U legendarnoj švedskoj kompaniji Paradox interactive svesni su da se greatness ne ostvaruje preko noći, već da su za dostizanje zaista zvezdanih visina potrebni vreme i strpljenje. Stellaris, njihova spektakularna 4X igra, pre godinu dana lansiran je kao modularni kostur gigantskog međuzvezdanog broda, s namerom da mu se u godinama koje dolaze dodaju segmenti u vidu besplatnih pečeva i DLC-a koji se plaćaju. U proteklih 12 meseci izbačeno je pet velikih content zakrpa i dva DLC paketa, a nedavno je izašla i prva mini-ekspanzija. Polako ali sigurno, Stellaris evoluira u nešto zaista posebno...

Utopia (20 evra) u igru donosi tonu novog sadržaja i nekoliko novih mehanizama. Megastrukture, ascension perks, modifikacije u internoj politici i sistemu vladavine, indoktrinacija primitivnih civilizacija i druge sitnice uspešno trpaju kvalitetno meso na Stellarisove kosti. Potencijalno najinteresantnija stvar jesu ascension perks, koji su sistemski gotovo identični sistemu napredovanja koji postoji u Civilizaciji V. Koristeći unity, novi resurs igre koji zavisi od nekoliko faktora (zadovoljstvo populacije, tip vladavine, istražene tehnologije i određene građevine...), otključavaćete „talente” u nekoliko odabranih oblasti, birajući ih u skladu s načinom na koji igrate. Dominacija, ekspanzija, diplomatija, harmonija i druge oblasti sadrže po pet doktrina koje daju različite bonuse, a aktiviranje svih obezbeđuje dodatni finalni bonus i aktivaciju jednog ultimativnog ascension perka koji vašu civilizaciju modifikuje na generalno bitan način. Recimo, jedan AscPerk vam daje mogućnost za kompletnu „kibernetizaciju” vaše civilizacije, to jest pretakanje svesti populacije u robotska tela. Perk pod nazivom „Defender of the Galaxy” daje vam ogroman borbeni bonus protiv flote Unbiddena, koja u poznoj fazi dolazi da istrebi galaksiju. Treći perk vam otključava tehnologiju gradnje orbitalnih habitata kojima možete prevazići planetarne populacione limite...

Dotični habitat spada u megastrukture koje su glavni sales point Utopije. Pored njega, možete da gradite Dajsonovu sferu (Dyson sphere), gigantski omotač oko zvezde koji služi kao kolektor energije: obezbeđuje 400 jedinica energije na mesečnoj bazi, ali se gradi 55 godina i košta 300 jedinica uticaja i oko 200.000 minerala! Tu su i science nexus (mega naučna stanica), sentry array (osmatračka stanica koja obezbeđuje pregled kompletne galaksije) i nekoliko drugih čudesa. Što se tiče politike, Utopia donosi detaljnije inicijalno profilisanje svake civilizacije kroz tri startne kategorije (ethic, authority i civics), što omogućava stvaranje detaljnijih custom civilizacija sa sistemom vladavine i ideologijom koja se može vrlo precizno podesiti po svačijim megalomanskim željama.

Hronološki pre Utopije, na tržištu se pojavio i Leviathans Story Pack DLC (10 evra), koji je doneo tri „krupne sitnice” za svaku galaksiju. Prva su tzv. Guardians, gigantske nemani koje bauljaju svemirom (ili štite određeni zvezdani sistem), masivne stanice davno nestalih civilizacija ili drugi krupni entiteti koji kriju/čuvaju tehnologiju i resurse. S nekima se možete obračunati samo masivnim flotama, dok drugi zahtevaju kombinovani naučno-borbeni pristup. Recimo, levijatanski Ether Drake je megazmaj koga možete ubiti flotom snage 25.000+ jedinica i koji čuva planetarni sistem prebogat energijom i mineralima (32 + 32). Drugi bitan element ovog DLC-a jesu enklave, trgovačke, naučne ili umetničke kolonije koje vam nude različite vrste usluga. Kod trgovaca možete menjati energiju za minerale i obratno u srazmeri 1 prema 2, a možete trgovati i strateškim resursima. Naučne enklave vam mogu asistirati u istraživanju (za pare), a mogu da vam daju hintove u vezi sa lokacijom gardijana i drugih misterija univerzuma. Naposletku, tu je War in Heaven, rat između dve ili više „palih imperija” (Fallen Empire) za koji postoji serija preduslova, od kojih je prvi i najbitniji postojanje dve probuđene (awakened) imperije u jednoj galaksiji. War in Heaven vam omogućava da izaberete stranu i eventualno profitirate (ili nestanete, ako se nađete na strani gubitnika) odnosno da se odlučite za neutralnost i nadate se da nećete završiti kao moneta za potkusurivanje u tom ratu titana.

Osim ova dva DLC-a s mesom i kostima, za Stellaris može da se kupi i jedan relativno besmislen dodatak. Plantoids Species Pack košta osam evra i donosi fenotipe, portrete i pozadine za rase inteligentnih biljaka, koje nadopunjuju sisare, humanoide, insektoide i druge -ide koji postoje u osnovnoj igri. Esencijalan za fanove filma „Mala prodavnica horora”, besmislen za sve ostale kategorije igrača...

Finalnu ocenu shvatite kao grubi presek stanja igre nakon godinu dana, a ne kao preciznu vrednost za DLC-ove o kojima je bilo reči. Svaka Paradoxova igra je megamutant koji se sporo budi iz chrysalisa, a Stellaris je iz opne izvukao tek sluzavu potkolenicu leve noge. Ako je suditi po bogatstvu dodataka koji postoje za Crusader Kings II i Europa Universalis IV, u godinama koje dolaze očekuje nas postepena evolucija do zvezdane neprepoznatljivosti. Jedini problem koji imam sa svim ovim stelarnim slastima u futuru jeste činjenica da će evoluirani Stellaris obeshrabriti svakog developera koji želi da ostvari svoju viziju 4X igre. Endless Space 2, prva sledeća velika 4X igra, dolazi 19. maja. Ako u neminovnom poređenju sa Stellarisom bude deklasirana, doći će do stagnacije u svemiru, što će biti nesrećna posledica monopola na nedostižni kvalitet.

Miodrag KUZMANOVIĆ