Sve je počelo laganim zezanjem na Facesbooku. Jedan prijatelj, regionalno slavan po seriji pogrešnih hardverskih izbora od rane mladosti, postao je fokalna tačka oko koje se isplela mrežica lupetanja pomešanog sa sanjarenjem o starom PC hardveru. Vratili smo se kroz vreme u kojem je sklapanje računara bilo zaguljenija rabota nego danas kad sve radi iz prve.

Seksi decenija koja je trajala od 1996. do 2006. bila je najuzbudljivija decenija za PC platformu: ekspanzija optičkih medija, detinjstvo i mladost 3D akceleracije u igrama, proliferacija broadbanda, cenovni silazak monitora velike dijagonale u narod i šift sa katodne cevi na tečni kristal... Uparivanje uzbudljivog hardvera i eksperimentalno-monstruoznih verzija Windowsa ličilo je na krčenje džungle u potrazi za blagom Tolteka, uz stalno prisutan rizik da vas nešto otrovno ujede za guzicu. Da li će ATI Rage Fury raditi na ploči sa čip-setom SiS 730 pod Windowsom Millenium? Kakve su šanse za uparivanje tri modula dvostranog SDRAM-a sa pločom zasnovanom na VIA Apollo Pro 133A i Rivom TNT? Ako ste, kao ja, imali firmicu koja je prodavala taj haotični hardver haotičnim kupcima koji nisu imali predstavu o haotičnosti PC platforme, šansa da završite u ludnici nije bila zanemarljiva. Zapravo, ludnica je trebalo da bude rezervisana za one koji zbog toga NISU završili u ludnici jer je očigledno da se radi o sociopatama kojima treba ubrizgavati torazin dok su vezani za krevet.

Ideja o hobističkoj rekreaciji tog ludog i uzbudljivog vremena zabola mi se u glavu kao Xenomorph, ali, kao i sve u životu, nije se materijalizovala bez odgovarajuće pobude. Trigger je nastupio jednog usijanog avgustovskog jutra na Najlon pijaci u Novom Sadu, gde sam otišao da nađem polovni kauč za podstanara, a vratio se sa fragmentom drevnog hardverskog blaga. Ključna scena je ličila na pivotalni momenat u filmu „Frailty”, kad je Bill Paxton ugledao sekiru koja se, zabodena u panj, kupala u sunčevoj svetlosti i istog trena postao svestan svoje misije na ovom svetu. Umesto sekire, ja sam ugledao blistavu Matrox Parheliu koja se u društvu Blaupunkt video-rikordera i drugog đubreta dosađivala na ponjavi lokalnih Egipćana. Matrox Parhelia! Posle toliko godina da nabasam na jedan od najređih hardverskih kurioziteta, kakve su šanse! Summonovao sam najbolju pokerašku facu i prišao...

Ja: Khm. Hej, Sabrija, pozdrav. Je li, pošto je ovo?

„Sabrija”: Braćela, ja sam Mevlud, nisam Sabrija. Koje? Ovo?

Ja: Da.

Mevlud: Pa kol’ko daš, al nemo’ da daš manje od 100 dinara.

Ja: Može! Je l’ imaš još ovoga?

Mevlud: Nemam ovde s mene, dođi u nedelju, će bude.

Jedno dodatno prepodne, 2000 dinara i kutijicu finskih bombona za Mevludovu dečicu kasnije, vratio sam se u BG sa 20 kilograma ploča, procesora, grafičkih karata, jednim AT, jednim ATX kućištem i Samsung Syncmasterom 900p, monitorom o kojem sam pre mnogo godina sanjao seksi snove. Moja žena odavno zna s kim ima posla, te se zato nije vidljivo nervirala zbog totalne uzurpacije špajza i radne sobe, ali mi je ljubezno sugerisala da možda u redakciji ima više mesta za „to”.

U redakciji nema mesta za „to” pored gomile papira, hardvera koji se testira i debelih likova koji defiluju kroz sobe. Odneti sve ovo u garažu? Onda će po zakonu entropije zauvek ostati u garaži, osuđeno da nikad ne bude otpakovano. Klub ljubitelja narodne tehnike? Da li tako nešto još postoji i da li se njegovi članovi bave zabavnim zezanjem sa starim PC hardverom? Ne. I ne, nažalost.

Napraviti takav klub od nule? Zašto da ne? Ljudi prave klubove iz najglupljih razloga koje možete da zamislite. Svojevremeno sam u magazinu „Erotika” pročitao da u Americi postoji „klub lizača sladoleda”, sačinjen od muškaraca koji su u stanju da... Zar nije vreme da se nekoliko PC entuzijasta skupi i napravi klub hardverskih veterana u koji bi bio dobrodošao svako ko ima više od 30 godina i zna da odgovori na 90% kviz pitanja? Više ljudi, više egzotike, više suludih ideja! Nikada nisam imao dovoljno vremena da na 486 SX (bez matematičkog koprocesora) sa VLB pločom probam da instaliram Windows NT 4.0 i da preko Mosaica isprobam koji moderni veb-sajt će biti u stanju da išta prikaže. Da testiram overklok limit SiS Xabre i Power VR 3D akceleratora. Da spojim tri monitora na Matrox Parheliju i probam da nateram Wing Commander 5: Prophecy da baci sliku na sva tri! Mora da neko ima veliku i solidno obezbeđenu prostoriju u širem centru Beograda za koju ne bi tražio kiriju? Ako lizači sladoleda mogu da se organizuju, valjda možemo i mi, myes?

Miodrag KUZMANOVIĆ