Stisak prijateljske ruke

Svedoci smo pojavljivanja brojnih modela SBC računara, podstaknutih uspehom platforme Raspberry Pi. U pitanju je tržište koje proizvođačima ne obećava veliku zaradu (najčešće je u pitanju tek nekoliko dolara profita), ali istovremeno omogućava pokretanje proizvodnje sa relativno malim resursima. Ovog puta vam predstavljamo minijaturni računar kineskog proizvođača zanimljivog naziva, koji u sebi sadrži suptilnu notu istoka: FriendlyARM (prijateljska ruka). Zaista, sudeći po reakcijama sa foruma, ljudi iz te kompanije su prijateljski raspoloženi i predusretljivi, što se ne može reći za većinu proizvođača na ovom delu tržišta. Firma postoji već dovoljno dugo, od 2005. godine, i od svojih početaka se bavi proizvodnjom prototipskih SBC platformi, namenjenih uglavnom industrijskim uređajima, oslanjajući se najviše na tehnologije koje dolaze iz Samsunga. Uvidevši trend omasovljenja tržišta malih računara, pre nešto više od godinu dana odlučuju da ponude modele koji bi bili zanimljivi širokom krugu korisnika. Kompanija trenutno zapošljava preko trideset radnika, što jasno govori da njihovi proizvodi imaju solidnu prođu na tržištu.

Ovom prilikom osvrnućemo se na SBC računar NanoPC-T3, koji je u trenutku pisanja predstavljao najjači model u njihovoj ponudi.

Misteriozni SoC

Specifikacija govori da je za osnovu uređaja korišćen osmojezgreni SoC Samsung S5P6818, izgrađen na osnovu ARM Cortex-A53 arhitekture sa frekvencijom od 1,4 gigaherca. Zaista, na čipu je izgravirano da je proizvođač Samsung, ali kada smo počeli da tragamo za tehničkim podacima, nismo uspeli da pronađemo informaciju koja bi povezivala giganta iz Južne Koreje sa ovim proizvodom. Prateće uputstvo namenjeno projektantima i korisnicima sadrži logotip Samsunga, ali i vidljivi logotip na kome piše Nexell, koji se nalazi i na samom čipu. Pretragom na internetu utvrdili smo da je u pitanju korejska firma, koja se bavi konstruisanjem čipova koji se proizvode u Samsungovim pogonima, ali smo na njihovom sajtu jedva pronašli informaciju o ovom proizvodu. Iz svega viđenog može se pretpostaviti da je manje poznati dalekoistočni proizvođač iz marketinških razloga pokušao da iskoristi mnogo poznatije ime, i na taj način poveća interesovanje za svoj proizvod.

Procesor je rađen 28-nanometarskim HKMG (High-K Metal Gate) tehnološkim procesom i ima dva bloka od po četiri 64-bitna A53 jezgra koja dele keš drugog nivoa veličine 512KB (2x512KB). Tu su i četiri kontrolera za različite tipove memorije, mnoštvo podržanih interfejsa i različitih vidova periferija. Zanimljivo je da SoC podržava čak četiri različita tipa video izlaza (HDMI, LVDS, MIPI-DSI i Parallel RGB-LCD), i svi oni imaju konektore na osnovnoj ploči. Svakako najveće razočaranje odnosi se na grafički podsistem koji dijagnostički programi određuju kao VR-400MP (to je, u stvari, Mali 400MP), koji nije dostojan jednog osmojezgrenog mikroprocesora, što ćemo uočiti kada budemo govorili o grafičkim performansama.

Mnoštvo interfejsa

Pri prvom pogledu na računar, primetan je veliki broj elemenata na štampanoj pločici, kao i neobično veliki broj raznoraznih interfejsa koji su prisutni celim obodom štampane pločice. Za razliku od svih modela koje smo sretali poslednjih nekoliko godina, a koji na sebi imaju slot microSD formata, NanoPC-T3 ima konektor za standardne SD kartice, što je dodatni kvalitet. Računar je opremljen jednim gigabajtom DDR3 memorije, što nije impresivno, ali je dovoljno za obavljanje najvećeg broja zadataka. Treba imati na umu da ovi mali računari rade sa operativnim sistemima koji ne traže previše resursa. Na ploči se nalazi i osam gigabajta eMMC memorije, koja je standardni medij za čuvanje podataka na mobilnim telefonima. Iako ne obezbeđuje brzine koje nude savremeni SSD diskovi, ta memorija je znatno brža od SD kartica i sve se to veoma lepo oseća u praktičnom radu.

Što se tiče interfejsa za mrežno povezivanje, ovom modelu se ne može ništa zameriti. Pored Gigabit Ethernet konektora, tu je i Wi-Fi mrežni adapter, koji podržava standarde b, g i n, kao i podrška za Bluetooth 4.0 dual mode. Za prijem i slanje radio signala, zadužena je mala porcelanska antena koja je zalemljena na pločici, ali je odmah pored nje smešten i minijaturni konektor IPX tipa za priključivanje eksternih antena.

