Nedavni indie boom je zahvatio i nekada slavni žanr point&click avantura. Nažalost, iako su u pogledu kvantiteta stvari ponovo blistave, ponuda novih avantura je daleko od idealne, što se tiče kvaliteta. Ipak, ovaj mesec je vreme kad su ljubitelji avantura u prilici da odigraju čak dve upečatljive nove avanture – vrlo dobri Thimbleweed Park i mnogo manje ambicioznu, ali svejedno kvalitetnu Paradigmu.

Ova komedija Jakoba Janerke je blesava, bizarna, nadrealna i, što je najbitnije, zaista duhovita priča o naslovnom Paradigmi, elektronskom muzičaru u postapokaliptičnoj sovjetskoj zemlji Krusz. Paradigma samo želi da radi na beatovima za svoj novi EP. Međutim, prošlost se vraća da ga proganja – Paradigma je zapravo proizvod genetskog inženjeringa kompanije DUPA, kojoj je cilj da roditeljima proda savršenu decu na koju će biti ponosni. S Paradigmom je nešto pošlo naopako i on je postao umetnik. Oko toga je oblikovana i glavna tema priče, koja dodaje i manje-više usamljenu dozu normalnosti u inače potpuno apsurdni scenario. Jakob Janerka se izgleda vodio devizom „sve je dozvoljeno”. Tutorijal kroz koji vas vodi tumor koji priča? Vodeni organizam koji je po zanimanju čuvar, ali mu je životni san da ga popije Bil Marej? Džinovska zadnjica uklesana u planinu? Sve je tu. Nije bitno da li fora prelazi granicu „dobrog ukusa” – bitno je samo da je smešna. U tom pogledu, Paradigma je uspeh. Naravno, s obzirom na ogromnu količinu fora u ovoj igri (gotovo nijedna rečenica u igri nije ozbiljna), nisu baš sve smešne, ali odnos duhovitih i prosečnih fazona je takav da je ova igra ipak sve vreme zabavna. Ipak, malo smeta Janerkina tendencija da nepotrebno produži većinu verbalnih fora, koje bi većinom bile još bolje da su rečenicu-dve kraće.

Atmosferi doprinose i tehnički aspekti igre, pre svega neočekivano dobra glasovna gluma. To važi za sve likove, uključujući i Paradigmu. Njegov blesavi glas sa prenaglašenim ruskim akcentom je jedan od glavnih razloga što njegove mnogobrojne rečenice nikad nisu dosadne. Grafički, Paradigma izgleda prilično lepo i maštovito. Posebno su zanimljivi krupni kadrovi likova tokom dijaloga. Sam pogled na lice grotesknog Paradigme dovoljan je da vas nasmeje. U globalu, u pitanju je jedan od simpatičnijih junaka iz neke avanture, prost/dobrodušan lik na tragu junaka kao što je Gajbraš Tripvud, ali sa svojim specifičnim bizarno-sovjetskim stilom.

Zagonetke su većinom lake, tako da se od vas očekuje samo da se opustite i da uživate na rollercoasteru humora. Iako nisam naveo nijednu krupnu manu, ocena nije veća jer je u skladu s ambicijama autora. Ovo nije igra koja će da vas potpuno oduševi i o kojoj ćete pričati danima, ali jeste fina kolekcija fora i fazona.

Aleksandar ĐURIĆ