TRŽIŠTE<>
052017<><>

Osuđenost na Microsoft Windows?

Jaz i prilika

Samo epohalni događaji i promene mogu da izazovu pažnju šire javnosti, a majstor za priče koje gotovo uvek uspeju u tako nečemu, jeste američka kompanija Microsoft

Početak proleća je doneo mnogo interesantnih dešavanja u svetu personalnih računara. AMD Ryzen je uzburkao stare strasti u svetu procesora i ponovo se barjaci AMD fanova ponosno ističu. Deluje da je sve kao nekad. Upoređuju se rezultati testova u realnom radu, u igrama. Ipak, sve niže brojke koje predstavljaju ukupan broj kupljenih novih personalnih računara i dalje govore o velikom padu interesovanja za PC i prestanku njegove višedecenijske apsolutne vladavine svetom informatike i računarstva. U svetu u kojem su drugi pametni uređaji predmet marketinških aktivnosti širom planete, samo neki epohalni događaji i promene mogu da izazovu pažnju šire javnosti. Majstor za priče koje gotovo uvek uspeju u tome, jeste američka kompanija Microsoft.

Sve manje svoji

Kada je Satja Nadela (Satya Nadella) postao izvršni direktor Microsofta, mnoge stvari su se promenile. Ponekada, u šali ili polu-zbilji, Nadelin dolazak na čelnu poziciju podseća na postavljanje Mihaila Gorbačova na čelo Sovjetskog Saveza. Svojom politikom otvorenosti, Nadela je uspeo da promeni imidž kompanije na čijem je čelu, i to pre svega u očima publike koja će tek činiti okosnicu potrošačkog društva planete, takozvanih „milenijalaca”. Pisali smo i ranije o njegovoj poslovnoj politici, od izdavanja besplatnih Office aplikacija za druge operativne sisteme, do lansiranja .NET platforme za Linux i drugih sjajnih poteza. Nadela je pokazao da Microsoft prepoznaje nove trenutke i zna kako da se u njima postavi. No, nije sve što Nadela i njegova svita rade popularno.

Nedavno je u združenoj akciji sa kompanijom Google, a prema inicijativni vlade Ujedinjenog Kraljevstva, Microsoft stavio svoj potpis na program koji će sajtove koji krše prava svojine, poput torenta, učiniti manje prioritetnim u rezultatima pretrage svog pretraživača. Čitav program bi omogućio vlasnicima prava da označe linkove koji sadrže ilegalan sadržaj i time ih efektivno „sklone” sa prve stranice rezultata pretrage na Bing ili Google pretrazi. Na konferenciji za novinare, u ime Britanske vlade, ministar za digitalizaciju i kulturu je istakao kako je obaveza i odgovornost institucija da „obezbede uslove pomoću kojih će potrošači imati jednostavan pristup legalnim sadržajima na internetu”. Niko od uključenih, pak, nije mogao da se obaveže na postizanje maksimalnog učinka koji bi efektivno izbacio torent sajtove iz posla, ali je cilj bio da se osobama koje bi da „povremeno” pristupe nelegalnom sadržaju pronalaženje maksimalno oteža, kako bi ih to odvratilo od budućih pokušaja. Ipak, za one koji već duže vreme aktivno pretražuju torent sajtove, ovo svakako neće biti prepreka. Stavljajući se na stranu industrije koja već uživa u blagodetima miliona američkih dolara, Microsoft je tako odbranio pedigre kompanije koja je pažljiva prema velikom biznisu.

Napredak – to je put kojim Microsoft mora ići, kao da dopire iz Nadelinog pogleda kada govori o planovima kompanije koju vodi. Ipak, kao što to obično biva, progres ima korak koji neretko gazi preko onoga što je nekome, možda čak i svakome – sveto. Na primer, u najavi najnovijeg osveženja verzije 10 svog operativnog sistema, Microsoft je obavestio javnost da je novo podešavanje odgovorno za eventualno skidanje paketa za update čak i preko interneta kod kog postoji merenje prometa. U prevodu, ukoliko posedujete tablet, laptop ili neki drugi uređaj sa instaliranim Windows 10 operativnim sistemom i pri tome ste nakačeni na internet preko HSDPA ili LTE modema (Cellular data connection), može doći do toga da u sledećem računu vidite stavku povećanog skidanja sadržaja. Iako je ranije, gotovo po pravilu, bilo podešeno da nema skidanja zakrpa niti update paketa preko takozvanih „merenih” konekcija, paket po imenu Creators Update će ovo pravilo efektivno isključiti.

Radi se o većem paketu unapređenja operativnog sistema, kako u domenu korisničkog interfejsa, tako i u domenu sigurnosnih sistema. Prvi put ćemo u Windows operativnim sistemima imati Paint 3D u kome ćemo i mi sa manje talenta moći da modelujemo trodimenzionalne prikaze. Takođe, možemo očekivati veću kontrolu boja kojima je korisnički interfejs obojen, a unutar prodavnice (Store) ćemo moći da skinemo nove i zanimljive teme, pravo iz originalne radionice, pomoću kojih će naš desktop biti „baš poseban”.

