Šta vam prvo padne na pamet kad neko pomene simulacije preživljavanja? Moja prva asocijacija je večna nedovršenost i dugogodišnje kišeljenje u Steam early access programu, druga je brvnara, a tek treća je sekira. The Long Dark, indie igra čiji je razvoj trajao duže nego prosečno ledeno doba, konačno je napustila pušnicu beta verzije i ponosno je puštena na tržište u formi koja se može smatrati završenom. Zapravo, gotovo završenom, jer su kompletirana tek dva od pet poglavlja single-player kampanje, dok je ostatak najavljen za 2018. godinu. Brateuuu. Da sam Kickstarter priložnik koji je te davne 2013. kešom podržao igru, nekoga bih gađao ručno pravljenom strelom.

Srećom, story kampanja, iako intrigantna, u dobroj meri je opciona jer The Long Dark spada u igre gde se najbolje priče doživljavaju u nelinearnom sandbox modu. Ova igra nudi drugačije varijable i hazarde od onih na koje smo navikli u sličnim igrama jer potencira borbu s elementima i lutanje po divljini. Ovde nema gradnje brvnare, zasada krompira i arpadžika, ali ima bauljanja po snežnoj oluji dok vas prate vuci, a bela smrt vam diše za vratom.

Pogađate, lajtmotiv igre je zima. Ali ne bilo kakva zima, već zima na kub kakva je moguća jedino u divljini kanadskog severa, dopunjena misterioznom geomagnetnom anomalijom koja je spalila svu tehnologiju, uključujući i vašu cesnu koja se zabila u krošnju drveta usred nedođije. Single-player kampanja želi da vam ispriča priču o pilotu koji je spreman da prođe sito i rešeto ne bi li spasao svoju saputnicu koja je takođe preživela pad, ali je nestala u nepoznatom pravcu, ali njena linearnost nekako nije kompatibilna s impresivnim sandbox potencijalom igre. Tu je, naravno, i momenat čekanja dodatnih godinu dana na razradu i zaključak storije, za šta neće svako biti spreman. Sandbox mod ne nudi nikakva ograničenja osim onih od kojih pati vaše virtuelno telo suočeno s iskušenjima prema kojima je Igmanski marš opuštena šetnja u Košutnjaku.

Glad, žeđ, umor i telesna toplota jesu četiri faktora o kojima morate da vodite računa ukoliko ne želite da završite kao Artur Takač, naš ugledni sportski radnik koji se januara 2004. nije vratio sa hajkinga na Kopaoniku. Sva četiri faktora su povezana i uslovljena jedan drugim: trčanje, recimo, brže troši kalorije, penjanje i kretanje po teškom terenu brže podiže skalu umora, a ispijanje toplog čaja ili kafe pored hidriranja podiže i skalu telesne toplote. Spoljna temperatura, ledeni vetar i snežna mećava u velikoj meri stresiraju telo i smanjuju vam skalu toplote do opasne granice, to jest najave hipotermije i promrzlina koje promptno završavaju vašu divlju avanturu. Najgora stvar koja može da vam se desi, a vezana je za elemente, jeste da bauljajući po tankom ledu nekog od mnogobrojnih zaleđenih jezera u igri upadnete u vodu: bez tople vatre u pećini ili kolibi tada nećete dugo potrajati.

The Long Dark je verovatno prva igra koja simulira slojevito oblačenje, na kojem insistira ona poznata TV baba. Svaki odevni predmet ima različite karakteristike u pogledu termalne izolacije, vodonepropusnosti, otpornosti na vetar i težine. Ako želite da bez bojazni bazate ledenim noćima, moraćete da se natrontate vunenim džemperima, ski-jaknom, debelim pantalonama i dugačkim gaćama, šalovima, kapama i bakandžama za sneg, ali trpanje mase odeće na sebe stvara penale na pokretljivost i težinu koju možete da ponesete. Limit za normalno kretanje je 30 kilograma, ali ako polovinu zauzima odeća i obuća, neće vam ostati mnogo prostora za ogrev, konzerve, limenke sokova, pribor za pecanje, sekiricu, testeru, petrolej za lampu i druge zalihe od kojih vam može zavisiti život.

Resursi za preživljavanje dele se na dve osnovne vrste: pronađene ili napravljene/ulovljene. Divljina je prošarana izletničkim kolibama, napuštenim selima, lovačkim čekama i drugim fragmentima civilizacije u kojima možete da pronađete konzerviranu hranu i druge osnovne potrepštine. Od stvari koje nalazite u kućama, topao krevet je jedna od bitnijih: nema ničeg goreg nego kad vas noć zatekne usred guste šume, vaša jedina baklja počne da posustaje, a zov gladnog vučjeg čopora vam zapara uši. Spavati možete i u pećinama ukoliko imate podlogu (bedroll) i dovoljno goriva za celonoćnu vatru.

Dugoročno, za prehranu se morate osloniti na lov na zečeve i srndaće korišćenjem priručnih sredstava (kamen, zamka, luk i strela) ili puške, mada je ekstremno ograničenu municiju najbolje čuvati za susret s vukom ili medvedom. Pored elemenata za crafting priručnog oružja, uz sebe uvek morate imati sve što vam treba da biste zapalili vatru. Noć u divljini bez nje nećete preživeti, pogotovo ako ste krenuli u lov, pa sa sobom nosite krvavo, termički neobrađeno meso koje će divlje zveri nanjušiti na kilometar. Kad vas vuk napadne, sledi vam lupanje po tasteru A dok se ne oslobodite, posle čega vas očekuje vidanje rana antiseptikom, zavojima i odmorom (gubitak krvi, infekcija i šok su fatalni). Zveri je najbolje zaobilaziti u širokom luku ili plašiti bakljom, signalnim pištoljem ili, u krajnjoj nuždi, ubiti iz puške.

The Long Dark nije igra koju treba igrati u avgustu, pogotovo ovakvom avgustu kakav smo imali ove godine. Uživljavanje u orgijanje olujnog vetra i škripanje stoletnih omorika nije spojivo sa zujanjem klime koja pokušava da se izbori sa spoljnim krematorijumom. Ovo je hladna, spora igra za ledene noći.

Miodrag KUZMANOVIĆ