Od veterana iz studija Ubisoft Reflections, ekipe koja nam je podarila simpatični Grow Home (SK 03/15) i njegov nastavak, Grow Up (SK 10/16), ovog meseca nam stiže Atomega, jedinstven „evolucioni” arena shooter koji krasi koncept sličan onome viđenom u Namcoovom Katamari Damacy. Igra je smeštena pred sam kraj vremena, kada se u pepelu stvarnosti kakvu poznajemo pojavljuju egzoforme, novi oblici života sačinjeni od materije i čiste energije. U ovakvom okruženju, gde se fizičke zakonitosti menjaju iz trenutka u trenutak, egzoforme se iznova tuku do iznemoglosti u poslednjoj areni u čitavom kosmosu.

Pošto se Atomega drastično razlikuje od ustaljenih arena shootera, valja detaljno pretresti pravila. Igru započinjete kao majušni atom, sa ciljem skupljanja mase koja je predstavljena kockicama razasutim širom mape, u okviru desetominutnog meča. Kada nagomilate dovoljnu količinu mase, vaš avatar menja oblik – od jednoćelijskog organizma, preko protozoe i dinosaurusa, do naprednih formi u vidu primea, superiora i gargantuanske omege – što sa sobom donosi veću energetsku skalu, jačinu oružja i veći množilac akumuliranih poena, ali ima i negativne strane: što ste veći i snažniji, to ste i veća meta, a i kretanje je usporeno i otežano. Omega je ujedno i cilj i sredstvo, jer se tada poeni množe petnaestostruko, ali je vreme provedeno u ovom obliku ograničeno energetskom skalom koja se automatski prazni, a njenom topljenju doprinosi i neprestana paljba protivničkih igrača, jer je omega takvih dimenzija da jednostavno ne možete da je promašite. Reklo bi se da je, zbog ekstremne razorne moći oružja kojim omega raspolaže, ostalim igračima najpametnije da se sakriju u neko ćoše i sačekaju da vremenski limit istekne. Međutim, pucanje po neprijateljskoj omegi vam takođe donosi masu, pa eto još jednog razloga da se sa ostalim igračima prećutno udružite protiv glavne pretnje. Ukoliko vam protivnik svojom paljbom skine energiju do nule, vaš avatar se deformiše i ponovo pretvara u atom, te morate ispočetka da pozobate masu, ne biste li povratili neku od naprednijih formi. Neumitna frustracija koja vas ophrva u takvim trenucima može da se izbegne upotrebom uvek dostupnog teleporta na proizvoljni deo mape, ali njegova aktivacija za sobom povlači „ražalovanje” na za jedan stepen nižu formu u odnosu na onu koju ste imali pre teleporta. Masa se, takođe, skuplja na specijalnim punktovima koji je u određenim vremenskim intervalima izbacuju u ogromnim količinama ili skupljanjem ostataka koje protivnički igrači ostave za sobom nakon što se teleportuju. Po mapi su raštrkani i hackovi: grow, kao što mu ime kaže, čini da „rastete” dvostruko brže prilikom gomilanja mase; impact oružju daje sposobnost guranja protivnika preko ivice mape; shield pruža kratkotrajnu zaštitu od neprijateljske paljbe; recharge automatski popunjava energetsku skalu; ultra kombinuje bonus na masu koji daje grow zajedno sa bržim kretanjem. Dakle, taktika koja daje najbolje rezultate jeste ljubomorno čuvanje recharge ili ultra hacka i njihova aktivacija po pretvaranju u omegu.

Igru krasi prepoznatljivi, svedeni i dopadljivi grafički stil na koji nas je studio Reflections navikao svojim prethodnim naslovima i na tom polju nema iznenađenja. S druge strane, fenomenalna muzika nastala ukrštanjem sint-popa osamdesetih, zatim dela velikana electro-industrial scene kao što su Front Line Assembly i Skinny Puppy, te dubstepa (odnosno, njegovih manje iritantnih elemenata), prosto vapi za slušanjem i van igre. Nažalost, iako vrhunska, muzička podloga ubrzo započinje ples po nervima jer se sastoji od svega dve – tri numere. Izostala je „slobodna” chat funkcija, već igrači međusobno komuniciraju putem manje količine predefinisanih reakcija, što je opcija kao bogom dana za sve nas sa kratkim fitiljem.

Pored uobičajenih stvari koje s pravom očekujemo od igara iz ovog žanra kao što je spectator mod i bilo koji vid igre za jednog igrača (tutorijal, mečevi sa botovima), a koje ovde nedostaju, ogroman minus za Atomegu pišemo zbog činjenice da igra ima – verovali ili ne – samo jednu jedinu mapu (doduše, relativno prostranu). Možda se tu krije razlog što Atomega već sada ima malo igrača, mada je to sudbina koja je zadesila i mnogo veća imena iz branše (pomenućemo LawBreakers kao najsvežiji primer). Zbog hroničnog nedostatka igrača, nagledaćete se „not enough players” poruke u iščekivanju popune rostera, koja ume da se otegne kao gladna godina, a ukoliko vam se Fortuna osmehne i ipak uspete da nađete meč sa dovoljnim brojem igrača, uglavnom će to biti meč koji se bliži kraju, te ćete redovno završavati na poslednjem mestu. Jednom u šurnajest godina bićete u prilici da odigrate meč od početka do kraja, ali ćete tada primetiti da se dešavaju čudne stvari. U početku sam za sopstvene loše rezultate krivio godine i rđu koja se nakupila u organizmu, sve dok mi nije sinulo – pa majku mu, ovi tipovi pucaju kroz zid! Ovakve situacije nisu retkost već norma, wall hackera i srodnih prevaranata u Atomegi ima u izobilju.

Bilo kako bilo, Atomega ima dovoljno pozitivnih osobina zbog kojih je vredna pažnje, pa makar i kratkotrajne. Iako je u pitanju shooter, cilj nije u ubijanju protivnika namrtvo, što je sasvim u skladu sa dosadašnjim rezimeom autora igre. Akcija je izuzetno dinamična, bez trenutka predaha ili mogućnosti za kampovanje, a igra je istovremeno i jednostavna i dovoljno kompleksna. Uprkos navedenim manama, Atomega je dušu dala za razbijanje monotonije prouzrokovane ostalim pucačinama sa sci-fi ili vojnom tematikom. Ako ništa drugo, vožnja omega forme itekako vredi desetak evra, jer je osećaj upravljanja spodobom koja prekrije ogroman deo mape i gazi sve pred sobom neponovljiv.

Jan ČMELIK