Sigurno među poznanicima imate nekoga ko je potpuno operisan od pucačina iz prvog lica, ima reflekse k’o mrtav konj, pa ga i botovi u single playeru gankuju gde stignu, ali sa tvrdoglavošću jednog Balkanca odbija da se povuče i prizna da nema pojma. Ako ste već, uz lagani osmeh, zamislili osobu koja odgovara ovom opisu, evo prilike da je obradujete lepim vestima – stigao je The Signal From Tölva – „penzionerski FPS”.

Istini na volju, pomalo je neumesno novu igru malenog britanskog studija Big Robot automatski etiketirati kao punokrvni first person shooter, jer zapravo predstavlja pokušaj ukrštanja sa žanrom istraživačkih igara, podrugljivo nazvanih „simulatori hodanja”.

Misteriozni signal vas je doveo do planete Tölve, gde preuzimate kontrolu nad jednom od tri zaraćene robotske frakcije u pokušaju da među brojnim signalima koje planeta emituje pronađete onaj zbog kog ste došli. Mehanika igre se zasniva na hvatanju ovih signala i ne može biti jednostavnija. Kada dođete u blizinu mesta označenog na mapi, potrebno je samo da uključite poseban skener za lociranje tačnog izvora signala. Očekivali biste da su ovi predmeti dobro skriveni, ali u većini slučajeva nalaze se na potpuno vidnom i pristupačnom mestu, i tek će ponekad iziskivati malo nezgrapnog pentranja. Uhvaćene signale pohranjujete u bunkerima, zauzvrat otključavajući delić priče o dešavanjima na Tölvi, pristup boljem naoružanju i jednu XP crtu (tri su potrebne za prelazak na viši nivo). Pored ovih, nazovimo ih, story signala, postoje i oni koji nisu obeleženi na mapi. Oni u sebi takođe kriju fragment priče, ali za njihovo pronalaženje ćete morati malo više da se potrudite.

Jedine preživele građevine nakon vekovnih razaranja na Tölvi su bunkeri i svetionici. Bunkeri su okosnica svojevrsnog conquest moda, borbe za prevlast nad površinom planete, koju vodite sa još dve frakcije. Prostom eliminacijom protivničkih snaga u blizini bunkera, građevina prelazi u vaše ruke, uz automatsku produkciju novih robotskih snaga, kao jedinog vida odbrane od napadača (sve dok nonšalantno ne odšetaju u patrolu i ostave bunker bez odbrane). Sa druge strane, svetionici služe samo kao mesto za respawn. Na kraju, tu su i lavirinti, koji nemaju nikakvog značaja za kompletiranje igre. Postavlja se pitanje čemu zapravo služe i kakvu nagradu kriju u sebi. Osećaj da se konstantno krećete u krugovima, prisutan je od samog ulaska, a kako spletovi hodnika nisu mapirani, dobri stari papir i olovka će vam postati najbolji prijatelji ako se upustite u detaljnije istraživanje.

Od tri slota za oružje, jedan je rezervisan za pištolj, koji nikada nećete upotrebiti, dok preostala dva ostaju slobodna za neku od XY varijacija laserskih pušaka i snajpera. Ako u borbi želite pomoć robotske sabraće, jedan slot će zauzeti poseban pištolj za regrutaciju, tako da ćete praktično kroz celu igru nositi samo jedno oružje. Trenutni loadout je moguće izmeniti u bunkeru, a pored oružja, mesta ima još za štit i AoE specijalku sa damage ili heal efektom. Resurse za kupovinu bolje opreme sakupljate tokom dugometražnih šetnji. Obično se nalaze u blizini mnogobrojnih olupina, a ostaju i iza uništenih protivnika.

The Signal From Tölva je igra u kojoj ćete bar tri četvrtine vremena provesti šipčeći od tačke A do tačke B, dok jurcate za signalima. Dobro, nema veze, rekli biste. Nakon par minuta hodanja zagrejaće me malo akcije u okršajima sa protivničkim robotima. Pa, i ne baš. Napucavanje je još dosadnije od tumaranja planetom, pre svega zbog tupavog ponašanja robota. Čim vas spaze, junački će jurnuti napred, nakon nekoliko hitaca uključiti štit, da bi zatim podvili rep i počeli bezglavo da beže. O upotrebi zaklona ili nekim usklađenim napadima u grupi nema ni govora. Sistem automatske popravke vašeg robota aktivira se već posle dve-tri sekunde od poslednjeg primljenog pogotka, eliminišući pritom i onu mrvicu izazova koju je igra mogla da ima. Ako ipak uspeju da vas savladaju, uništenje trenutnog domaćina ne povlači nikakve penale i samo ćete u najbližem bunkeru/svetioniku morati da zadužite novo robotsko telo.

Autori tvrde da je Tölva open-world igra jer je od samog starta dostupna cela mapa, načičkana signalima i drugim lokacijama od značaja. Međutim, sačekaće vas nimalo suptilna prostorna ograničenja u vidu radioaktivnih ili korozivnih delova mape, koji su nedostupni dok ne nabavite odgovarajuće zaštitno polje i kao ovčarski psi gone igrača da se kreće manje-više zacrtanom putanjom, što u potpunosti negira open-world premisu.

Kad se podvuče crta, jedino atmosfera uspeva da ovaj naslov izvuče iznad proseka. Iako površina Tölve izgleda kao niz prizora iz klesarskog priručnika „Kamenje na 1001 način”, mestimične aberacije naizgled nepreglednog kamenjara čine igru veoma upečatljivom. Ostaci razrušenih megalomanskih građevina, razbacani delovi uništenih gigantskih robota i svemirskih brodova svedoče o brojnim bitkama u istoriji planete, dok kriptične monolitne strukture drevnih civilizacija samo dodatno mistifikuju priču, koja vam se ionako servira na kašičicu. Poseban ugođaj je prvi susret sa već pomenutim radioaktivnim delovima mape, gde će se slika blago zamutiti, dobiti nekakav sepia filter i uz zlokobno krčanje haj-tek verzije Gajgerovog brojača, sigurno će probuditi stalkera u vama, evocirajući uspomene na avanture u Zoni.

Big Robot je predstavio zaista interesantan koncept koji se, nažalost, izgubio u moru repetitivnosti i loših dizajnerskih odluka, sa tempom prilagođenim stondiranom rastafarijancu. Signal sa Tölve će teško uspeti da privuče FPS igrače zbog mlakog i retkog napucavanja, dok će istraživače iz fotelje odbiti prisustvo bilo kakvog puškaranja. Naravno, vaš poznanik iz uvoda biće presrećan što je konačno našao igru u kojoj sa njim niko neće brisati patos, ali i on će je verovatno izgustirati za jedno popodne.

Darko MIHOKOVIĆ