NieR:Automata

Poput guštera na pešadijskoj obuci, igra vas nemilosrdno ubacuje u središte akcije. Pred vas baca gotovo sve što ima, kao da hoće da pokaže za šta je sposobna i dokle je spremna da ide. Uvodnih pedesetak minuta odvajate neprijatelje od elektronskih kola, naizmenično se baveći hack & slah radnjama i pucačkim seansama u stilu vertikalno-skrolujućih svemirskih igara. Taman kada pomislite da ste se navikli, NieR:Automata odjednom menja kurs i postaje platformska igra – skačete, pucate, koristite mač, a onda opet sedate za kontrole svoje borbene letelice i sada u Asteroids stilu kujete gvožđe na oplati neprijateljskih letelica. U međuvremenu prolazite prvog bossa, pa drugog, da bi na kraju konačno poklekli pod naletima trećeg. Neverovatno...

Eto, to je u najkraćim crtama NieR:Automata, najnoviji J naslov, koji nam dolazi iz Square Enixa i, pretpostavljate, opet je u pitanju hitčina kakva se retko sreće. Autorski tim je baš pustio mašti na volju i pokupio toliko elemenata iz drugih igračkih žanrova, da je ideja, ma kako ludo zvučala na papiru, morala da uspe u praksi. Da ne zaboravimo, kod trećeg bossa srećete se sa porukom Game Over, jer premoreni i prebijeni ginete, a poziciju niste snimili. Zašto? Nigde nema checkpointa, Save Game u meniju je konstantno „posivljen” i morate sve ispočetka. Oh, izgleda da je i delić Souls serijala završio ovde.

Nakon spektakularnog otvaranja, igra poprima nešto mirniji tok i otkriva svoje pravo lice. Mahom je u pitanju RPG naslov smešten u open-word univerzum, gde se bakćete sporednim i glavnim misijama po svom nahođenju i promenljivom prioritetu. Akcija se prati iz perspektive trećeg lica, a u većini situacija možemo da je gledamo kao klasično hack & slash ostvarenje, koje kombinuje brojne pomenute žanrove kako bi se izbegla monotonija.

Zaplet je još spektakularniji od izvođenja. Priča govori o progonu ljudske vrste na Mesec, pod najezdom vanzemaljaca. Oni su geniji za mehaniku i robotiku, pa su na Zemlju poslali metalne eskadrone smrti i gotovo istrebili ljudski rod. Par stotina hiljada preživelih uskače u svemirske brodove i leti na opustošeni Mesec, gde u tajnosti osniva jedinicu vojnika YoRHa. Sledi iznenađenje! U pitanju su androidi sa sopstvenom komandom u Zemljinoj orbiti, koji su zaduženi za izvođenje gerilskih akcija na tlu i poslednja su šansa posrnulog čovečanstva. Androidi slepo slušaju svoje gospodare, a praktično su neuništivi jer se njihova „svest”, sačuvana u crnim kutijama, može transferovati u novo telo, nakon čega nastavljaju da žive. Baš taj princip primenićete ako zaginete tokom misija, a telo koje ste ostavili lešinarima morate hitro pronaći i pokupiti iteme koje ste ranije mukom skupljali. Naravno da smo vam otkrili samo delić zapleta, jer ćete videti da je priča izuzetno perfidna i sa brojnim twistovima i neočekivanim zakulisnim radnjama i definitivno predstavlja jedan od boljih segmenata ovog neuobičajenog miksa.

Glavni junak je đevuška po imenu 2B. Ona je borbeni android i komanda ju je poslala na Zemlju da se pridruži pokretu otpora (androidi-gerilci!) i pomogne im u trebljenju neprijatelja. Zemlja je opustošena i potpuno razrušena. Rat traje čitavih 1000 godina i sve što je ostalo su ruševine, životinjski svet, tona vegetacije i roboti, roboti, roboti... Uništićete na stotine robota raznih oblika, veličina i sposobnosti. Posebno su zanimljivi gigantski bossevi koji, iako nisu nešto preterano pametni, plene svojom veličinom i količinom energije. Igra vas često stavlja u situaciju da se borite protiv nadmoćnijih neprijatelja, ali na to ćete se navići. 2B u misijama prati 9S, dječarac specijalizovan za izviđanje i hakovanje, mada se i u borbama snalazi sasvim dobro i čuvaće vam leđa kao da ga vodi neki ljudski igrač. Njime, nažalost, ne možete direktno da upravljate, ali možete da mu „naredite” da li će borbama da pristupi napadački ili odbrambeno, da li će da šuri neprijatelje iz blizine ili sa distance i tome slično. Ovo važi samo za "prvi" kraj igre, ali o ovome, iz spoiler razloga, ne bismo dalje drvili...

