Pred nama je prvenac nezavisnog francuskog studija Wako Factory koji prati dogodovštine Curumarua, tipičnog samuraja kome su dužnost i čast vazda na prvom mestu, i Sukane (pite?), nindža-devojčurka, nesvakidašnjeg para koji se zatekao u epicentru građanskog rata, usred Japana, koji je u ovoj priči smešten u alternativni univerzum sazdan od srednjevekovnih i futurističkih elemenata (ako ste gledali Samurai Champloo, znate šta možete da očekujete, u paketu sa „modernom” muzikom koja nije za svačiji ukus). Samurai Riot predstavlja „nadesno skrolujući” brawler klasičnog tipa, nalik na Double Dragon, Streets of Rage, Final Fight i srodne naslove.

Iako je pokrivena većina finti na koje smo navikli, utisak je da je dijapazon poteza morao da bude širi. Novac koji skupljate tokom igre, možete da potrošite na otključavanje različitih „škola” koje vam, pored pasivnih bonusa kao što je veća količina energije, daju i mogućnost dvostrukog skoka i naprednih ofanzivnih tehnika, što samo donekle ublažava dosadnu kolotečinu, jer ubrzo postaje očigledno da za uspešno igranje Samurai Riota nije potrebno nikakvo posebno umeće niti taktički um, već bez problema prolazi i bezumno drndanje tastera. Pozicioniranje na bojnom polju je od suštinskog značaja jer, ukoliko vas protivnik uhvati u mašinu na ivici ekrana, možete da se slikate.

Pozadinska grafika na oko deluje lepo, ali u sadašnje vreme ne može da dobije prelaznu ocenu jer je skroz statična – paralaksni skrol i animirane pozadinske detalje smo imali još krajem osamdesetih godina prošlog veka. Sprajtovi su ružnjikavi, za animaciju njihovih pokreta iskorišćen je mali broj frejmova, pa akcija koja se odvija na ekranu podseća na amaterski Flash video klip. Autori ističu kooperativnu igru kao najjači adut Samurai Riota koji ga čini dvostruko zabavnijim, ali to pravilo i onako važi za sve co-op igre. Sledeća stavka koja bi trebalo da privuče igrače ogleda se u grananju priče na određenim punktovima; međutim, samo tri puta ćete biti u prilici da izaberete dalji tok fabule . U slučaju da Samurai Riot ne igrate sami i vaš saigrač na jednom od pomenutih punktova izabere opciju suprotnu onoj za koju ste se opredelili, prevagu odnosi igrač koji uspe da premlati kolegu.

Ponavlja se stara priča – za stvaranje Samurai Riota autorima je trebalo čak tri godine, a finalni proizvod se izgustira u vr’ glave za sat vremena. Isto može da se kaže i za arkadne automate koji su poslužili kao uzor – na primer, neki Capcomov klasik, ali ćete se sasvim sigurno kvalitetnije zabaviti uz neki od njih. Ukoliko baš ne znate šta ćete sa sobom, Samurai Riot može da posluži za jednokratnu upotrebu, dok vam ne dosadi premlaćivanje jednih te istih debeljanera sa štitovima, nindži, kopljanika i devojaka sa tonfama koje se jedino razlikuju po boji kose i garderobe.

Jan ČMELIK