Igra The Franz Kafka Videogame delo je ruskog developera Denisa Galanina, poznatog po sličnom naslovu, baziranom na Hamletu. Razvoj ove igre nije bio kratak. Ona je još 2015. godine, još uvek u ranoj fazi razvoja, osvojila glavnu nagradu na takmičenju developera Intel Level Up i dobila dosta medijske pažnje. Izlazak je više puta odlagan, a 2016. godine njen autor kao da je ispario, te novih informacija o igri nije bilo, pa je i razvojni put igre postao kafkijanski proces. Denis se prošlog meseca oglasio u javnosti. Objavio je da je datum izlaska šesti april, a potom ga ispoštovao i konačno nas oslobodio teskobe neizvesnosti i iščekivanja. Kao što je, spoiler alert, nož u srce razrešio teskobu Jozefa K, tako ćemo mi rešiti vašu nestrpljivost konačnim predstavljanjem ove kafkijanske avanture.

Autor ovog teksta je predano čitao Kafku. Pročitavši većinu njegovih dela, ostao je pod trajnim utiskom dubine i kvaliteta njegove proze. O veličini Kafkinog dela svedoči i izraz kafkijanski, po raširenosti u haute culture krugovima uporediv jedino sa izrazom orvelovski.

Kod The Franz Kafka Videogamea može da se diskutuje o tome da li je kafkijanski, ali i o tome da li je ovo zaista igra u pravom smislu te reči. TFKV traje toliko kratko, da smo pred iskušenjem da je karakterišemo deminutivom igrica. Značenje istog je mutiralo u pejorativ, a upotreba u jeres. Povodom toga, autor teksta predlaže novo „zlatno pravilo” za sve zaposlene u igračkoj industriji: autori čije igre traju ispod dva sata (Steamove granice za refund) nemaju pravo da se bune ako kupci njihovih mikro-naslova, nakon što ih odigraju, zaista zatraže refund. Svaka argumentacija da je Franc Kafka Videoigra namerno kratka, jer je tako „kafkijanskije” ili whatever, ne stoji. Pre će biti da je Denisu bilo dosta kukanja oko odlaganja igre, pa ju je skratio. Ipak, dodatna gomila zbunjujućih zadataka povezanih klimavim narativom, ne bi mnogo doprinela kvalitetu.

Radnja igre počinje kada mlađani psihoterapeut K. u međuratnoj Čehoslovačkoj hipnotiše klijentkinju kako bi joj olakšao noćne more. Nakon seanse kreće sled sumanutih događaja koji obiluje preterano očiglednim uglavljivanjem motiva iz Kafkinih dela, kao i klišeima kojih u delima nije bilo. Pored referenci na Kafkina dela (za pohvalu je to što Proces nije jedina inspiracija, već su zastupljeni i motivi iz drugih priča i romana, kao što su Amerika ili Metamorfoza), tu su i reference na pop kulturu.

Igrački deo Kafka Igre se sastoji od rešavanja dvadesetak zagonetki na isto toliko statičnih ekrana. Zagonetke se dele na prelake, konfuzne i prilično inventivne koje su, pretpostavljate, u manjini. Nema lova na piksele, niti baš žestokih gluposti. Zaglaviti se, takođe, sigurno nećete, jer će vas prvi hint u svakoj zagonetki uputiti na iščašenu logiku trenutnog problema i pomoći će vam da ga prebrodite, a drugi hint vam maltene crta šta treba da radite. Svaki hint se otkriva posle isteka dvominutnog tajminga kako bi se igrači naterali da se makar malo pomuče i mućnu glavom. Prilično su zanimljive zagonetke sa refleksijama ogledala, dok je zadatak sa mehaničkim majmunom veoma zaguljen i za shvatanje i za izvođenje.

Po nama bi vizuelni stil igre koja se bavi Kafkom trebalo da bude mračniji, sumorniji, bizarniji, da podseća na, recimo, kinematografiju vajmarskog perioda. Kartunoliki izgled TFKV-a, prenet iz Hamleta, nije dovoljno kafkijanski za igru koja u naslovu sadrži ime ovog autora i bazira se na njegovom opusu. Zvučna podloga je minimalistička, ali na momente pozitivno utiče na celokupan ugođaj igranja.

Nadali smo se daleko većoj povezanosti sa kafkijanskim motivima, koja ide dalje od pukih referenci i protežiranja „lol random faktora”. Sam naslov značajno podriva utisak igre, jer naziv The Franz Kafka Videogame iziskuje visok nivo očekivanja, koji ova ne opravdava, jer ne uspeva da prati dubinu Kafkinih dela. Čak i sa adekvatnijim naslovom i diskretnijim pozivanjem na Kafku, igrači bi shvatili reference. Opus Franca Kafke svakako sadrži dozu apsurdnosti, bizarnosti i nadrealizma, ali to nije nasumični apsurd kao u ovoj igri, koja predstavlja seriju događaja i zagonetki klimavo povezanih – i međusobno i sa Kafkom. Teme birokratizacije, otuđenja, dehumanizacije, problema običnog čoveka da se snađe u bizarno komplikovanom svetu i odoli nasumičnosti sudbine, jesu motivi koji u igri nisu obrađeni na način dostojan literarnog predloška. Igra u neku ruku predstavlja trivijalizaciju Kafkinog dela od neprikladnog vizuelnog stila, preko preterane nasumičnosti i nadrealnosti, do nabacanih pomena likova i događaja. Ne možemo se oteti utisku da igra ne obrađuje izvorni predložak sa dovoljno posvećenosti i ozbiljnosti..

Kafka Videoigru teško da možemo nazvati kafkijanskom u pravom smislu te reči, ali pošto sijaset „umetničkih” momenata koji imaju još manje veze sa Kafkom, kafkijanskim motivima ili zdravim razumom, nosi tu dezignaciju, šteta da ovoj ruskoj avanturici i njenom autoru uskratimo taj epitet, kad se već toliko trudio da ga dostigne.

The Franz Kafka Videogame nije nužno loša igra, ali ako vas ne zanimaju avanture ili Kafka, ovo nije naslov za vas. Ipak, pošto smo zaključili da je premisa igre manjkava, a da zagonetki ima malo i da su varijabilnog kvaliteta, ne možemo da vam bez rezervi preporučimo ovu igru ni ako ste ciljna publika za kafkijanske avanture. Verovatno ćete iz igre izvući sat i po vremena neobavezne avanture i povremeni smešak na poneku humorističnu transplantaciju nekog Kafkinog motiva u crtani setting, ali pitanje je da li je to ikom dovoljno da se odvaži da kupi i proba igru. Ako igra zainteresuje nekog da pročita nešto od Kafke, što svakako preporučujemo, neće sve biti uzalud.

Srđan BRDAR