Francuski Kylotonn Games je konačno odustao od snenog gledanja u zelenu Senu i neobaveznog šetkanja Monmartrom tokom radne nedelje. Izgleda da su se momci i devojke iz ove kompanije „sredili” i po prvi put ozbiljno zasukali rukave kako bi nam podarili trkačku igru vrednu pažnje. Bogami, kada smo čuli da se baš oni nalaze za uzdama razvoja novog FlatOuta, nije nam bilo svejedno. Franšiza je nakon BugBearovog odustajanja od nje propadala sve dublje i dublje u mulj, a WRC 5/6 nisu naslovi koji su Kylotonnyu davali kredibilitet. Na svu sreću, izgleda da su se u „Gradu svetlosti” lampioni konačno poravnali, što je Kylotonn umešno iskoristio.

FlatOut 4: Total Insanity vraća nas korenima žanra i ubacuje pravo u akciju. Za simboličnu svotu novca koja vam se na početku dodeljuje, kupujete zarđalu kršinu i momentalno izlazite na „stazu”. Naravno da u pitanju nije Monza, Spa ili neki drugi poznat autodrom, već improvizovan, prašnjav šumski putić koji krivuda kao zmija na suncu. Gas, kočnica i dugmići za upravljanje automobilom levo-desno, sve što vam je na pameti je tu, naravno uz nezaobilazni Boost taster, koji četvorotočkašu daje Mad Max sposobnosti. Odmah uviđate da je protivnički AI tupav i da mu je jedni cilj da šuri naokolo kao muva bez glave, bez obzira na cenu. Izbacuje vas iz sedla gde god stigne i čini se da su automobili pod njegovom kontrolom uvek nekako jači, stabilniji i brži. Zatečeno nam se ne sviđa, ali je sve to deo FlatOut folklora još od davnina.

Staze se ređaju jedna za drugom i vozite po blatu, prašini, ispucalom betonu, uz povremene provale oblaka. Lokacije su živopisne i natankovane objektima koje valja srušiti, pokidati, izobličiti i raskantati do neprepoznatljivosti. Na kraju krajeva, na taj način obnavljate zalihe nitro punjenja, bez kojeg uspeha u trkama jednostavno nema. Sa protivnicima ćete se vijati u pilani, pustinji, po kanalizaciji, tu su i trke na snegu, pećine, drveni mostići visoko u planinama... Od zverskog mamuzanja, vaš automobil će trpeti vizuelna oštećenja i savijaće se kao da je u hidrauličnoj presi, ali vas nijednom neće ostaviti na cedilu. Otpašće mu hauba, izgubiće vrata, ali ne i performanse. Očekivano...

Kampanja je grind kakav se i očekuje od FlatOuta – redom učestvujete na sve težim i zahtevnijim kupovima, koji pored trka povremeno donose i vožnju „na vreme”, odnosno borbu sa protivnicima u areni, u Destruction Derby stilu. Za prolazak dalje, morate se plasirati među prva tri, a to neće biti moguće bez unapređivanja automobila, koji su, inače, podeljeni u tri kategorije, baš kao i samo takmičenje – boostujete performanse motora, nabacujete nove kočnice, tweakujete učinkovtost nitro ubrizgavača i tome slično. Ništa fancy i spektakularno, ali na nivou očekivanog. Od uspeha na stazi zavisi dubina džepa, ali tu se ne misli samo na konačni plasman. Vrednuje se i najbrži krug, nagrađuje onaj koji izazove ultimativni haos na stazi…

Upravljanje je očekivano blisko arkadnom miljeu i savršeno odgovara postavci igre. Niste valjda očekivali da ćete nelicenciranim lešinama u FlatOutu upravljati kao u Forzi ili Gran Turismu? I te kako osećate težinu auta, u krivinama možete da „isprovocirate” i mali drift, a iz nezgodnih situacija se izvlačite korišćenjem Boosta. Čini se da je upravljački engine ostao na nivou onog iz 2006. godine, kada je BugBear izdao FlatOut 2. Nekome će to biti prednost, a nekome mana i nepremostiva prepreka. Nama nije smetalo ni najmanje, niti nas je onemogućilo da nižemo pobede u kampanji kao Mercedesovi vozači u Formuli 1 prethodnih godina. Utrkivanje sa protivnicima okupano je iznenađujuće dobrim grafičkim rešenjima, koja su iznad proseka na i oko staze. Šteta je što autori, barem zabave radi, nisu ubacili pogled iz kabine (bilo bi lepo iz first person perspektive posmatrati kako se izleće kroz haubu), ali su zato obezbedili ubave zvučne efekte i odličnu muzičku pratnju koja, iako nije sastavljena od numera poznatih izvođača, pumpa atmosferu kao najmoćniji bas. Optimizacija igre, s druge strane, nije baš sjajna i zaista će vam biti potreban računar iz stavke „Poželjno”, ukoliko ne želite da iskusite padove frameratea koji u napetim trkama predstavljaju razliku između života i smrti. Generalno, FlatOut 4 u većini slučajeva drži respektabilnih 60 sličica u sekundi, ali ume ozbiljno da zatrokira naizgled ničim izazvan.

FlatOut ne bi bio to što jeste da nije otkačenih propratnih modova. Tako Total Insanity donosi odvojenu kampanju, smeštenu iza imena FlatOut. Ovde nema klasičnih trka, ali se zato kao na traci smenjuju demolition, carnage, stunt i ostali dostupni režimi igranja. Krećete iz dvorane, gde je, u Angry Birds stilu, potrebno ispaliti se iz auta u pokretu i napraviti što veći damage na improvizovanoj konstrukciji. Sledi obračun u areni, gde pobeđuje onaj koji „nokautira” najviše protivnika. Sledeća na meniju je trka, gde pozicija ne igra ulogu, već šteta koju možete da izazovete na automobilima protivnika, odnosno na objektima na i pored staze. FlatOut režim ima 42 „nivoa” i vraški je težak. Na raspolaganju je i režim Quick Play, kao i multiplayer komplement, koji omogućava i online i offline igranje.

FlatOut 4: Total Insanity nije igra za svakog i pre svega je namenjena okorelim ljubiteljima BugBearovih dela. Takođe, nije u pitanju ni AAA naslov, što treba da bude jasno pre nego što počnete da razmišljate o kupovini. Dalje, čini nam se da većina igrača neće moći da razluči da FlatOut 4 nije ni arkada ni simulacija, već potpuno novi žanr trkačke igre. Da li je za to kriva mladost i nepoznavanje ranijih FlatOuta ili ubeđenost da su izvikani Need for Speed i njegovi sateliti vrhunac vožnje, priča je za sebe.

Vladimir PISODOROV