Ako mislite da ste rođeni za posao plaćenika, probajte Battle Brothers i uverite se da niste. Ovaj simpatični hard-core indie open-world taktički RPG verno i surovo simulira život i priključenija plaćeničke družine u fantasy kraljevstvu koje pati o uobičajenih problema: banditi pljačkaju karavane, mrtvi ustaju iz grobova, orci nadiru s istoka... Svaki grad i selo na ogromnoj mapi igre imaju jednu i više briga čije su otklanjanje spremni da plate manjom ili većom sumom kruna, koje nisu ni danske niti čehoslovačke, već indidžinus. Koncepcija igre podseća na serijal Mount & Blade, ali igra mehanički više liči na kartonski boardgame zbog potezne borbe hard-core taktičkog karaktera. Određeni elementi igre evociraju uspomenu i na Kohan: Immortal Sovereigns koji bi bio ukršten s prvim nastavkom Age of Wonders. Battle Brothers je otprilike tu negde na tehnološkom nivou, što znači da će lepo raditi na bezmalo bilo kom kompjuteru iz ovog veka.

Igra nema klasičnu kampanju koja vas linearno usmerava kroz priču, već se svaka partija odigrava na nasumično generisanoj mapi po kojoj su random razbacane naseobine, šume, planine i dungeoni s blagom i njegovim čuvarima. Igru počinjete vodeći tročlanu ekipu preživelih veterana čija je prethodna družina masakrirana u zasedi: investirajući bijednu ušteđevinu, u najbližem selu regrutovaćete nekoliko amatera, naoružati ih vilama i zarđalim bodežima i krenuti da nanovo krčite stazu slave i pabirčite reputaciju koja će jednog dana biti dostojna Second Sonsa.

Sloboda koju igra nudi je apsolutna. U gradovima i selima preuzimaćete ugovore koji će na početku biti vezani za istrebljivanje lokalnog ološa ili pratnju trgovačkog konvoja do susednog naselja, ali kako vreme bude prolazilo, a vaša ekipa postajala brojnija, iskusnija i bolje naoružana, dobijaćete i odgovornije i bolje plaćene zadatke. Pored ispunjavanja ugovornih stipulacija, bauljaćete krajolikom i nabasavati na nasumične lokacije koje često nude bogat loot, ali pružaju izazov koji je često veći nego što u datom trenutku možete da pregrizete. Lokaciju interesantnih hot-spotova na mapi saznavaćete i u krčmama, ako platite gostima turu koja dovodi do olabavljivanja kaiša, kragni i jezika.

Kretanje i snalaženje na mapi sveta, manipulacija resursima, prvenstveno hranom u inventaru od koje zavise domet kretanja i dobra volja vaših pulena, predstavlja jednu stranu medalje. Druga, taktički zaguljenija i nadasve intrigantnija jeste potezna borba koja je često jedini način za rešavanje nesporazuma i kompletiranje ugovora. Borbena mehanika, kako rekoh na početku, podseća na taktički boardgame, s ishodom koji zavisi od mnogo faktora. Brojno stanje vaših i protivničkih boraca, kvalitet, tip i integritet oružja i opreme koje nose obe armijice, iskustveni nivo vaših pulena, stanje njihovog morala i broj povreda koje vuku iz prethodnih okršaja... Svaki pojedinačni vojnik je jedinstvena individua koja ima različite vrednosti u raznim kategorijama, često vuče stare rane koje mu daju neki negativni status (npr. zdrobljeni lakat – dvadeset odsto manji melee skill). Od oružja kojim vojnik raspolaže zavise i borbeni potezi koje može da povlači u bitkama. Na primer, dvoručne sekire i mačevi omogućavaju napad koji cepa štitove, dvoručna koplja obezbeđuju napad s razdaljine od dva nexa, jednoručno oružje i štit omogućavaju aktivaciju „shield walla” koji privremeno podiže melee defense...

Osim oružja, bitan je i svaki drugi komad opreme kojim neko raspolaže, a koji može da bude uništen usred bitke jednim dobrim udarcem. Recimo, ako protivnika sa šlemom puknete u glavu tupim oružjem koje prebacuje preko štita i ima +10 na udarac u glavu (recimo, flailom, odnosno mlatom kako se govorilo u eri Nemanjića), šlem će da mu spadne, otkrivši kosmatu glavu i zbunjeni izraz lica koji ne konta šta mu se desilo. Iako se esencijalno radi o pixel art grafici sa sprajtovima, svaki komad opreme, svako oštećenje ili povreda su vidljivi i u realnom vremenu modifikuju vojnika na terenu. U jednoj partiji imao sam barda koji je u borbi ostao bez nosa (permanentna povreda), što je trajno izmenilo njegove borbene karakteristike i njegov portret. Dok mu u poznoj fazi igre ork nije odsekao glavu, išao je svetom s krvavim pikselima umesto njonje, što je izgledalo smešno i strašno. Grafika na prvi pogled izgleda svedeno, ali je zapravo izuzetno detaljna i prepuna zaista surovih momenata poput pomenutog.

Svaka partija u poznoj fazi ulazi u kriznu završnicu, koja se manifestuje invazijom undeada ili orka i goblina ili građanskim ratom (na početku partije možete da birate tip krize ili da podesite da i on bude nasumičan). Iako svaka od njih predstavlja ultimativni test vaše iskusne družine, česte bitke s velikim grupama protivnika znaju da budu izuzetno naporne i nadasve dosadne. Battle Brothers je najbolji u ranoj ili srednjoj fazi igre, gde se snalazite kako znate i umete, sečete uši da biste zakrpili dupe i grickate nokte pre početka svake bitke, držeći palčeve da Lars i Tobjorn ne pobegnu ako dobiju šamar ili tri. Inače, svakoj partiji možete da dodate „ironman” modifikator koji sprečava save scumming, to jest učitavanje snimljene pozicije nakon poraza ili nepovoljnog rezultata bitke. Na taj način igra postaje pravi punokrvni roguelike u kojem živite i umirete u skladu sa svojim odlukama. Za svakog ozbiljnog hard-core igrača, ovo će biti jedini smisleni način uživanja u igri.

Miodrag KUZMANOVIĆ