Marketing na prvom mestu, razume se! Lista unapređenja će biti poznata uskoro, a ukoliko koristite pristup internetu na način koji bi vas mogao koštati u slučaju skidanja paketa za unapređenje, savetujemo da u narednim mesecima kontrolišete svog Windows ljubimca i ne dozvolite iznenađenje.

Razdvajanje mora

Još jedna funkcionalnost dolazi u paketu pomenutog unapređenja. Ova se, verujemo, neće svideti većini profesionalaca koji koriste personalne računare, iako se njihov udeo u društvu, kako vreme odmiče, sve više i više smanjuje.

U pokušaju da vaš personalni računar učini sigurnijim i bezbednijim, posebno od invazije nepoželjnih programa i programčića, kompanija Microsoft je povukla jedan od potencijalno najiritantnijih poteza u svojoj istoriji. Ukoliko pokušate instalaciju bilo kakve desktop aplikacije (uključujući igre, razume se), dobićete ili upozorenje u obliku iskačućeg prozora sa tekstom „Aplikacija koju instalirate nije iz Windows prodavnice!”, ili će sama instalacija biti u potpunosti blokirana, u zavisnosti od nivoa sigurnosti koji je podešen unutar samog operativnog sistema.

Iako je ova osobenost isključena u podrazumevanim podešavanjima novog Windowsa, možete zamisliti koliko će biti potrebno administratorima Windows mrežnih okruženja da ipak ovu opciju uključe za svoje mrežne računare, sve u cilju povećane sigurnosti, razume se. Iako ova opcija zvuči kao dobro razmišljanje u slučaju vaše tetke ili ujaka, teško da bi našla primenu kod prosečnog građanina naše zemlje. Kako bismo onda instalirali Popcorn Time ili slične programe, iako su puni malvera i virusa? Kako bismo instalirali krekovane programe i igre?

Kada se na sve to doda i najavljeni dodatni porez od 20% na usluge koje građani plaćaju preko interneta, ma koliko to bio potencijalno dobar potez države, on svakako neće uticati da se poveća broj korisnika legalnih sadržaja preko Mreže. Microsoftov korak svakako nije prvi svoje vrste. MacOS već godinama tako funkcioniše. Ipak, do sada je bilo jasno da korisnici jednog nisu baš blagonakloni prema korisnicima drugog popularnog operativnog sistema. Da li će ovo približavanje uticati da se dve često sukobljene strane zbliže?

Preterivanje

Ako prethodni noviteti iz radionice kompanije iz Redmonda nisu bili ubedljivi, jedan drugi bi mogao da zabetonira politiku razdvajanja profesionalaca i običnih korisnika. Kao bomba je odjeknula vest da procesori iz najnovije game, kako Intela, tako i AMD-a, dakle Kaby Lake i Ryzen, neće raditi na Windows operativnim sistemima starijim od verzije 10. Kao da je kompaniji iz Redmonda ponestalo trikova kojima će povećati broj korisnika poslednje verzije svog OS-a, pa su morali da posegnu za ovim, veoma agresivnim metodom. I zaista, korisnici koji su se „usudili” da na svoje računare, opremljene najnovijim procesorima iz Intelove porodice, instaliraju Windows 8.1, iznenadili su se pri prvom pokušaju updatea operativnog sistema. Kada se pokrene ova opcija, na ekranu će vas dočekati poruka „Vaš računar koristi procesor koji nije podržan od strane ove verzije Windowsa”. Dakle, možete instalirati neki od „starijih” operativnih sistema. Možete ga i gotovo „normalno” koristiti. Ipak, moraćete da se odreknete svih zakrpa koje dolaze kroz Windows Update mehanizam. Ako je nekome možda i logično da ne postoji podrška za Windows 7, nismo sigurni da je ikome, osim Microsoftu, jasno zbog čega nije moguće koristiti nove procesore sa Windows 8.1 OS-om kome podrška ističe tek za godinu ili dve, a možda i za tri ili četiri. Setite se koliko je samo Windows XP dugo uživao aktivnu upotrebu i podršku. Mnogi ga još uvek imaju na svojim računarima.

Ključne poruke

Važno je istaći da gotovo sve navedene osobenosti osveženja najviše korišćenog operativnog sistema na svetu, govore o jednoj tržišnoj potrebi da se personalni računari učine sigurnijim, na uštrb mogućnosti podešavanja po kojima je Windows oduvek bio poznat. Nije realno očekivati da će Microsoft u potpunosti onemogućiti napredna podešavanja i time profesionalce, kojima je računar jedino sredstvo za proizvodnju sadržaja, poput programera, bukvalno oterati na neke konkurentske platforme. Ipak, ono što šira javnost ne vidi, jesu implikacije koje bi ovakvi potezi mogli da imaju na korisnike koji koriste poslovni softver.

Kada odete u neku banku i pogledate njihove radne stanice, odnosno desktop i laptop računare, neretko ćete videti Windows 7, 8.1, pa čak i XP. Iako je Microsoft odavno već ukinuo podršku za Windows XP, a svojim korisnicima verzija 7 i 8.x omogućio besplatan prelaz na verziju 10, postavlja se pitanje zašto to nisu učinili i korisnici u ovim institucijama. Iako svakako postoje subjektivni razlozi (poput neadekvatnog IT budžeta koji nije obezbedio zamenu uređaja koji ne mogu da podrže nove operativne sisteme i slično), ipak su razlozi najčešće objektivne prirode. Naime, veliki broj softvera sa epitetom poslovnog, nema sertifikaciju za nove verzije Windows operativnog sistema. Ako ste ikada bili u banci ili koristili njihova online aplikativna rešenja, verovatno ste primetili da ona tehnološki zaostaju za svojim komercijalnim parnjacima u, recimo, maloprodaji. Iako postoji mnogo razloga za ovako nešto, jedan od objektivnih nedostataka u procesu inovacije u finansijskim institucijama jeste regulacija koja usporava sertifikovanje novih tehnologija, proizvoda i usluga. Sa druge strane, nakon 2008. godine i finansijske krize globalnih razmera, finansijske institucije su među najštedljivijima kada su u pitanju investicije u inovacije. Dodatno, u bankarskom sektoru pogotovo, cena najjednostavnijeg softvera je nekada i nekoliko puta veća u odnosu na druge tržišne i poslovne vertikale, što zbog povećane sigurnosti, što zbog objektivno lošijih uslova rada koji se ogledaju u nemogućnosti pristupa svim elementima sistema. Sve ovo utiče na to da se na laptopovima zaposlenih u bankama po pravilu vrte stari operativni sistemi i stari browseri. Verovali ili ne, standardni poslovni softver je često sertifikovan samo za Internet Explorer verzije 8 ili 9, i eventualno starije verzije Firefoxa i Chromea.

U standardnim rešenjima za javni sektor, situacija je još ozbiljnija. Računare po pravilu „tera” Windows XP, a softver je sertifikovan za IE verzije 6 ili 7, uz interfejs zbog kog je teško izbeći nervozu koju demonstriraju tradicionalno ljubazne šalterske službenice.

Sve ovo ukazuje na razjedinjenost tržišta, koja razdvaja more korisnika personalnih računara na surove profesionalce, koji traže maksimalno „utegnute” sisteme koji rade dobro, a opet nude mogućnost podešavanja, poput fotoaparata sa velikim brojem opcija ručnog podešavanja, i na povremene korisnike kojima je važna predefinisanost koja nudi brzo, lako i sigurno rukovanje elementarnim opcijama. Za one komplikovane, uvek je tu rođak sa ETF-a.

• • •

Kako su čitaoci „Sveta kompjutera” tradicionalno pripadnici grupe naprednih korisnika, ove pojedinosti u napretku Microsoftovog operativnog sistema će proći i kroz naše ruke. Dobro je u ovom jazu koji postoji u inovacijama bržih i okretnijih tržišnih vertikala i finansijskog sektora, uočiti priliku za započinjanje sopstvenoga posla. Poslovično snalažljivi građani ove balkanske neintegrisane države već demonstriraju svoj talenat u rezultatima izvoza softvera. Nešto od tih para koje zarađujemo valja uložiti u razvoj sopstvenih rešenja, proizvoda i usluga. Svet personalnih računara se menja sve većom brzinom. U vodećim maloprodajama računarske opreme je sve više veš-mašina, tostera i usisivača koji bi hteli da budu pametni. Iako će izlozi takvih prodavnica uskoro početi da nas motivišu da pričamo kako je „nekad bilo bolje”, bilo bi dobro da pronađemo novu strast i generišemo novi rast. Na primer, od nedavno je dostupan sve veći broj malenih računara sa sasvim sposobnim x86 procesorima i Windows 10 operativnim sistemima, koji se mogu instalirati na zadnju stranu bilo kog monitora, ili sa sobom nositi i koristiti na bilo kom mestu koje ima monitor. Advokati, novinari i ko zna još koje kategorije profesionalaca, i te kako bi rado koristili ove uređaje, ako bi dolazili sa, recimo, preinstaliranim softverima koje oni inače koriste. Samo treba paziti da se spoje pravi procesor i pravi Windows, čisto da bi „zakrpe” stizale na vreme. Za nešto manje od 10,000 advokata, na primer, vredi li se pomučiti?

Momir ĐEKIĆ

 
 NOVE TEHNOLOGIJE
Roborace

 TRŽIŠTE
Osuđenost na Microsoft Windows?
Šta mislite o ovom tekstu?

 NA LICU MESTA
INAT Summit
LG i Arena Cineplex saradnja
Otvaranje Big Fashion šoping centra

 KOMPJUTERI I FILM
Guardians of the Galaxy Vol. 2
Pirates of the Caribbean: Salazar’s Revenge
Alien: Covenant
King Arthur: Legend of the Sword
Filmovi, ukratko

 SITNA CREVCA
Kako postati programer (8): Oblast vidljivosti promenljivih i funkcija

 VREMENSKA MAŠINA
Referendum, Big Blue i Teorija haosa

 PRST NA ČELO
Nebo nije granica
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera