Kazunori „Kaz” Jamauči je ili svetac ili persona non grata – nema između, nema trećeg! Poznat po svojoj pedantnosti, perfekcionizmu i beskompromisnom ponašanju kada je „isterivanje” zamišljenog u pitanju, ovog puta možda je preterao. Četiri godine je dirigovao razvojem novog Gran Turisma, da bi na kraju u javnost izašao sa proizvodom kojem se malo ko nadao. Da, Gran Turismo Sport nije Gran Turismo 7 i zlobnici ga već sada nazivaju „prologom”, kvazikreacijom koja izgleda kako demo za igru, a može da bude masno naplaćen. Problem je u tome što GTS nije demo, već full verzija igre i predstavlja Kazovu viziju budućnosti simulacija vožnje.

Fokus je na online komponenti i to je razlog što GTS mnogi, sa pravom, upoređuju sa iRacingom. Svakog dana na raspolaganju su po tri random eventa koji se „vrte” u intervalima od po 20 minuta. Uskačete u kvalifikacije birajući jedan od dostupnih automobila i krećete u borbu za što bolju poziciju na gridu. Očekuje vas 19 ljudskih protivnika i novi Sportsmanship Rating, za čiju implementaciju su zaslužni ljudi iz svetske automobilske federacije (FIA). Ako ste konfliktni i izazivate incidente na stazi, slede kazne i pad SR koeficijenta, što vas automatski lansira u niže lige u kojima se nalaze vozači slični vama. Kontakti sa oponentima nisu jedino što vas diskredituje, pa pažnju morate da usmerite i na to da ne izletite sa staze, kao i da se ne družite previše sa objektima pokraj nje. Iako ovo na papiru zvuči prilično dobro, u praksi su stvari nešto drugačije, pa igra uopšte ne pravi razliku između krivca i žrtve. Jednostavno, ako ste učestvovali u incidentu, popićete kaznu, bilo da vas je neko maznuo „otpozadi” ili da ste u šikani izgurali protivnika sa staze. Nema žalbe, nema pravde! Pored SR koeficijenta, na raspolaganju je i Driver Rating (DR), koji označava koliko ste brzi na stazi, i on služi za „uparivanje” sa vozačima sličnog umeća. Inače, pored pomenutih random eventova, online komponenta se sastoji i iz takmičenja/liga koje organizuje FIA, odnosno soba koje drugi vozači ili vi pokrenete. Ništa od toga, naravno, nije dostupno ukoliko ne posedujete PSN+ nalog, i to je za prosečnog igrača veliki problem.

S druge strane, offline komponenta igre je više nego mršava. Očekivano, na raspolaganju su „vrući krugovi”, custom trke, split-screen režim za dva igrača i ostale džidža-bidže, pa čak i VR podrška (doduše, isključivo u 1 vs 1 obliku protiv AI rutine). Kampanja je ono što nas je potpuno razočaralo! Nje, zapravo, u klasičnom obliku uopšte nema i svedena je na školu vožnje, licence i izazove koji su nam poznati iz prethodnih nastavaka. Novina su „misije” vezane za pojedinačne staze u kojima morate da savladate sve segmente u određenom vremenskom intervalu i na kraju odvozate brzi krug, ali je čak i to jednolično i poznato. Šlag na torti je to što, sem custom trka, ništa od pomenutog nije dostupno ukoliko konzola nije povezana sa internetom. Nećete biti u mogućnosti čak ni da snimite poziciju, niti da sačuvate informacije o stečenom novcu i iskustvu. Sreća u nesreći je što za sve ovo nije potreban PSN+, već obična internet konekcija, ali šta ako serveri „padnu” ili dođe do bilo kakvog online problema druge prirode? Jednostavno ste pečeni...

GTS dolazi sa svega 19 staza i 38 različitih konfiguracija, što je sramotno mali broj. Da stvar bude još gora, samo šest od tih 19 staza je bazirano na pravim lokacijama, a sve ostalo je izmišljeno. Za razliku od konkurencije, GTS ne donosi proticanje vremena i nema dinamičku smenu vremenskih uslova. Još gore, igra uopšte nema različite vremenske uslove. Nema vožnje po kiši ili snegu, jedino postoje noćne i dnevne trke. Doduše, vožnja sa upaljenim farovima moguća je samo na određenim stazama, a čak se i doba dana u kojem vozite obavlja samo po unapred definisanom ključu. Dalje, u igri se nalazi ravno 164 automobila i, iako su im modeli fantastično detaljni, to je i dalje manje nego što donose neka nezavisna i manje poznata ostvarenja. Mnogi „različiti” automobili su u stvari varijante istog modela, pa je broj vozila još manji, odnosno izbor za krajnjeg korisnika još siromašniji. Istina je da se svaki automobil na stazi ponaša drugačije od onog prethodnog i da na tome autorima treba skinuti kapu, ali kako smo od igre sa preko hiljadu automobila spali na ovo?

Stvari postaju daleko povoljnije u momentu kada ste za upravljačem izabranog automobila i GTS blista kao najsjajnija zvezda na noćnom nebu. Fizički model je tačno u sredini između onog viđenog u Forzi 7 i Projectu Cars 2. Automobil se ne otima kao u Projectu Cars 2, ali se realnije ponaša nego u Forzi 7, što predstavlja idealan odnos za većinu igračke populacije. Preciznost upravljanja oduševljava, i to je segment u kojem nijedno aktuelno ostvarenje ne može da priđe GTS-u. Ni blizu! U svakom momentu svesni ste koliko automobil može i koliko je dozvoljeno da ga „poterate”, jer sve povratne informacije dobijate na vreme i u pravom obliku. Zbog toga su trke izuzetne, a gledanje ponovljenih snimaka ostaviće vas zapanjenim. Kretanje automobila po stazi i uopšte njihovo „ležanje” je kao na nekom TV prenosu – savršeno. Dobrom osećaju doprinose i odlične tehničke karakteristike, od kojih se izdvaja zvučna komponenta. Grafika je posebna priča i, iako je tehnički inferiornija od rešenja viđenih u Forzi 7, rezultanta je za koplje bolja. Zahvaljujući omekšavanju ivica i neverovatnom lightning modelu, kao celina sve izgleda nadrealno.

Na kraju dana, GTS je podbačaj i izneverio je očekivanja armije igrača. Ono što nas posebno brine jesu Kazove uvijene izjave o budućim projektima. Naime, ispada da je Gran Turismo kakav znamo sa verzijom 6 za PlayStation 3 otišao u istoriju i da je Gran Turismo Sport ono što nas u budućnosti očekuje. To dalje znači da se Gran Turismo 7 neće ni pojaviti na tržištu, već da je sledeći projekat Gran Turismo Sport 2. Sa Jamaučijem se nikad ne zna...

Vladimir PISODOROV