Svet multiplayer pucačina već je toliko nabijen igrama da podrazumevanu šansu za uspeh više nemaju ni superetablirane franšize koje su godinama dominirale: setimo se kako je puklo kad je Call of Duty: Infinite Warfare zimus tresnuo o ledinu. Da bi se neko nov probio u ovom surovom svijetu, potrebni su dobar tajming i još bolja ideja, što su faktori koji se poklope jednom u Nj godina, kad nevini mladi developer doživi epifaniju ili zakopa četiri predmeta na raskršću. Poslednju perfektnu oluju uspeha doživeo je World of Tanks, pucačina koja je ruku prijateljstva ponudila i igračima koji nemaju reflekse, čime je preko noći obezbedila uspeh globalnih razmera.

PLAYERUNKNOWN’S BATTLEGROUNDS je multiplayer pucačina inspirisana filmovima/knjigama „Battle Royale” i „Hunger Games”: gomila takmičara je bačena u nepoznato okruženje gde treba da pronađu oružje i pobiju druge takmičare, a poslednji preživeli stiče besmrtnu slavu i dobija mesni obrok ili neki sličan bonus... Iako PB nije prva igra na ovaj fazon, definitivno je prva u svakom drugom pogledu. Developeri The Cullinga (SK 08/2016) svoju ubogu igru, koja još uvek nije izašla iz early accessa, mogu slobodno da puste niz reku: u odnosu na raskošni i uzbudljivi BATTLEGROUNDS, njihov adut deluje smešno i prevaziđeno, a nije se još čestito ni ispilio.

Partija PB-a počinje u transportnom avionu koji preleće veliko ostrvo prošarano selima, zaseocima, izdvojenim imanjima i ponekim industrijskim postrojenjem i vojnom bazom. Svaki igrač, od ukupno 95 (!), koji se nalazi u njegovoj utrobi sâm odlučuje kad će da iskoči i gde će da doskoči nakon padobranskog skoka. Neki će izabrati da ateriraju usred urbane zone gde lakše i brže mogu da nađu oružje, ali i druge naoružane igrače, a drugi će sleteti u šumu i tiho poharati usamljeno gazdinstvo van mreže puteva...

PLAYERUNKNOWN’S BATTLEGROUNDS je ekstremno jednostavna i izuzetno adiktivna igra čija najveća vrednost leži u instant zabavi koju pruža, što je još jedan element uspeha koji deli sa World of Tanks. Ovo je kao brzi DayZ bez dosadnih pripremnih radnji, bez potrebe za gestikuliranjem ispred stranaca i kovanjem privremenih savezništva, bez polusatnog traganja za nečim jačim od kuhinjskog noža... U BATTLEGROUNDSU oružja ima kao pleve, na serveru nema chata i „ne pucaj, brate!” poziranja, sve je BAM-BAM i sve je gotovo za maksimalno 15 minuta. U igri nema craftinga niti gnjavaže, već svaka druga kuća krije jedan ili više komada oružja, pancirne prsluke, zavoje, rančeve ili druge potrepštine. Dobro oružje, nalik na AK-47 ili snajperske puške velikog kalibra, nije nikakva posebna retkost, tako da će vam se vrlo retko desiti da vas neko zatekne nenaoružanog i opali vam u lice.

Ako je brzo, ne znači da nema strategije i da skill ne igra nikakvu ulogu – naprotiv. Ishod meča nipošto nije nepredvidljiv, osim ako niste početnik koji se nada da će da zavede red na serveru, pa završi sa sačmom u grudima u prvom selu gde je tražio nešto bolje od mini UZI-ja. Vešti igrači će i te kako znati gde se isplati kampovati, gde treba pretrčavati bez zaustavljanja, ispred kog objekta treba stati i oslušnuti da li se neki smrad šećka unutra, kako koristiti šumu i vegetaciju za stealth kretanje, kad preći iz trećeg lica u prvo (prvo lice – optički nišani, treće lice – bolja preglednost okoline) i slične fazone naučene nakon 400 pogibija.

Možda ćete pomisliti da je ovako koncipirana igra dušu dala za kampovanje, ali tu praksu uspešno sprečava konstantno sužavanje zone borbenog angažmana. Već nakon nekoliko minuta igre dobićete sistemsko obaveštenje koje vam ukazuje na deo mape gde treba da idete. Ovo ne možete da ignorišete jer ostrvo počinje da prekriva energetska barijera koja lagano ubija svakog ko nije na vreme došao u sigurnu zonu (čija je lokacija uvek nasumično odabrana). Na ovaj način igra sateruje preživele igrače u svojevrsni tor i sprečava svaki nepotrebni downtime. Zona će da se sužava sve dok ne prekrije kompletno ostrvo, ali partija će se sigurno završiti neposredno pre toga, kad se poslednjih nekoliko igrača nađe na poslednjoj bezbednoj ulici ili livadi i opletu jedni po drugima. Zavisno od broja killova koje ste postigli i pozicije koju ste ostvarili, dobićete manju ili veću sumu keša koji ćete koristiti za kupovinu loot boxova sa kozmetičkim dodacima. Overwatch je svakog iskvario...

Iako je tek pre mesec dana ušao u early access, PLAYERUNKNOWN’S BATTLEGROUNDS deluje kao kasna beta kojoj je potrebno malo poliranja s tehničke strane. U igri postoje serveri za svaki deo sveta (US, EU, Azija, Okeanija...), ali ćete se stalno boriti s gadnim lagom, pogotovo u večernjim časovima i vikendom. Ovo je standardni problem koji muči svaku igru čija je popularnost iznenadila developere, tako da će sigurno biti saniran proširivanjem serverske infrastrukture ili bandwidtha. Drugi problem tiče se bagova sa pozicionim zvukom, koji je naprosto esencijalan za igru u kojoj život zavisi od prepoznavanja strane s koje nešto šuška ili se čuju koraci.

Igra je bukvalno preko noći postala viralni hit, o čemu svedoči brojka od milion prodatih primeraka u prve dve nedelje na tržištu, što je frapantan rezultat za do tada nepoznatu igru krajnje nepoznatog studija iz Južne Koreje. Ako ne pođu stopama developera ARK: Survival Evolved i ne krenu da gnjave s istovremenim ostajanjem u early accessu uz prodavanje završenih ekspanzija, momci i devojke iz studija Bluehole imaće hit čija će popularnost rasti kao mutirani sentient kvasac.

Miodrag KUZMANOVIĆ