Na tržištu već postoji IT kadra, a uskoro će ih biti još više. Ipak, potrebno im još brige, još rada i još ulaganja.

Brzina razvoja industrije informacionih tehnologija u Srbiji je već neko vreme tema broj jedan u mnogim krugovima društva. Gotovo da nema dana u kom se u dnevnoj štampi ne nalazi poneka vest ili opsežan članak iz ove oblasti. Iskustvo nas uči da sa ovolikom pažnjom idu pod ruku i neke druge stvari. Među njima se ističe problem nedostatka odgovarajućeg kadra.

Reč „odgovarajućeg” je umetnuta sa razlogom! U razgovoru sa mnogim učesnicima domaćeg IT tržišta (pre svega mlađim kolegama), sve češće čujem da ukoliko nemate magične tri godine iskustva, uprkos velikoj nestašici kadra, teško ćete biti u prvom krugu izbora. Ako bismo samo upoređivali broj oglasa za pozicije u IT industriji, posebno u velikim IT centrima, poput Novog Sada, Niša, Kragujevca ili Beograda, videli bismo jednu od mera rasta. Ipak, nije stvar samo u prostom zbiru oglasa. Povećala se i difuzija tih oglasa, pa se oni sada, osim na sajtovima kojima je to primarna delatnost, mogu pronaći i na portalima i društvenim mrežama. Posebno su interesantne grupe na Facebooku na kojima ima više akcije, posebno u domenu pronalaska prakse i poslova za početnike i juniore, čiji je put do kvalitetnog posla postao neverovatno težak.

Da se razumemo, ni pre sedam-osam godina nije bilo mnogo jednostavnije. Ukoliko ste bili tek svršeni student nekog od beogradskih fakulteta, sa ipak nešto iskustva rada paralelno sa studijama, i želeli ste posao, mogli ste se nadati plati koja je bila u rangu sadašnje prosečne plate. Većina pak nije ni dobijala platu odmah, već je morala da se dokazuje određeno vreme pre no što bi bila primljena u radni odnos. Takođe, veliki deo industrije je tada, po pravilu, poslovao po „crnom” ili „sivom” receptu, po kom bi se na ruke isplaćivao deo ili čak čitav iznos dogovorene naknade za vreme i veštinu IT-jevaca. U nekim kompanijama koje datiraju iz tog doba i danas ima ovih pojava, mada se ulaskom stranog kapitala u IT i tranzicijom iz proizvodnih u uslužne kompanije procenat sivih i crnih značajno smanjio. Tema, ipak, ovde nije novac koji se za uslugu rada dobijao tada ili danas. Naravno da su plate više, posebno nakon pomenutog ulaska stranih kompanija u potrazi za „jeftinijom” radnom snagom. Recept je bio jednostavan. U Srbiji bi započeo sa radom razvojni centar koji bi za novac koji je nekoliko puta manji od onog u Zapadnoj Evropi ili Severnoj Americi davao više nego solidan kvalitet. Ipak, vremenom su očekivanja postala veća, i to na oba pola.

Sa jedne strane, svršeni studenti mnogih fakulteta u državi sada očekuju značajno višu početnu platu (nego pre pet ili više godina), posebno ukoliko iza sebe imaju nešto rada i iskustva. Iako neke kompanije mogu da odgovore na ova očekivanja, većina se time ne može pohvaliti. Naime, i dalje stoji da je potrebno vreme kako bi se investicija u mladu i nedovoljno oblikovanu osobu zaista isplatila. To vreme je, prirodno, značajno kraće u uslužnom biznisu nego u proizvodnom. Upravo je ovo i jedan od razloga što je broj uslužnih kompanija toliko veći od broja proizvodnih. Ipak, takva polarizacija tržišta uzrokovala je i potrebu za iskusnijim kadrom, kod kog će vreme povraćaja investicije biti izuzetno kratko, kako bi se što pre došlo do efektivnog kapitala. Oglasi za posao sve više počinju da liče jedan na drugi, a veštine koje se traže već neko vreme ozbiljno konvergiraju: Java, PHP, .Net programer, sa tri i više godina iskustva… Tu i tamo se traži neki Angular, React...

Iskustvo nas uči da brz dolazak do kvalitetnog kadra prosto nije moguć bez novca u rukama. A opet, ako ste nekoga doveli „za novac”, sledeći koji se pojavi sa više novca od vas može potencijalno da vam „preotme” zvezdu prelaznog roka. Obratite pažnju na to da su neke kompanije napravile sopstvene akademije u kojima oblikovanjem nebrušenog kadra dobijaju povoljnije ulazne cene ljudskog resursa. Dugoročno, mislim da je ovo pun pogodak i voleo bih da vidim i veći broj jačih kompanija koje se ovim bave. Država je svoje karte u ovom domenu otkrila i dobro je poznato da su pokrenuti programi za dopunsko obrazovanje iz IT domena. Na tržištu već postoji, a uskoro će ga biti još više, kadar kojem je potrebno još brige, još rada i još ulaganja i koji vam neće odmah doneti profit. Ipak, dobrim i kvalitetnim radom sa ovim ljudima, kroz neko razumno vreme, doći će se do odanijeg, privrženijeg kadra. Dugoročnu finansijsku isplativost, pod ovakvim okolnostima, takođe treba očekivati.

Iz blizine i sa velikom radošću posmatram rast nekoliko manjih IT kompanija. Sve je lepo na početku, dok su cipele nove i špic im se blista. No, kada se prve ogrebotine jave, stvari postaju ozbiljne. Nije lako biti preduzetnik, niti vlasnik biznisa, zaista. Vremenom naučite da su najvažniji ljudi. Ulažimo u nebrušene! Dijamanti iz vaše radionice uvek imaju najjači sjaj!

Momir ĐEKIĆ