TEST DRIVE<>
102017<><>

AMD Radeon RX Vega 56

Zvezda večeri

Dugo očekivana generacija Polaris čipova trebalo je da donese pravu revoluciju na tržište grafičkih kartica i da kompaniju AMD ponovo vrati na tron. Od te zamisli brzo se odustalo, pa je Polaris najavljen kao tehnološki demonstrator novog 14-nanometarskog proizvodnog procesa, koji je trebalo da posluži kao odskočna daska ka krajnjem cilju, seriji grafičkih čipova pod nazivom Vega, a da do tada učvrsti poziciju AMD-a u (višoj) srednjoj klasi. Vega je trebalo da predstavlja vrhunac današnje tehnologije u konstrukciji i proizvodnji grafičkih procesora, kombinujući novu arhitekturu sa novim proizvodnim procesom, kao i novu iteraciju HBM tehnologije.

Zbog svega toga, vaskoliki obožavatelji bili su vrlo strpljivi i puni razumevanja sa svakom novom najavom daljeg odlaganja predstavljanja nove generacije, koja je inicijalno bila predviđena za početak tekuće godine. Najavljivane performanse obećavale su da će Vega biti toliko superiorna u odnosu na konkurenciju, da će čak i naredna generacija protivničke strane biti poražena i pre stupanja u ring. Obećanje – ludom radovanje, ali Vega je sada tu i sve navode je moguće proveriti. Pa, da krenemo...

Vega

AMD se iz generacije u generaciju trudi da raskine veze sa prošlošću i svaku narednu reklamira kao „potpuno novu arhitekturu”, iako se uvek ispostavi da je to unapređena verzija već postojeće. Ovog puta su otišli dalje, pa čak i sam naziv GCN (Graphics Core Next) arhitekture kriju „kao zmija noge”. Zato je i sama arhitektura predstavljena kao Vega, iako se među mnogim dokumentima koji se bave tehničkim detaljima, tu i tamo provuče skraćenica GCN 5.0, koja nedvosmisleno ukazuje na to da je i ova generacija zasnovana na prethodnima. Ovoga puta nisu navedeni egzaktni podaci o tome koliko je nova-stara arhitektura brža od neke od prethodnih, ali je poznato da se posebna pažnja posvećena postizanju što višeg radnog takta, unapređenju efikasnosti rasterskih jedinica i geometry engine dela, kao i na poboljšanju performansi aritmetičko-logičkih jedinica u delu koji se odnosi na 16-bitne operacije sa pokretnim zarezom, čime je zagarantovana pomama „rudara” za Vega karticama.

Od ostalih tehnikalija, navodi se da je puna verzija čipa sastavljena od 64 Computing Units, od kojih svaki raspolaže sa 64 shader procesora, što ukupno čini 4096 šejderskih procesora. Pored šejderskih jedinica, GPU je sastavljen od 256 teksturnih i 64 rasterske jedinice, a sa video memorijom kapaciteta osam gigabajta komunicira uz pomoć 2048-bitne magistrale. Nije u pitanju greška, jer je reč o HBM tehnologiji koja je premijerno predstavljena na modelu Fury X (SK 7/2015).

Da podsetimo, HBM (High Bandwidth Memory) predstavlja novu tehnologiju slaganja memorijskih čipova jedan na drugi. Delovi takvog vertikalnog „paketa” međusobno su povezani i sa grafičkim procesorom komuniciraju putem magistrale od čak 1024 bita. Pored toga, ne koriste klasičnu formu memorijskih čipova, pa su im i dimenzije znatno manje u odnosu na njih. Sićušne dimenzije omogućavaju znatno bliže smeštanje grafičkom procesoru i drukčiji način povezivanja, pa su tako smešteni tik uz GPU jezgro i sa njime povezani uz pomoć Interposer jedinice. To ih čini integralnim delom pakovanja grafičkog procesora koji se nalazi na štampanoj ploči kartice.

Ranija tehnološka ograničenja dozvoljavala su maksimalno četiri HBM modula kapaciteta od po jednog gigabajta, čime je maksimalna količina memorije svedena na četiri gigabajta, što je za današnje standarde, kada se radi o high end klasi, premalo. Sada je situacija znatno bolja, jer svaki modul ima kapacitet od četiri gigabajta, pa je tako moguće pridružiti čak 16 gigabajta memorije grafičkom procesoru, ali je to, za sada, rezervisano za profesionalne akceleratore, dok gejmerski modeli raspolažu sa osam. Svaki modul je sa grafičkim jezgrom povezan putem 1024-bitne magistrale, što u zbiru pruža magistralu od navedenih 2048 bita. Radna frekvencija HBM modula takođe je unapređena, pa oni sada rade na 800 megaherca, umesto na svega 500, na koliko su radili moduli prve generacije.

Najjača verzija kartice nosi oznaku Vega 64, radi na taktu od 1546 megaherca, potrošnja joj je deklarisana na gotovo 300 vati, a sam grafički procesor sastavljen je od ukupno 12,5 milijardi tranzistora i zauzima površinu od 484 kvadratna milimetra, što ga čini trenutno najvećim grafičkim procesorom na svetu. Pogledajmo šta sve navedene cifre znače u praksi.

Vega 56

Obično najjače verzije nove generacija prve stignu na test, ali ovoga puta nije bilo tako, te smo se najpre dokopali slabijeg modela, označenog sa Vega 56. Brojčani sufiks izveden je iz broja Computing Units kojima kartica raspolaže, što ukupno čini 3584 šejderska procesora. Zbog manjeg broja Computing Units zakinute su i teksturne jedinice kojih u ovoj verziji ima 224, a i radni takt je nešto niži i iznosi 1471 megaherc. Zbog toga je i potrošnja skromnija i deklarisana je na prosečnih 210 vati.

Kartica fizički podseća na Fury modele. Štampana ploča sa masivnom naponskom sekcijom od dvostrukih šest faza (i još jednom dodatnom za memoriju), prilično je praznjikava u desnom delu, čija je jedina namena da obezbedi čvršću potporu za rashladni sistem, koji je u ovom slučaju izveden u klasičnom AMD maniru – vapor chamber hladnjak i blower ventilator. Ovakvo rashladno rešenje nije baš idealan izbor za karticu ovog kalibra i potrošnje, pa tako GPU postiže temperature koje uglavnom orbitiraju oko cifre od 80 stepeni celzijusa, uz ne baš naročito tih ventilator, a u nekim momentima temperatura je znala da dosegne i za gotovo 10 stepeni višu vrednost, što je zaista mnogo.

Za narednu tvrdnju nemamo konkretan dokaz, ali posumnjali smo da je kartica koja je stigla na test poseban primerak, probran među mnogima, te da je, zahvaljujući nešto kvalitetnijem silicijumu u samom čipu, uz nju isporučen i BIOS koji serijski primerci neće videti. Zbog čega verujemo u to? Zbog toga što je tokom testiranja GPU bez problema dostizao vrlo visoke vrednosti radnog takta, znatno više od deklarisanih, a na uštrb zagrevanja i potrošnje. Tako je rekordna vrednost radnog takta iznosila čak 1639 megaherca, a potrošnja je na momente dostizala i 325 vati. Hardver koji se bliži maksimalnim vrednostima overkloka neretko povuče i preko 50 odsto više od fabrički deklarisane potrošnje, što se pokazalo i u ovom slučaju. Visoka temperatura svakako ne godi elektronskim komponentama, ali na kraće staze ne ostavlja primetne posledice. Nije retkost da proizvođači hardvera posebno „friziraju” test primerke, kako bi na taj način ostvarili prednost koju serijske kartice neće moći da dostignu, ali smo se osećali obaveznim da sa čitaocima podelimo sumnje da je Vega 56 koju smo testirali makar za nijansu bolja od onih koje će se pojaviti u prodavnicama. Pogledajmo kako se pokazala.

Rezolucije i detalji

Za razliku od Polaris kartica, Vega puca na vrh, ili barem na mesto odmah ispod vrha, sudeći po performansama. Od najave da će „brisati patos” sa konkurencijom i da će čak i naredna generacija suparničkog tabora biti ugrožena – nema ništa. Bez mnogo pompe, Vega se više ne pominje u tako megalomanskom kontekstu, već se reklamira kao pandan GeForce GTX 1080 i GTX 1070 modelima. Najjačem GeForceu, modelu GTX 1080Ti ne može ni da priđe.

