Kad je reč o avanturama koje se oslanjaju na priču, a zasnovane su na nekom postojećem literarnom predlošku, uvek postoji jedna bojazan: koliko će sve to biti zanimljivo nekome ko je već pročitao knjigu. Ukoliko je gameplay zasnovan mahom na otkrivanju toga šta će biti dalje, da li će biti jednako uzbudljiv i nekome ko već zna kako će se događaji rasplesti?

Iskustvo pokazuje da kad ljudi nešto vole, uživaće u istoj priči i u drugom formatu, naravno ako je obrada dobra. Uostalom, ovaj poznati istorijski roman Kena Foleta već je obrađivan i u formi (odlične) mini-serije. Da li su oni koji su čitali knjigu manje uživali u seriji? Ne verujem. Ja znam da sam uživala.

Ovo je, dakle, treći medijum u kojem se „Stubovi zemlje” pojavljuju pred nama, što već samo po sebi postavlja priličan izazov pred autore. U pitanju je dugačak i veoma složen roman, sa mnogo intriga, političkih spletki, kontroverznih pitanja kad je reč o religiji, pa i životu uopšte, sve to dato kroz prizmu avanturističke srednjovekovne pripovesti koja obuhvata više decenija – dakle, nimalo jednostavan poduhvat za nekoga ko se namerio da isti predložak predstavi kroz potpuno drugi format, koji pritom zahteva i interaktivnost. I upravo imajući sve to u vidu, možemo samo da skinemo kapu i naklonimo se scenaristima igre jer su taj zadatak odradili više nego uspešno. Doduše, još se nisu pojavile sve epizode, pa je možda prerano za konačni sud, ali ovo što je za sada dostupno više nego obećava.

Stubovi zemlje smešteni su u uzbudljiv period dvanaestog veka u Engleskoj i prate priče nekoliko likova u Kingsbridžu koje su, svaka na svoj način, vezane za izgradnju velike katedrale. Tu je Filip, monah koji dolazi iz udaljene, veoma uspešne opatije i pokušava da pomogne lokalnom osiromašenom manastiru, zatim Tom, talentovani arhitekta i zidar koji pokušava da kroz katedralu pronađe smisao svog života i dotakne večnost, Džek, dečak odrastao u šumi jer mu je majka proterana iz sela, nadareni vajar, osramoćena ledi Alijena, ali i mnogi drugi zanimljivi likovi. Pored glavne priče o izgradnji katedrale koja je u suštini fiktivna, mada zasnovana na realnim istorijskim činjenicama, tu se prepliću i druge zanimljive niti sporednih storija o tajanstvenom strancu u katedrali, globalnom ratu koji samo što nije izbio i još kojekakve spletke i intrige svojstvene tom periodu.

Autori igre su na majstorski način sve to uklopili u naizgled klasičnu point and click avanturu. Krećete se kroz prelepo iscrtane lokacije, vođeni kroz priču, a na vama je da pronađete određene predmete, iskoristite ih gde treba, iskombinujete, istražujete lokacije i već sve ono klasično za ovaj žanr. Međutim, ono što donekle izdvaja The Pillars of the Earth jesu sjajno napisani dijalozi. Nažalost, ne mogu da se setim u kojoj meri su oni preuzeti iz romana ili su specijalno pisani za potrebe igre (verovatno bi bilo zanimljivo sesti i upoređivati), međutim svakako su posebno prilagođavani ovom tipu narativa jer u zavisnosti od tipa interakcije koji izaberete i ponuđenih odgovora, vi zapravo menjate i tok dijaloga, ali i, na opštem nivou, tok cele igre. Možete biti surovi i praktični, milostivi, puni razumevanja, mešati pristupe, pozivati se na Bibliju, odati lopove ili sakriti njihov identitet, pomoći ostarelom monahu da se ogreje ili zaboraviti na njega... I upravo ti mikro-izbori daju igri dozu dinamike koja će vas sve vreme vući da igrate dalje, u potpunosti se uživljavajući u dijaloge i birajući ishod epizode.

Pored toga, zanimljivo je i to što se na određene predmete može normalno kliknuti (obično da biste ih uzeli ili iskoristili), ali se na većinu može i kliknuti desnim tasterom miša kako biste ih „pogledali”, to jest čuli komentar lika koji vodite o određenoj stvari, lokaciji ili osobi. To doprinosi građenju karaktera i uživljavanju u likove, budući da često tako saznajemo za određene sumnje, nagoveštaje i strahove i odlično je odrađeno.

Posebnu draž narativu ovog tipa daje to što možete da napredujete kroz igru čak i ako ne uspete u pojedinim zadacima. Priča odmiče bez obzira na to da li ste vi uspeli da pomognete osobi u nevolji, da sačuvate meso od kvarenja, da li ste se sprijateljili ili posvađali s nekima od likova... Na kraju svakog poglavlja prikazuje se pregled svih radnji u kojima ste uspeli ili failovali ili pak napravili neki izbor za koji još ne znamo kakve su mu posledice i, pomoću toga, otprilike možete da vidite šta su opcije koje ste možda propustili.

Pored same priče, gotskoj atmosferi posebno doprinose prelepi crteži pozadina, pogotovo kad je reč o spoljašnjim lokacijama. Pogled na manastir iz daljine, snegom zavejana šuma, ali i tesni hodnici manastira i unutrašnjost katedrale prosto odišu šmekom i atmosferom kako same serije tako i nekih drugih filmova smeštenih u slično okruženje poput, recimo, „Imena ruže” ili „Monaha”. Ima nečeg u toj gotskoj, manastirskoj atmosferi što ostavlja bez daha, pogotovo uz prateću intrigantnu priču, a ovde definitivno ne nedostaje ni uzbuđenja, ni mistike, ni preokreta. Detaljni crteži pomalo izbledelih boja imaju neku gotovo poetsku crtu, uz savršenu upotrebu svetlosti i senki.

Pun opseg narativnog kvaliteta igre osetićemo tek kad se pojave i ostale epizode i vidimo kakve su neke dalekosežnije posledice izbora koje smo tokom trenutnih epizoda napravili. Ukoliko se ispostavi da je sve tako dobro ukomponovano kao što sada deluje, mislim da se ovo definitivno može svrstati u sam vrh ostvarenja ovog žanra. Umeće kojim su autori upleli pripovedačke niti, pogotovo na osnovu tako složenog i obimnog predloška, i u sve to ubacili ne malu dozu interaktivnosti i nelinearnosti zaista je premašilo sva moja očekivanja. Ovo je jednostavno jedna od onih igara u kojima se uživa.

Jovana KUZMANOVIĆ