Volim side scrolling shootere. Umor za prste, ali odmor za mozak. Volim da odvojim malo vremena za sebe, sednem u kokpit svemirskog broda ili aviona i počnem da rasturam sve što naleti. Volim, ali sam izbirljiva. Možda baš zbog te izbirljivosti, ili gejmerskog staža, Graceful Explosion Machine, proizvod kanadskog studija Vertexpop, nekako mi nije „legao”. Sve je tu: mali svemirski brod, stotine protivnika, vesele boje, raznovrsna oružja, prikladna muzika, ali nešto što razdvaja prosečnu od dobre zarazne igre ipak nedostaje.

Idemo iz početka. GEM je side scrolling shooter u kome kroz tridesetak nivoa (pećine raspoređene na četiri planete) razbijate talase bubolikih aliena. Bubice su raznih dimenzija, boja i oblika, sa različitim ofanzivnim oružjima, pri tom je svaki kontakt sa njima jednak pogotku u oplatu vašeg brodića. Dizajn protivnika je minimalistički, šaren, ali ne naročito maštovit. Izgled nivoa prati te iste dizajnerske smernice. Ako je poenta bila u minimalizmu, onda se izvinjavamo, ali stiče se utisak da je mašta autora bila limitirana na nekih tridesetak odsto.

Svemirskim brodom komandujete strelicama na tastaturi, ’SPACE’ okreće brod u suprotnom smeru, a oružje je raspoređeno na klasičan ’WASD’ način. Postoji i mogućnost „strafea” kroz buljuk neprijatelja ako vas okruže (a hoće) i njega aktivirate tasterom ’SHIFT’. Komande jednostavno ulaze u prste i funkcionišu sasvim dobro... na početku. Što nivoi dalje odmiču i akcija postaje frenetičnija, rad vaših deset ćevapčića po tastaturi postaje prilično haotičan i neretko zalazi u domen paničnog button mashinga kad „ne znate gde bijete”. Dobro, to je možda i smisao ovakvog tipa igara, ipak utisak je da je, da bi se igralo „kako je zapoveđeno”, neophodan gamepad.

Svaki nivo je podeljen u tri faze. Na raspolaganju imate tri života, a u svakom od njih možete da istrpite po tri pogotka. Ako izgubite sve živote, igra vas vraća na početak nivoa, što deluje fer i ne čini igru preteškom za igranje, ali će vam za prelazak svih nivoa biti potrebni debeli živci i prsti profesionalne daktilografkinje prve A klase, koja bez greške „štrika” više od 350 otkucaja u minuti.

Oružja kojima raspolažete su prikladna i ima ih četiri vrste. Blaster, energetska sablja, snajperski zrak i rakete. Blaster se upotrebom zagreva, pa postoji mogućnost da otkaže usred borbe, dok ostala tri oružja troše energetsku skalu koja se opet relativno brzo dopunjava zvezdicama koje ostaju iza evaporisanih protivnika. Takođe, povremeno se pojavljuje takozvani „life saver”, paketić koji vam vraća jedan život.

Grafički igra deluje šareno i lepo ali, kao što je već rečeno, dizajnerski nemaštovito. Da je igrivo, igrivo je. Da je sve to već viđeno, viđeno je (i lepše i bolje i maštovitije). Da je moglo bolje, moglo je. Kada se sve to uzme u obzir, trenutna cena ove igre na Steamu od oko 13 evra, čini se previsokom...za jedno osam evra.

Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