoju lokaciju neoprezno otkrijete. Kao i ranije, svoje hice možete zvučno „utopiti” u neki od okolnih izvora buke (neispravni generatori, detonacije artiljerije, brujanja aviona koji nadleću i sl.), što iziskuje puno strpljenja ili korišćenje prigušene municije (koju uvek možete poneti u manjoj količini od standardne). Nova taktička opcija je mogućnost miniranja pokošenih protivnika, što pogoduje, jer će njihovi saborci pokušati da ih evakuišu iz opasnih područja. Za brušenje igračevih borbenih potencijala, tu je, po prvi put, zasebna zona sa strelištem za sva tri tipa oružja (snajper, automatska puška i pištolj).

Mane i propusti se mogu prebrojati na prste jedne ruke, ali znaju da tiho živciraju zbog loših odluka u dizajnu. Unapređenje naoružanja je uslovljeno često nebuloznim zahtevima koje morate da ispunite, kako biste ih otključali (25 killova eksplozivnim sredstvima je potrebno da biste poboljšali zumiranje na pušci(?), deset pogodaka protivnika u jetru, da biste unapredili stabilnost oružja (??) i sl.), što se takođe odnosi i na apsurdne challenge uslove za postizanje 100% učinka na svakom nivou. Razni bonus i sakriveni predmeti po terenu svedeni su isključivo na pisma i memorandume sa naređenjima (koji se ponekad nalaze i na leševima neprijatelja, što nervira kada se dotični skljokaju u visoku travu i postanu praktično nevidljivi), a interesantno traženje udaljenih meta van osnovnog nivoa poznato iz prethodne igre (kako biste se oprobali u plasiranju pogodaka na velike daljine), sada je zamenjeno pucanjem u nekakve generične kipove orlova, koje je veći problem uočiti nego pogoditi.

Grafika je očekivano unapređena, i predstavlja odličnu simbiozu povećanog broja detalja, višestruko većeg broja elemenata na ekranu i vizuelnog užitka, kojim pleni mediteransko okruženje. Nivoi su izuzetno lepo arhitektonski osmišljeni i raznovrsni, uz šarenolikost lokacija koje mame na dalje igranje (primorski gradići i marine, stari vijadukti ugneždeni u mračnim šumama, manastiri, vile i letnjikovci, rimske ruševine, utvrđenja, nacističke baze i ostalo). Zvučna podloga je solidna kada su u pitanju zvukovi oružja, detonacije i vika zbunjenih neprijatelja, ali apsolutno grozna tokom retkih dijaloga sa neupečatljivim likovima.

Kao i prethodne igre, Sniper Elite 4 je školski primer visokokvalitetne igre druge klase, koja ponovo pleni svojim trademark elementima. Ako vam ne smeta preslikani i dobro utabani gameplay iz prethodnih igara, koji je u novom okruženju, SE4 je logičan izbor, posebno ako ne možete da se zasitite frekventnih lekcija iz ljudske anatomije, koje su zaštitni znak serijala.

Aleksandar DINIĆ