Na kućištu računara su dva različita konektora za ulazne video-uređaje (kamere), od kojih je jedan MIPI-CSI, a drugi tipa DVP (Digital Video Port) Camera. MIPI je interfejs serijskog tipa koji obezbeđuje veće brzine prenosa podataka i veće rezolucije od paralelnog DVP interfejsa. Zvuk je, osim preko HDMI izlaza, moguće dobiti i putem 3,5 audio izlaza, a za svaku pohvalu je to što ima mikrofon ugrađen na ploču.

Uvek su dobrodošli i USB portovi. NanoPC-T3 ima dva USB 2.0 konektora tipa A i jedan konektor tipa MicroUSB. Na štampanoj pločici postoje pinovi za još dva USB izvoda, što se može iskoristiti za povezivanje sa periferijskim uređajima. Ruku na srce, računar je toliko pretrpan raznoraznim priključcima, da ne postoji dovoljno fizičkog prostora za smeštanje dva dodatna USB konektora.

Specifikacija govori da je za napajanje potreban adapter od pet volti i dva ampera, ali je dobro imati na raspolaganju nešto više struje, pa proizvođač nudi mogućnost naručivanja adaptera koji daje struju jačine tri ampera, a konektor napajanja mora odgovarati profilu 4 × 1,7 milimetara.

Od ostalih konektora možemo izdvojiti serijski interfejs za dibagovanje i mesto za priključivanje baterije koja čuva časovnik realnog vremena.

NanoPC-T3 izvorno dolazi sa instaliranim operativnim sistemom Android 5.1, i ukoliko želimo da koristimo Linux, postoje dve opcije. Prva je da preko SD kartice koristimo sliku diska koja omogućuje da izaberemo jedan od tri operativna sistema (Android, Debian, Ubuntu), koji će biti zapisani u eMMC memoriju, dok drugi način omogućuje podizanje sistema direktno sa SD kartice. U oba slučaja je prilikom uključivanja potrebno držati pritisnut boot taster. Mi smo koristili Debian, koji dolazi sa malim brojem instaliranih programa, što i nije tako loše zbog dragocenosti prostora na eMMC disku. Odziv sistema u praktičnom radu je bio vrlo dobar. Računar inicijalno radi na rezoluciji 720p, i ukoliko želimo to da promenimo na 1080p, potrebno je da se izvrše sitne korekcije u konfiguraciji kernela.

Na GPIO portu nalazi se 30 iglica koje ne odgovaraju standardu koji je uspostavio Raspberry Pi. To nije najbolje rešenje, jer hardverski dodaci napravljeni za njega neće moći da se koriste, a i oni korisnici koji sklapaju projekte za „malinu”, moraju uložiti dodatni trud pri identifikaciji pinova.

Kućište uređaja izrađeno je od tvrde plastike, prostog je dizajna i ne ostavlja naročit estetski utisak. Problematičnija je činjenica da njegova funkcionalnost nije baš najbolje isplanirana, pa je onemogućen prilaz većem broju važnih konektora i tastera. Napredniji korisnici će zato često morati da drže uređaj bez gornjeg dela kućišta, ali je to česta pojava i kod drugih proizvođača u SBC svetu.

Testovi brzine

Pošto NanoPC-T3 i Raspberry Pi 3 koriste procesore sa arhitekturom Cortex-A53, logično je očekivati da su im i rezultati brzinskih testiranja slični. U testu programa koji vrši kalkulacije sa jednom programskom niti, T3 je bio brži za samo šest procenata, što nije dobar rezultat ako znamo da radi na 14 procenata bržem taktu. Kada smo broj niti podigli na četiri, razlika je povećana na jedananest, a kada smo radili sa (za S5P6818) optimalnih osam niti, razlika je iznosila celih 112 procenata. Dakle, više nego dvostruko u odnosu na Raspberry Pi 3. To jasno stavlja ovaj računar u gornju klasu SBC računara po performansama procesora.

Situacija sa grafičkim podsistemom, na žalost, nije tako ružičasta. S obzirom na to da je korišćen za današnje standarde slabašni koprocesor Mali 400MP, koji je projektovan sada već davne 2008. godine, imao je slabe rezultate, što je bilo jasno i pre testiranja. Za referencu smo koristili mobilni telefon sličnih karakteristika (OctaCore, 1,66 gigaherca) sa grafikom Mali 450MP4. U testovima 3DMark razlika je bila čak tri puta veća na štetu grafičkog podsistema iz ovog računara. Jasno nam je da je proizvođač čipa ciljao donji segment tržišta, ali je razočaravajuće videti prevaziđen proizvod u dizajnu iz 2015. godine.

Da rezimiramo, cena od 60 dolara je adekvatna u odnosu na ono što uređaj nudi. Jedini veći nedostatak je 3D grafika, ali teško možemo zamisliti da bi neko kupovao ovakav uređaj da bi se na njemu igrao. Drugi gigabajt memorije je dobrodošao, kao i USB3.0 ili SATA interfejs za priključivanje diskova, što bi omogućilo formiranje solidnog malog servera, ali bi to znatno podiglo cenu.

Igor S. RUŽIĆ