Čuda su ipak moguća

Za ARM Linux platformu još uvek postoji izvestan manjak programa, pa vrlo često dolazimo u situaciju da ne postoji naslov koji radi na x86 platformi, a Windows i da ne pominjemo. To može da bude prilično frustrirajuće pošto, recimo, ne postoji ni jedan popularniji program za video ili audio komunikaciju koji bi radio na platformi Raspberry Pi ili nekom računaru koji je sličan njemu. Praktično, jedini ozbiljan emulator x86 koda za Linux sisteme sa ARM procesorima je bio QEMU, poznat sa PC računara gde se najčešće koristi za pokretanje starih DOS aplikacija. Nažalost, brzina izvršavanja programa u tom emulatoru je vrlo mala, pa je bilo kakav ozbiljan rad sa njim praktično nemoguć. Međutim, stupanjem na scenu ruske firme pod nazivom Eltechs, stvari su postale radikalno drugačije.

Red Linuxa…

Program se preuzima u obliku arhive čija je veličina 526 megabajta. Razlog za ovakvu obimnost leži u činjenici da se u arhivi nalazi nekoliko različitih instalacionih fajlova sa ekstenzijom deb. Tu je i PDF fajl sa priručnikom koji detaljno opisuje proces instalacije. Najjednostavnije je koristiti skript koji automatski bira najbolju verziju za vaš sistem, što se postiže pozivanjem skript fajla koji dolazi u okviru arhive:

sudo ./install-exegear.sh

Iz nekog razloga, ovakav način pokretanja instalacije kod nas nije hteo da radi, ali smo posao obavili sa malom modifikacijom:

sudo bash ./install-exagear.sh

Nakon kraćeg vremena, program završava sa instalacijom i kreira ikonicu pod nazivom Exagear. Ta ikonica je u stvari prečica do prozora terminala u kom možemo zadavati komande koje će se izvršavati u x86 modusu. Exagearov instalacioni program kreira specijalni međusloj koji služi kao posrednik između x86 aplikacija i ARM mikroprocesora. Kako to navodi proizvođač, kreira se x86 svet u okviru ARM sveta. Na ovaj način dobijamo poseban operativni sistem koji ima svoj vlastiti root direktorijum u okviru postojećeg operativnog sistema i koji se nalazi unutar direktorijuma /etc/crontab/cron.d/. Aplikacije koje se izvode u okviru x86 sveta vide samo svoj fajl sistem, ali je po potrebi moguće priključiti neki direktorijum iz „eksternog” fajl sistema, da bude vidljiv iz gostujućeg operativnog sistema. Činjenica da x86 svet nema dodira sa ARM svetom, ne znači da nije moguće istovremeno koristiti x86 i ARM programe i razmenjivati podatke među njima. Ceo sistem funkcioniše slično načinu prisutnom u okviru programa WMware Workstation i njegovog modusa Unity, koji omogućuje integraciju domaćeg i gostujućeg operativnog sistema u jednu celinu. Još da ne zaboravimo da napomenemo da se program automatski licencira tako što postavimo fajl sa ključem u okvir foldera iz koga se vrši instalacija.

Linux x86 aplikacije se instaliraju preko terminala, kao što to radimo i kod ARM programa. Dakle, ukoliko želimo da instaliramo Skype, kucamo sledeću komandu:

sudo apt-get install skype

Nakon toga počinje proces preuzimanja svih fajlova potrebnih za funkcionisanje programa. Međutim, kod Skypea je za ispravan rad potrebno još instalirati i podsistem PulseAudio u okviru host operativnog sistema:

sudo apt-get install pulseaudio

Nakon ovoga je sve proradilo (skoro) kako treba. Naime, iako je program nakon instalacije regularno postavio ikonicu aplikacije u okviru menija, nismo bili u stanju da pokrenemo Skype preko ikonice, već smo to obavljali kucanjem naziva programa u okviru terminala. Skype se u radu pokazao kao potpuno upotrebljiv. Funkcionišu i audio i video razgovori, samo što u pojedinim trenucima može da se oseti izvesno „zapinjanje”, ali to se dešava i na starijim PC konfiguracijama. Nakon toga smo hteli da instaliramo TeamViewer za x86 Linux (verzija za ARM je još uvek dosta sirova), ali sa njim nismo imali sreće, pošto je sistem prijavljivao grešku. Zatim smo hteli da proverimo kako funkcioniše odlični besplatni ofis paket pod nazivom WPS Office. Na opšte zadovoljstvo, sve je radilo bez najmanje zamerke. Probali smo takođe i ponašanje odličnog programskog editora Sublime text, i na njegov rad nismo imali nikakvih prigovora.

Pa red Windowsa…

Pošto smo bili vrlo zadovoljni performansama koje je Exagear pokazao u radu sa Linux x86 aplikacijama, odlučili smo se da proverimo kako će sve to izgledati prilikom korišćenja poznatog emulatora Wine koji omogućuje izvršavanje brojnih Windows aplikacija pod Linuxom. Tehnički, nije reč o emulatoru, već je, kao i u slučaju Exageara, u pitanju specijalni programski sloj za emulaciju drugog operativnog sistema.

