Kao ljuta guja iz njedara, NBA 2K18 je iskočio iz kuhinje kompanije 2K Sports i ujeo nas za ruku. U momentu smo se otrovali, kroz vene je počeo da nam teče serum zavisnosti, toliko jak da se graniči sa čistim mazohizmom. NBA 2K18, za razliku od direktnog takmaca, nije pickup&play igra, već vršilica sa najoštrijim noževima. Grind je celoprostorni i osećaćete se slobodno samo dok prenosite loptu od svog koša do sredine terena. Intenzitet je visok, adrenalin izlazi iz svih pora, dok je nervoza već na Professional nivou težine (koji je aktivan po defaultu) nepodnošljiva. Otrovni serum ne dopušta vam da ostavite kontroler i tera vas da „kaljenje čelika” proživljavate iznova i iznova.

Osim što je izuzetno teška, igra baca sve karte na realizam i autentičnost. Sačekao nas je novi motion sistem, koji se ne oslanja na unapred pripremljene animacije, već se one „kreiraju” u realnom vremenu na osnovu poteza koje korisnik čini, položaja na ekranu i podatka da li igrač ima loptu ili ne. Kada se na to doda laserski precizno skenirana oprema i izgled igrača (usavršen do najsitnijih detalja), dobija se okruženje koje predstavlja digitalnu NBA nirvanu. Da biste se navikli na novi shoot meter, igra će vam davati uputstva posle svakog šuta – da li nije uspeo zbog toga što ste požurili/zakasnili sa izbačajem, da li ste bili pokriveni odbrambenim igračima ili slobodni, pa čak i koliki je potencijalni procenat uspešnosti šuta na osnovu poteza koji ste načinili. Sve to ukoliko uopšte dođete u priliku da šutnete, jer NBA 2K18 zahteva da strpljivo pletete paukovu mrežu u reketu protivnika, razigravate igrače sve dok se ne ukaže prilika da se stuštite ka obruču ili uputite nebranjeni šut. Nas je oduševilo što je odbrana urađena kao da ju je projektovao Svetislav Pešić. Od nje sve zavisi i tek kada budete naučili da igrate „igrač na igrača” doći ćete u situaciju da iz brzih kontranapada postignete lake poene. Kontrole su briljantne i logične, ali ne očekujte pomoć sa ove strane, već još jedan dvočas učenja.

Da je autorima ove godine cilj bilo da stvore što autentičnije NBA iskustvo, pokazuje i to što je iz igre izbačena kompletna Evroliga. Na raspolaganju su samo NBA timovi, ali i njihove all-star postave, odnosno klasični timovi kao najbolji predstavnici svojih era. Svaki tim dobio je svoj all-star komplement sastavljen od najboljih igrača koji su igrali pod timskim bojama, dok se među klasicima nalazi čak 62 tima. Nema šanse da se ne sretnete sa svojim omiljenim igračima, bez obzira na to kojoj generaciji pripadate, i to je sjajno.

Prezentacija je opet vrhunska i, iako možemo da kažemo da grafika ove godine nije značajno odskočila u odnosu na ranije radove, to je i dalje daleko iznad proseka. Sve je pametno ušuškano i isprojektovano da stvara utisak pravog, živog prenosa. Utakmice prenose čak tri komentatora, od kojih je jedan zadužen da se javlja sa parketa i intervjuiše učesnike. Prisustvujete i tajm-autima ekipa, gde slušate uputstva koja coach daje igračima, a na meniju su i unapred snimljeni intervjui sa poznatim igračima. Pre početka svake utakmice i u njihovom poluvremenu fokus se seli u studio gde Šakil O’Nil i ekipa uvek imaju nešto pametno da kažu. Nezaobilazni faktor su i navijačice, pa se spremite na uživanje kakvo nije viđeno do sada.

Što se igračkih modova tiče, NBA 2K18 ispunjava normu, iako se sve vrti oko dobro poznatih režima i akcija koje smo imali prilike da viđamo i ranije. Igrate sezonu, plej-of, pojedinačne utakmice, možete da započnete i karijeru ili da se uputite na teren u kraju i zaigrate partiju basketa sa odabranim društvom. Iznenađenje je režim MyGM: The Next Chapter, koji je jedan od glavnih featuresa ovogodišnjeg izdanja. 2K Sports je lider na polju osmišljavanja kampanja u sportskim igrama i ovog puta su nam spremili nešto potpuno novo. Umesto da nam „uvale” još jednu priču o putu od blata do zvezda, odlučili su se za totalni zaokret. Igrač kojeg ste kreirali rano u karijeri doživljava povredu i povlači se sa terena, da bi nekoliko godina kasnije postao generalni menadžer NBA tima i krenuo da ga oblikuje po svojoj volji. Brinete se o finansijama, planu igre, idete na konferencije za štampu, rešavate kadrovska pitanja, a na kraju dana uzimate upravljač u ruke i uz klasičan pogled na akciju vodite svoje momke do pobede u ligaškim okršajima. Iz nekog nama nepoznatog razloga, kampanja je bazirana na tekstualnim dijalozima i komentarima koji se vrlo teško prate i zaista nam nije jasno zašto su autori odlučili da protagonisti ostanu mutavi.

E sad, ako ste pomislili da je pomenuta saga o dobrom dečku iz kraja koji se uz brojna odricanja i litre prolivenog znoja probija do vrha ovog puta stavljena na pauzu, prevarili ste se. Karijerni mod je još otkačeniji nego ranije i uz praćenje priče sa sve međuscenama i filmskim kadriranjem, režim Run The Neighborhood skoro da je „igra u igri” i podseća na pojednostavljen open world naslov. Idete na treninge, u teretanu, kod brice, u prodavnicu opreme... A sve to u kraju u kojem živite svoj virtuelni NBA san. Ono što može da uništi čitavu ideju jeste implementirani sistem mikrotransakcija koji je izazvao toliko kontroverzi da predstavlja temu za neku drugu priliku. Što je najgore od svega, on je prepreka za nesmetani napredak u karijeri i predstavlja razlog gneva igrača širom sveta. Inače, razlog za nezadovoljstvo imaju i PC igrači, jer je ova verzija puna bagova koji izazivaju brojne probleme i uništavaju uživanje u igri.

Vladimir PISODOROV