Filozofiju Forest Gampa: „Život je kao kutija čokoladnih bombona, nikad ne znaš šta ćeš dobiti” možemo da primenimo i na beta verziju igre Next Up Hero. Članovi razvojnog tima Digital Continue su sve lepo smislili, upakovali i ponudili igračima da kažu šta im se sviđa i kakve primedbe imaju. Beta ovih „čokoladnih bombona” izgleda vrlo lepo.

Next Up Hero je online arkadna akciona avantura koja najviše odgovara tipu dungeon crawlera. Heroji i monstrumi su tu, ali, umesto tamnicama, šetamo po letećim ostrvima. Na ulasku u igru dočekuje nas upozorenje da je igra namenjena za igranje na dual stik kontrolerima. Iako je moguće igranje mišem i tastaturom, toplo preporučujemo džojped, jer su česte pogibije ionako već zagarantovane. Iako igra ima nekoliko heroja, oni su do daljeg bez priče i bilo kakvog kontekstualnog okvira. Možda prave priče bude u konačnoj verziji igre, ali, za sada, jedini rudimenti naracije postoje u kratkom i nedovoljno razumljivom tutorijalu tokom kog nam devojka Ovalia i momak Quinn objašnjavaju kako igra funkcioniše u najkraćim mogućim crtama.

Zbog šturog tutorijala, nakon koga vas igra baca na izbor heroja, kriva učenja je vrlo strma, ali isplati se biti strpljiv, jer zabava sledi. U igri je trenutno devet heroja i heroina, a njih sedam je, za sada, otključano za igru. Svi imaju primarne napade i specijale koji troše energiju, obnovljivu prikupljanjem ostataka neprijatelja. Određeni heroji specijalizovani su za blisku borbu, a drugi za dalekometno prepucavanje. Obe specijalizacije imaju svoje prednosti i mane. Prednost borbe na daljinu je što nećete doći u situaciju da vas gomila protivnika okruži i utuče, mana je u tome što je precizno nišanjenje oružjem (kao što su, na primer, bazuka, daljinska bomba ili bumerang) veoma nezgrapno. Prednosti tabanja izbliza su što (uglavnom) nemate problem da nanišanite metu koju želite da izlemate, ali zbog brzih monstruma i onih koji gađaju iz daleka, nikada ne smete da stojite u mestu, već morate da maltretirate pečurke kontrolera i palčeve dok ne utrnu. Trošenjem odgovarajućih resursa svoje heroje možete i da ulepšate (iako su likovi i ovako simpatični) ili da im dodate nove borbene atribute.

Nakon što odaberete heroja, prelazite na ekran za izbor partije, odnosno sesije. Na ekranu imate prikaz partija kojima možete da se pridružite ili možete da započnete novu. Za sada su dostupne dve mape: tundra i šuma. Obe izgledaju vrlo lepo. Na mapi imate prikazan nivo težine i koliko ima „ehoa”. Specifična mehanika ehoa je ono što će, po nadama autora, izdići Next Up Hero iz gomile sličnih naslova. Zapravo, eho je duh palog borca koji je igrao partiju pre vas i nastradao. Pronalaženje prethodnih heroja i njihovo „oživljavanje”, nakon čega vam se duh pridružuje i bori uz vas, je hajlajt igre. Nema ograničenja koliko duhova možete da imate oko sebe, tako da, ako je dovoljno ljudi igralo partiju pre vas, možete da imate pravu malu vojsku. Zapravo, poželjno je da oko sebe imate što više ehoa jer, iako su neuništivi, ovi kompjuterski navođeni pomagači nisu podjednako efikasni u borbi kao vaš heroj. Tako, na primer, kada pucate iz bazuke, ehoi pored vas će koristiti isto oružje, ali njegov ili njen projektil nanosi značajno manje štete. Druga caka sa ehoima je to što prisustvo različitih vrsta duhova omogućava prizivanje „drevnih” (Ancients). Drevni su vaši monstrumi koji gaze sve pred sobom, ali se bore uz vas samo na kratko.

Cilj igre je da eliminišete određeni broj protivnika, što vam omogućava da pređete na sledeći nivo iste mape i tako sve dok ne porazite konačnog bosa. Ukoliko nastradate u partiji, nećete moći da je igrate ponovo sve dok je neko ne odigra nakon vas. To može da nervira kada je malo igrača online, ali ako igra „zaživi”, čekanje neće biti dugo. Za sada, kada u beti odigrate sve ponuđene partije, možete da započnete svoju, novu, gde ehoa nema.

Dizajneri koji su radili na igri su „pokidali”. I vizuelna i zvučna komponenta je vrhunska. Izgled heroja i monstruma je, što kažu Anglosaksonci, „eye candy” (k’o pucke). Šareni su, lepi i teško opisivi. Heroji su u steampunk fazonu, a opisivanje protivnika ne vredi pokušavati, treba ih videti. Muzika je takođe fenomenalna. Na trenutke je ne primećujete, a onda vam se čini da ste začarani. Zaista je vrhunski upakovano.

Next Up Hero ima i neke mane. Glavnu zamerku stavljamo na račun zdravlja, koje se ne regeneriše. Možda bi pobeđeni neprijatelji mogli da ostavljaju health packove, ali ni toga nema. Dešavaće vam se da odigrate nekoliko nivoa i baš kad se zahuktate, stanete na skrivenu zamku i onda sve iz početka. Koliko god da ste vešti, health bar koji se ne obnavlja na kraju će presušiti. Druga zamerka ide u smeru naizgled proizvoljnog broja protivnika koje morate da eliminišete da biste prešli na sedeći nivo. Na primer, na prvom nivou morate da uništite dvadesetak neprijatelja, a na drugom već njih sedamdesetak. Treća stvar je nemogućnost igranja sa drugim igračima. Partiju igrate sami. Čini se da bi pravljenje haosa sa nekoliko prijatelja po šumama i tundrama za sada nepoznatog sveta bila vrhunska zabava.

Što se tiče kontrola, igra dobro funkcioniše i sa džojpedom i sa mišem i tastaturom. Ipak, čini nam se da je za najudobnije igranje neophodan XBOX kontroler. S obzirom na to da se radi o beta verziji igre, nismo naišli na bagove vredne spomena. Sve je prilično dobro upakovano i lepo klizi na prosečnoj konfiguraciji, iako su na sajtu igre postavljeni veliki sistemski zahtevi. Prema najavama na sajtu izdavača, igra bi trebalo da se pojavi za sve operativne sisteme (bez Win 8?!) i konzole, što bi sigurno pomoglo omasovljenju. Sa dovoljno velikim brojem igrača Next Up Hero bi mogao da zasija.

Igranje ove bete zahteva poređenje sa zelenom jabukom koja je tek počela da sazreva. Izgleda lepo i pretpostavljaš da će biti slatka, ali joj treba još malo vremena.

Lidija ĐUSIĆ RADENKOVIĆ