Razvoj likova obavlja se automatski, nakon što prikupite dovoljan broj iskustvenih poena zarađenih tokom borbe ili uspešnim završavanjem misija. Na tweakovanje sposobnosti ipak može da se utiče, i to kupovinom oružja i dodataka, odnosno njihovim updateovanjem. Za to vam treba novac i materijali koje skupljate usput. Nešto ćete već naći unaokolo, a nešto ćete poharati nakon što protivnicima prekinete dovod struje. Klasično opremanje ne postoji, osim ako se izuzme što možete da odaberete koje oružje će 2B koristiti. Nema kupovine čizama, pancira, štitova i ostalih „zezancija”, jer su u pitanju androidi. Njima trebaju čipovi i programi koji mogu da im poboljšaju specifikacije. Osim toga, na raspolaganju su vam i nekakve levitirajuće metalne kutije („Podovi”), koje su multifunkcionalnog karaktera. Prema neprijateljima mogu da ispaljuju različite vrste plotuna, mogu da vas štite, a možete i da ih uparujete zarad veće vatrene moći. „Osobine” podova mogu takođe da se nadograđuju, što sve skupa otvara zaista veliki prostor za manevar i eksperimentisanje. Šteta je što se inventaru i osobinama kompanjona ne može pristupiti, ali sa tim se brzo pomirite. Tu su i predmeti za jednokratnu upotrebu koji vraćaju izgubljenu energiju ili obavljaju boostovanje određenih karakteristika vođenog lika.

Tokom prvih nekoliko sati igranja očekujte mnogo backtrackinga i opasno dosadnog spawnovanja neprijatelja na predviđenim mestima. Međutim, igra na vreme uvodi sistem brzog transporta do ključnih tačaka na mapi. To ubrzava kretanje, ali spawnovanje i dalje može da predstavlja problem. Jednom raskantane neprijatelje kasnije možete slobodno da zanemarite, jer se dovoljan broj poena iskustva dobija kroz sporedne i glavne misije, pa nećete biti u podređenom položaju. Grindovanje ne bi trebalo toliko da vas zanima, jer će vam vrlo brzo ogaditi borbu zbog velikog broja identičnih radnji koje treba ponavljati iznova i iznova.

Prateći moderne trendove, NieR:Automata uspešno obuzdava svoje J poreklo. Likovi ni izbliza nisu toliko iritantni kako smo očekivali, čak su simpatični i u situacijama kada se ponašaju krajnje infantilno. Usiljene teme i monolozi svedeni su na minimum i to je veoma pohvalno iz ugla prosečnog igrača. Dijaloge krasi odličan voiceover, bez suvišnih naglašavanja, a sve je propraćeno koliko-toliko normalnom ekspresijom i gestikulacijom likova. J naslovi su očigledno krenuli putem mainstreama i to im samo može povratiti nekadašnju slavu, pogotovo ako su urađeni tako dobro kao NieR:Automata. Naravno, bez preterivanja se nije moglo, pa je tako glavna junakinja (polu)gole guzice (PEGI 18, pažnja!) sva „učipkana” i utegnuta u kožu, ali to je samo vrh ledenog brega. 9S, na primer, izgleda kao da je sad došao iz prvog razreda gimnazije, a biće tu još živopisnih likova koji pucaju od mišića i metroseksualnosti, ratnika kojima kosa pada preko očiju do te mere da ne vide ništa, predimenzioniranog oružja i ostalih „džudža” iz „J folklora”. Do suza nas je nasmejalo što androidi preko očiju imaju nekakve marame i baš nas je zanimalo na koji način vide. Verovatno im Podovi bežičnim putem šalju feedove sa ugrađenih kamera.

Iako zauzima gotovo 50 gigabajta prostora, NieR:Automata nas je donekle razočarala u tehničkim segmentima, na primer, gotovo sve konverzacije između likova koje se ne tiču glavnih misija nemaju voiceover, nego ste osuđeni na čitanje tone teksta. Isto tako, tokom razgovora u kojima vam se nudi izbor nekoliko različitih odgovora/pitanja, ako potrefite onaj koji je manje bitan, opet ćete biti „počašćeni” tekstom. Zaista neshvatljivo. Grafika je generalno dobra i postapokaliptični svet je odlično dočaran, ali imamo zamerku na nedovoljno kvalitetne teksture i izostanak AA efekta na PlayStationu 4. Čak i na takvom nivou detalja, Četvorka ume povremeno da štucne i obori framerate. Što se tiče PC-ja, optimizacija je mogla da bude nešto bolja, jer je igra nezajažljiva kada su hardverski resursi u pitanju. Pored toga, 4K rezolucija nije zvanično podržana i ostaje nam da vidimo da li će teksture UHD rezolucije biti naknadno ubačene kroz neku „zakrpu”. Kada smo već kod nedostataka, apostrofirali bismo još dve stvari koje nemaju veze sa „tehnikalijama”. Iako se slažemo da je ljudska rasa gotovo istrebljena i da na svetu nije ostalo puno toga da se vidi, lokacije deluju suviše prazno. S obzirom na to da ćete puno vremena provesti šetajući se tamo-amo, utisak praznine će se samo pojačavati i to donekle smeta. Ma koliko da je svet prikazan realno, toliko „ne leži” ustrojstvu igre. NieR:Automata je još jedan J biser iz kuhinje Square Enixa. Igra je u najmanju ruku neobična i uspešno kombinuje nekoliko različitih igračkih žanrova, a opet ne gubi svoje RPG korene. Priča je zanimljiva i drži pažnju, borbe su fluidne i izazovne, a sve to prati dobro pozicionirana kamera. Tako da smo prisiljeni da i ovog meseca kažemo kako smo dobili J igru koja je prevazišla sve druge pre nje. Uživajte!

Vladimir PISODOROV