Popularni fajl menadžer Norton Commander funkcioniše bez problema i omogućava istovremeni rad, kako u Linux fajl sistemu, tako i u emuliranom okruženju Windowsa. Slična je situacija i sa poznatim programom za pregled slika FastStone ImageViewer koji radi besprekorno. Tekst editor Notepad++ je instaliran ispravno, ali prilikom kucanja svakog slova, na kratko izbacuje mali prozorčić koji prilično iritira pri radu. Program za rad sa arhivama WinRAR funkcioniše onako kako se od njega i očekuje, samo je brzina (de)kompresije, razumljivo, znatno sporija nego na savremenim desktop računarima. Nismo uspeli da instaliramo Adobe Acrobat Reader verzija X i XI, ali je zato Foxit Reader radio kako treba (uz povremeno izbacivanje poruke o tome da sistem ne može da pokrene njegov servis). Još isprobali smo ponašanje WYSIWYG programa za kreiranje veb stranica Rocket Cake, i za njegov rad imamo samo reči hvale.

Naravno, sve navedene ocene u radu sa Wine treba posmatrati realistično i ne treba očekivati odziv sistema na nivou najnovijih procesora i7. Pri gruboj proceni, brzina izvršenja testiranih aplikacija je približna nivou koju ostvaruju računari sa procesorima klase Pentium (I). S obzirom na to da se radi o izvođenju koda kroz dva sloja hardverske emulacije, to i nije tako loš rezultat. Ono što je najvažnije, ukoliko postoji potreba za nekom Windows aplikacijom na SBC računarima, ona je (uz kompromis brzine) sada praktično ostvariva. Exagear smo testirali i na računarima Odroid XU4 i NanoPC T3, koji imaju brži procesor od Raspberry Pi 3, i tu se jasno mogla osetiti razlika u radu, pa je i kašnjenje bilo manje izraženo.

Udarna novost nove verzije Exageara jeste uvođenje podrške za OpenGL u okviru x86 aplikacija (za sada samo za modele Raspberry Pi 2 i 3). Drajveri koji omogućavaju veći stepen kompatibilnosti sa tim standardom, pojavili su se pre godinu dana i značajno su pojačali podršku 3D igrama. Takođe, zahvaljujući aplikaciji Wine, u prilici smo da pokrenemo i neke starije igre koje su pisane za Windows. Nekoliko naslova koje smo isprobali (Duke Nukem 3D, Age of Empires II, Need for Speed III) nisu hteli da rade, a za „žongleraj” sa Wine podešavanjima nismo imali previše vremena. Praktično, jedina igra koja nam je proradila „iz prve” je Counter Strike, koji smo pokrenuli sa niskim kvalitetom grafike. Nismo imali previše vremena za eksperimentisanje, pa smo koristili samo fiksnu rezoluciju 1280x720 za proveru brzine izvođenja. Counter Strike je bilo u potpunosti moguće igrati, dok su se s vremena na vreme pojavljivala manja zapinjanja.

Visovi Elbrusa

Naši čitaoci će se setiti da smo pre nešto više od godinu dana pisali o ruskom mikroprocesoru Elbrus 8S koji za izvršavanje x86 koda koristi metod dinamičkog binarnog prevođenja. Stvari postaju jasnije ako kažemo da je Eltechs zapravo skraćenica od Elbrus Technologies. U tom tekstu smo naveli da je brzina prevedenog koda negde na nivou od 80 procenata brzine koju postižu programi pisani specijalno za platformu Elbrus 8S. Upravo u tome i jeste tajna Exageara, što u radu koristi napredne metode binarnog prevođenja koje su razvijane za Elbrus i koje mu omogućavaju visok stepen efikasnosti. Naš mali benčmark test koji smo izveli na računaru Raspberry Pi 3, pokazuje da je zaostatak u brzini prilikom izvršenja Linux x86 koda sasvim prihvatljiv (25-35 procenata sporije od izvršenja ARM instrukcija).

Sada dolazimo do, ne baš prijatnih momenata, koji se tiču cene. Kada se u obzir uzme cena SBC računara na kojima radi, Exagear nije nimalo jeftin program. Najjeftinija verzija se odnosi na računare Raspberry Pi Zero i košta nešto više od 16 dolara. Za vlasnike modela Pi 2 i Pi 3, cena je 27,45 dolara, koliko će morati da izdvoje i vlasnici modela Banana Pi, Odroid C1 i C2. Od vlasnika ostalih računara baziranih na procesorima sa arhitekturom ARM v7 i v8, traži se da izdvoje nepuna 33 dolara, dok zadovoljstvo pokretanja x86 aplikacija na računaru Odroid XU4 košta skoro 40 dolara. Pri svemu tome, licenca se vezuje za svaki pojedinačni računar, tako da otpada mogućnosti prenošenja na novi i brži model. U slučaju da vam se ošteti memorijska kartica sa operativnim sistemom, moraćete da se konsultujete sa službom podrške kako bi vam omogućili ponovno registrovanje.

Svima je jasno da je u razvoj programa uloženo mnogo truda i znanja, ali bi proizvođač ipak trebalo da zna da je u pitanju segment tržišta u kome potencijalni kupci ne razmišljaju o prevelikim izdacima. Exagear jeste sjajno parče softvera koje zaslužuje poštovanje i visoke ocene, ali sve dok se ne usvoji fleksibilnija politika cena, korisnička baza neće biti dovoljno velika i projekat neće moći da računa na tržišni uspeh koji apsolutno zaslužuje.

Igor S. RUŽIĆ