Kartice ove klase ne treba ni razmatrati ako se prohtevi budućeg vlasnika završavaju na 1080p rezoluciji, pa smo je zato testirali u 1440p i 2160p, odnosno, 2,5K i 4K. U prvim testovima pokazala se odlično. 1440p je prava mera za Vegu i tu blista u svakoj igri i sintetičkom testu, uz maksimalne nivoe detalja i efekata. Ipak, 4K je prevelik zalogaj i kome je baš stalo da se igra u ovoj rezoluciji, moraće da pravi kompromise kad su u pitanju lepote grafičkih detalja. Koliko će ti kompromisi biti prihvatljivi, zavisiće od konkretnih igara, ali gotovo svuda će ih biti u manjoj ili većoj meri.

• • •

Sad, kada je jasno da je sav hype bio upravo to, a ne realno očekivanje, možemo da pokušamo da nađemo razlog za kupovinu Vega kartica. Poznato je da su Radeon kartice omiljeni alat ljudi koji se bave silovanjem hardvera zarad malo „’leba bez motike”, a koji su još poznati i pod nazivom „rudari”. Zbog takvih likova cene grafičkih kartica dostigle su istorijski maksimum, jer velika potražnja za njima dovodi do toga da su postale deficitarna roba, i to upravo najjači modeli. Vega koju smo testirali u trenutku pisanja teksta još uvek nije mogla da se nađe na našem tržištu, a jači model bio je za oko 150 evra skuplji od fabrički overklokovane verzije GTX 1080 kartice. I kako sad preporučiti Vegu koja ne nudi ništa primetno više u odnosu na direktne konkurente, a na tržištu se pojavila 15 meseci posle njih? Uz to troši znatno više struje i daleko više košta. Ko besomučno prati trend i mora (i može) da uvek ima novo i najbolje, taj već sprema novac za narednu generaciju GeForce kartica, jer mu GTX 1080(Ti) polako postaje tesan; a ko je strpljivo čekao Vegu, neka sačeka i da se cene upristoje, ili neka sačeka neku narednu generaciju, jer je Vega zvezda koja je prespavala dan i stigla u sam sumrak, pred fajront.

Vladimir TRAJKOVIĆ

Futuremark 3D Mark
3DMark 11, Extreme [score]7078
3DMark (2013) - Fire Strike, Extreme [score]9183
Unigine Heaven (Ultra Quality)
1440p, Tesselation extreme [score]1784
1440p, Tesselation extreme [min/avg/max fps]26/71/147
2160p, Tesselation extreme [score]768
2160p, Tesselation extreme [min/avg/max fps]16/31/63
Unigine Valley (Ultra quality)
1440p [score]3588
1440p [min/avg/max fps]37/86/152
2160p [score]1594
2160p [min/avg/max fps]24/38/62
Unigine Superposition
1080p, High preset [score]8625
1080p, High preset [min/avg/max fps]53/65/80
1080p, Extreme preset [score]3537
1080p, Extreme preset [min/avg/max fps]22/27/31
2160p, Optimized preset [score]5139
2160p, Optimized preset [min/avg/max fps]32/38/47
 
AMD Radeon RX Vega 56
Šta mislite o ovom tekstu?
Gigabyte GA-Z270X-Ultra Gaming
LC-Power Gaming 991B Lighthouse
Kingston KC1000 480GB M.2 NVMe SSD
WD Green i Blue SSD-ovi
Ugreen US192 Bluetooth Adapter
Aorus ATC700
Dell S2218M i S2718H InfinityEdge
Asus VivoBook Max (X541NA-G0134)
Logitech Craft Advanced Keyboard
Benq MH534
Kingston MobileLite Duo 3C Reader
Sony VPL-PHZ10
Epson WorkForce DS-310
Aruba IAP-207
TP-Link Talon AD7200
TP-Link Archer T4UH

Rezultati testova
Igre, 2160p, Ultra preset
Igre, 1440p, Ultra preset
(Za prikaz dijagrama neophodan je browser sa uključenom podrškom za JavaScript)

GPU:
Vega 10 (Vega 10 XL – GCN 5.0), 3584 shader jedinice, 224 teksturnih i 64 ROP jedinice, radni takt 1470 MHz
Memorija:
8 GB HBM2, radni takt 800 MHz, magistrala 2048 bita
Video konektori:
1 × HDMI 2.0, 3 × DisplayPort 1.4
Dužina:
267 milimetara
Ostalo:
14 nm, TDP 210 W, 2 × 8-pin konektori za napajanje, 6+1 (GPU+HBM) naponska sekcija, podrška za 4 monitora, LED indikacija opterećenosti naponske sekcije
Proizvođač:
AMD
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera