Dodavanje roguelike elemenata već etabliranim žanrovima je u modi poslednjih nekoliko godina. Francuski tim Motion Twin nam je ovog meseca, u okviru Steamovog Early Access sistema, ponudio svoju roguelike verziju 2D hack & slash igre. Pored toga, autori Dead Cells opisuju i kao metroidvaniu („roguevaniu”), koja je nadahnuta serijalom Dark Souls. Uprkos tome, metroidvania elementi su svedeni na minimum. Iako su izvesne sličnosti sa Dark Soulsom primetne, ova igra ipak ima svoj specifični identitet.

Jedinstvena roguelike struktura igre funkcioniše prilično dobro. Na početku svake partije, naslovne mrtve ćelije zaposedaju leš koji truli na podu tamnice. Na vama je da oživljeni leš sprovedete kroz nekoliko sve težih i većih proceduralno generisanih nivoa, sa ciljem da porazite bossa koji čeka na kraju poslednjeg nivoa. Međutim, ako umrete, počinjete ispočetka. Ipak, ovo nije klasični permadeath, jer vam ćelije koje dobijate ubijanjem neprijatelja dozvoljavaju da između nivoa otključate ili unapredite oružje ili opremu. Kada jednom otključate neki predmet, on se nadalje pojavljuje na nivoima u vidu loota ili u prodavnicama gde trošite krvavo zarađene zlatnike, koje (uglavnom) takođe dobijate ubijanjem neprijatelja. Sem toga, otključavate i druga korisna unapređenja, na primer, health flask sa više punjenja ili mogućnost da sačuvate određenu količinu zlatnika posle smrti. Svrha ovog sistema je da ponovno igranje istih nivoa učini zabavnim i svežim, i u tome uspeva.

Metroidvania elementi su još jedna stvar koja otklanja potencijalnu repetitivnost. Naime, nalaženje dve rune vam trajno omogućava da pristupite delovima nivoa kojima ranije niste mogli, odakle možete da pristupite novim nivoima. Bez obzira na to kojim ste putem krenuli, posle tri nivoa stižete do prvog bossa, posle kog slede još dva nivoa i konačni obračun sa poslednjim bossom. Pošto ne možete da se vraćate na već posećene nivoe u toku jedne partije, ovo znači da možete da izbegnete nivoe koji su vam dosadili i da krenete drugim putem.

Treća i najbitnija stvar koja održava igru svežom jeste odličan sistem borbe, koji je glavna zvezda igre. Pored primarnog i sekundarnog (što, u većini slučajeva, znači hladnog i dalekometnog) oružja, možete da nosite i dva „gadgeta” koji vam pomažu da efikasnije eliminišete protivnike. Oružje i gadgete krasi veliki stepen raznovrsnosti, i stil igranja vam se primetno menja u zavisnosti od opreme koju nosite. Od oružja možete koristiti bodež koji zadaje critical hit ako napadate s leđa, mač koji izaziva krvarenje, razorni lightning bolt koji počinje da prži i vas ako ga koristite previše dugo, samostrel koji ispaljuje projektile na sve strane... Od gadgeta možete imati phaser koji vam omogućava da se stvorite protivniku iza leđa, gadget koji vam povećava damage, turreti i razne vrste granata... Tu su i specifične, posebno efektne kombinacije oružja i gadgeta, na primer, „zapaljivi mač” koji protivnike okupa uljem + turret koji ispaljuje vatrene strele. RNG sistem koji odlučuje o tome koje ćete predmete naći vas ohrabruje da se ne držite jedne te iste opreme, već da eksperimentišete sa različitim kombinacijama. Igra je za sada prilično dobro izbalansirana i svi predmeti su korisni na svoj način (s tim što je manji broj kombinacija trenutno OP).

Sva ta raznovrsnost ne bi ništa značila da borba nije zabavna. Srećom, borbeni sistem je vrlo tečan i responzivan. Akcija je frenetična i spektakularna. Imaćete osećaj da dominirate isključivo zahvaljujući svojoj veštini. Naime, Dead Cells ne prašta greške i zahteva maksimalnu koncentraciju, dobre reflekse i brzo reagovanje. O button-mashingu nemojte ni da razmišljate... Sličnost sa serijalom Souls ogleda se u tome što je uslov za pobedu da proučite napade protivnika i da znate kada su ranjivi. Uz to, tu je i obilato korišćenje kotrljanja, koje ipak nije previše moćno jer postoji kratka pauza između dva kotrljanja. Ipak, izazovnost ove igre ogleda se u njenom roguelike konceptu, a ne u težini same borbe. Okršaji nikad nisu dosadni jer sve vreme zahtevaju koncentraciju, ali kada uđete u fazon posle početnog proučavanja nivoa i novih protivnika, osetićete se kao potpuni badass dok sejete smrt u spektakularnim eksplozijama mrtvih piksela. Utisku doprinose i dinamičnost akcije i brzina kretanja vašeg lika. Kontrole su vrlo udobne, a započeti napad u svakom trenutku možete da prekinete. Ponekad ćete možda imati utisak da igra čita vaše misli i da u skladu sa njima upravlja mrtvim ćelijama. Pored svega toga, Dead Cells je sve vreme fer, tako da za svaki neuspeh možete da krivite samo sebe.

Najveća zamerka se odnosi na nedostatak duha igre. Priča ne postoji – ko su mrtve ćelije i vaši protivnici, gde se igra dešava...? Isto važi i za lore. Dok je Dark Souls, uprkos minimalističkom narativu, zahvaljujući opisima predmeta uspeo da izgradi osećaj da se nalazite u zanimljivom, opipljivom svetu, autori Dead Cellsa to nisu ni pokušali da urade. Sem toga, uprkos lepoj grafici i animacijama, u igri ima vrlo malo upečatljivih prizora. Leš gargantuanskog oklopljenog kostura sa ogromnom sekirom u prsima na početku igre obećava naslov u kojem ćete moći da uživate i estetski, ali to obećanje nije ispunjeno. Nivoi deluju nemaštovito i generično.

To što je igra u early accessu samo znači da će autori vremenom dodavati nove nivoe, protivnike, predmete i bossove. Gameplay je već prilično ispoliran i Dead Cells već sada deluje kao gotova igra, sa petnaestak sati igranja. Potencijalni problem javlja se još pre nego što porazite poslednjeg bossa, a to je da početni nivoi, koje ste prešli mnogo puta i koji su postali relativno laki, mogu da postanu zamorni. To trenutno ne deluje kao veliki minus, ali ako budete prinuđeni da iznova trošite po 45 minuta na prelaženje istih nivoa i bossova, samo da bi vas novi protivnik na novom nivou ubio jer još niste naučili njegov moveset, to ne sluti na dobro.

Aleksandar ĐURIĆ