Neosporno je da interesovanje za „najbrži cirkus na svetu” iz godine u godinu sve više jenjava, a slična sudbina prati i F1 video-igre. Pre više od dve decenije, kada su Microprose i Džef Kramond napravili Formula One Grand Prix, jednu od prvih simulacija vožnje sa poligonalnom grafikom i rodonačelnika Grand Prix serijala, situacija na oba fronta bila je potpuno drugačija.

Kako FIA nije licencirala igru, imena vozača i timova za sezonu 1991. su izmišljena, ali na stazi ćete lako prepoznati uvek crveni Ferari, crveno-beli Meklaren, zeleni Beneton, žuti Lotus... Za razliku od tada dominantnih arkadnih vožnji, F1GP je predstavljao pravi izazov, pre svega zbog toga što je veoma lako izvrteti se na stazi, a uz to će vas i najmanji kontakt sa drugim automobilima koštati odlaska u pitstop, a često i odustajanja od trke. Stoga je prisutan niz asistencija pri vožnji, počev od automatskog menjača i kočnica, preko markacije idealne putanje na asfaltu, isključivanja oštećenja, do asistencije pri skretanju u krivine, koje se po potrebi mogu uključiti/isključiti u toku trke.

Najzanimljiviji feature je svakako mogućnost igranja više igrača na jednom računaru, koja je realizovana tako što aktivno vozite svega par krugova, nakon čega palicu preuzima drugi igrač, dok za to vreme vašim bolidom upravlja AI. Naravno, od kompjuterski vođenog vozača ne treba očekivati čuda. U najgorem slučaju zadržaće poziciju koju je imao kada je preuzeo volan.

Darko MIHOKOVIĆ