TrueCam A4, A5s i A7s

Ako ne znate za pojam „dash-cam”, tačnije „russian dash-cam”, onda sigurno niste imali pristup svetskoj mreži u poslednjih desetak godina. Sram vas bilo! Uskratili ste sebi gledanje komedija i tragedija sa drumova majke Rusije. Sav taj materijal koji su zabeležile kamerice postavljene na šoferšajbnama automobila, predstavljaju pravo blago interneta, jer su zabeležile sijaset kojekakvih situacija, a koriste se i kao dokazni materijal u slučaju automobilskih nezgoda.

Neki od proizvoda ovog tipa sa kojima imamo priliku da se susretnemo na našem tržištu, dolaze iz kompanije TrueCam. Na test smo dobili tri modela različitih mogućnosti i iz tri cenovna ranga, a prema oznakama lako razaznajemo njihovu hijerarhiju. Model A4 je najpristupačniji model sa Mega CMOS 3.0 senzorom od 1/3 inča, čija je maksimalna rezolucija snimanja videa 1920 × 1080 piksela u 30 fps, a ugao koji zahvata objektiv (kod sva tri modela) iznosi 130 stepeni.

Ako ste pretpostavili da se slični senzori nalaze i u druga dva modela, moraćemo da vas razočaramo. A5s ima Mega CMOS 2.0 senzor, ali takođe snima u Full HD rezoluciji, dok je A7s opremljen Mega CMOS 4.0 senzorom koji omogućava snimanje u maksimalnoj rezoluciji od 2560 × 1080 piksela pri 30 fps.

Fajlovi se snimaju u MOV formatu koristeći H.264 kompresiju. Dalje zajedničke karakteristike ogledaju se u vidu integrisanog mikrofona, G senzora, ekrana dijagonale 2,7 inča na pozadini, Micro SD slota, USB 2.0 i HDMI konekcije. Iako dele većinu funkcija, model A4 se vizuelno razlikuje u odnosu na druga dva. On nije opremljen sa dva LED blica, pa je izgled kućišta jednostavniji, kako bi se dodatno naglasilo njegovo mesto u poretku. Takođe, A4 je jedina kamerica sa kojom u pakovanju ne dolazi GPS modul. Iza nešto manjih gabarita A4 kućišta, krije se i baterija od svega 250 mAh, dok A5s i A7s nose baterije većeg kapaciteta od čitavih 400mAh. Upotrebom baterija, omogućeno je da se ove kamere koriste i van automobila kao pokretne kamere ili fotoaparati (A4 je pet megapiksela, A5s je 3,7, a A7s 13 megapiksela), s tim da im mali kapacitet baterija ne omogućava predugačku autonomiju, pogotovo ako vam je namera da kontinualno snimate.

GPS moduli koji stižu uz A5s i A7s nisu integrisani u kućište kamerica, već se dodatno kače na USB konektor koji je integrisan u nosač kamera, pa kako sve tri kamere dele isti nosač, moguće je i na model A4 zakačiti GPS modul. Korišćenje GPS modula ima višestruku svrhu. Osnovna je da beleži lokaciju i brzinu, a kako ima integrisane mape (koje je moguće apdejtovati) u mogućnosti je da nas obaveštava o pozicijama fiksnih kamera za merenje brzine. Preciznost uređaja u tom slučaju nije idealna, jer ne razaznaje u kom smeru gleda kamera, već na koliko se nalazi u određenom radijusu od nas. Ali čak i u tom slučaju, ova opcija je veoma korisna, jer dobro radi i po Beogradu. Probali smo sa svim kamerama na više lokacija po gradu, i svaki put je prijavio poziciju policijske kamere. Još jedna mogućnost koja se „otključava” korišćenjem GPS modula, jeste trasiranje rute kojom smo išli. Za to stiže specijalan softver uz svaku kameru opremljenu modulom za navigaciju.

Uz svaku kameru, u pakovanju stiže vrećica za nošenje, punjač za auto (preko upaljača), USB kabl, nosač kamere, vakuum za staklo i dupla samolepljiva traka kako biste permanentno postavili poziciju montiranja nosača kamere. Skuplji modeli stižu još i sa GPS modulom, HDMI kablom i softverskom aplikacijom.

Kvalitet izrade kamerica je u skladu sa njihovom cenom. Kada ih uzmete u ruku, imate osećaj da je korišćena jeftinija plastika, što nam je najviše zasmetalo kod A7s modela zbog njegove cene. Uprkos tome, vidi se da je kompanija TrueCam mislila o upotrebljivosti uređaja, pa su svi tasteri osvetljeni, a oni za kontrolu kamere (na poleđini) čak i gumirani. Klikabilnost tastera je veoma dobra, imaju nešto duži hod sa jasnim klikom na kraju, pa smo pod utiskom da ovaj uređaj možete koristiti i sa (tanjim) rukavicama. Ekran nije visoke rezolucije i izuzetnog kontrasta, ali je dovoljno kvalitetan da po njemu možete da podesite poziciju kamere i da vam ispiše podatke o brzini i lokaciji policijske kamere, ako ste odlučili da vam se to prikazuje.

