Naizgled, u pitanju je još jedna vertikalno-skrolujuća pucačka igra u svemiru, u kojoj branite Zemlju od alijenskog šljama. Potpisao ju je potpuno nepozati UPL, i to 1989. godine, za vreme velike ekspanzije ovog žanra. Prava je šteta što igra nije postigla značajniji uspeh na tržištu, jer je donela nekoliko krajnje zanimljivih novina.

Prva od njih je to što se borite protiv jednog neprijatelja tokom cele igre – alijenskog razarača koji se nalazi u Zemljinoj orbiti. Prvo morate da mu razneste pogon, potom odbrambene sistemime na obe strane, i tako sve dok ne dođe do uništenja razarača. Svaki zadatak je u stvari novi nivo i igra je mnogo zanimljiva od ostalih izdanja u žanru.

Od oružja su vam na raspolaganju energetski mitraljezi i laseri, koji mogu da se nadograđuju sakupljanjem energetskih pilulica, koje ostaju iza dezintegrisanih neprijatelja. Laseri su kudikamo jači, ali što ih više budete unapređivali, to će im se domet smanjivati i od vas će se zahtevati da ulazite u dogfight borbu sa napasnicima. S druge strane, mitraljezi po bojnom polju šaraju kao kiša, i nema tog dela koji ne mogu da dohvate. Pretpostavljate da je kod njih „kvaka” što nisu dovoljno razorni, pa rizikujete da stradate u šumi metaka nedovoljno brzo uništenih neprijatelja. Zanimljivo je i to da, ako tokom borbe slučajno pokupite energetsku pilulicu za drugo oružje, sa unapređivanjem morate da počenete ispočetka. Na raspolaganju su vam i bočni štitovi, kao i dve vrste „specijalki”. U avanturu možete da krenete i u društvu prijatelja, s obzirom na to da je podržan kooperativni režim igranja.

Vladimir PISODOROV