Najveća nelogičnost sa kojom se susreli kod ova tri uređaja, jeste izgled softverskog interfejsa. Iako sva tri modela imaju skoro identične funkcije u softveru, izgled interfejsa razlikuje se od kamere do kamere, kao da su različiti timovi (dizajnera) radili na njihovoj realizaciji. Sa pozitivne strane, korišćenje kamerice i navigacija kroz menije, veoma je jednostavno, pa ćete se izuzetno brzo i lako snaći, čak i bez upotrebe korisničkog uputstva. Ujedno je to i veliki plus za ove uređaje.

Opcija ima sasvim dovoljno da kameru možete da prilagodite svojim potrebama, od dužine klipa koji se snima u kontinuitetu, kada se i šta briše, zaključavanja fajlova od brisanja (u slučaju da G senzor registruje veću silu, fajlove nastale u tom periodu automatski zaključava od slučajnog brisanja), do automatskog započinjanja i završetka snimanja, beleženja imena vozača, vremena, brzine direktno u video (ili ne)... Zatim, tu je opcija detektovanja pokreta, tj. podešavanje osetljivosti kada će kamera sama da uključi snimanje (korisno ako parkirani auto ispred vas pođe u rikverc i udari vas, a vi niste blizu automobila)… Sve u svemu, ima adekvatan broj opcija, koji, čini nam se, može da zadovolji svačije potrebe.

Pri upotrebi kamerica, zasmetala nam je činjenica da je kabl za njihovo napajanje poprilično debeo i izuzetno dugačak. Pozitivno je što se nije štedelo na materijalu, ali istovremeno je i nezgodno gde se „rešiti” viška kabla. Ako nemate još jedan strujni konektor u automobilu, imaćete problem kako da napunite telefon, na primer, jer ispravljač na sebi nema još jedan izlaz za USB. Takođe, GPS moduli ne funkcionišu ako nisu priključeni na izvor napajanja, dok za sam rad kamerica kabl nije potreban, ako ste ih pre toga napunili kod kuće. Očekivano je bilo da se primeti razlika u kvalitetu zabeleženog snimka, čak i kada smo sve tri kamere postavili na ista podešavanja (1920 × 1080 px @ 30 fps), ali nas je malo zateklo različito merenje balansa bele u sceni. Tako da je A4 snimao žućkastu sliku, a A5s i A7s su imali hladnije tonove, više u skladu sa vremenskim prilikama tog dana. Detalja u snimcima sve tri kamere ima sasvim dovoljno. Ne očekujte čuda i budite realni kada je u pitanju kvalitet koji možete da očekujete, s obzirom na to da je reč o senzorima veličine 1/3 inča. Bez uključenog WDR (Wide Dynamic Range, drugi naziv za HDR), sve tri kamere su se odlično snašle u situacijama sa visokim kontrastom. Klipovale su nebo i sunce, dok su se detalji na putu i vozila jasno videli. Prelazi sa tamnih scena na svetle (na primer, izlazak iz tunela), odigrava se postepeno i bez naglih seckanja, pa nema neprirodnog osećaja dok se gleda snimak. Šum kod modela A5s brže se primećuje, a i video zapis koji snima je kontrastniji od druge dve kamere. Naravno da poenta nije u tome kako ove kamere rade danju, već njihovom ponašanju u uslovima slabe osvetljenosti na putu u sumrak, noću, pod svetlima grada... Kompresija koja se koristi pri snimanju videa je višeg stepena, pa je primetan gubitak detalja u određenim delovima kadra. Uprkos tome, moramo priznati da smo poprilično zadovoljni prikaznim rezultatima, ako uzmemo u obzir da po specifikaciji A5s ima senzor najmanje rezolucije, a upravo ona noću uspeva da prikaže sve detalje koji su osvetljeni farovima automobila, našeg ili onih u prolazu. Takođe, pod svetlima grada, tablice automobila u saobraćaju vrlo se jasno razaznaju, bez većih problema. Gradsko svetlo ne ograničava upotrebu ovih kamera ni na jedan način, niti u bilo kojim uslovima rada.

Naše prvo iskustvo sa dash-camovima kompanije TrueCam je prošlo vrlo pozitivno. Nejasno nam je zašto postoje razlike u izgledu softvera, kao i zašto model A5s ima slabiji senzor od A4, dok je sam paket kamerice „jači”. Uprkos tome, i nešto bržem trošenju baterije kod modela A7s u poređenju sa A5s (a imaju identičnu bateriju), nismo primetili nikakve nedostatke ovih uređaja.

Omasovljenje upotrebe ovakvih uređaja bi nas možda nateralo da vodimo više računa o tome kako se ponašamo u saobraćaju, ali je zapravo najveća kočnica to što zakon još uvek ne priznaje snimak ovih uređaja na sudu. Nadamo se da će se to promeniti što pre, jer bi upotreba ovih uređaja mogla na veoma lak način da ubrza rešavanje mnogih spornih situacija u saobraćaju.

Vojislav VUJANIĆ