Nakon polovičnog uspeha koji je ostvario Heart of Thorns (SK 12/15) i kadrovskog tumbanja koje je potom nastupilo unutar ArenaNeta, budućnost nekadašnjeg MMO giganta delovala je sumorno i bez tračka nade. Uprkos svemu, nepune dve godine kasnije, svega mesec i kusur nakon iznenadne najave, u prilici smo da zaigramo Path of Fire, drugu po redu (sasvim izvesno ne i poslednju) ekspanziju sada već vremešnog Guild Warsa 2. Jesu li se momci i devojke iz Belvjua konačno iskupili za sve ono što im je igračka zajednica zamerala u proteklih pet godina? Ne, ali nije sve tako crno.

Na radost mnogih, Path of Fire igrače seli u Elonu, kontinent koji smo poslednji put posetili pre mnogo, mnogo godina u okviru Nightfall kampanje za originalni Guild Wars, gde se ponovo srećemo sa nekim od božanstava koja su davno napustila svet (bilo kakvo detaljisanje predstavljalo bi masivan spoiler). Lore frikovi će donekle biti razočarani jer je priča, iako u suštini zanimljiva, uprkos otpetljavanju zaostalih repova, ponovo zbrzana i sa sobom nosi novi komplet rupa i nelogičnosti. Bez dileme, najveća novina (u zavisnosti od perspektive, ne i najbolja) koju Path of Fire donosi jesu mountovi, pa smo konačno u prilici da Tiriju pređemo uzduž i popreko na leđima jedne od pet zveri. Svaki mount ima sebi svojstvenu sposobnost, pa je tako, na primer, zec u stanju da bez po’ muke skače na visoke platforme, a raža dobija ubrzanje na vodenim površinama.

Baš kao što je bio slučaj i sa prethodnom ekspanzijom, Path of Fire takođe pruža nove elitne specijalizacije za svih devet klasa koje im daju nove setove skillova i pristup oružju koje ranije nisu mogle da koriste. Usled ograničenog prostora, nismo u mogućnosti da ih sve pokrijemo, te ćemo samo pomenuti da novi specovi variraju od neinspirativnih do genijalnih. Tako je, na primer, guardian sada u stanju da opremi šjekiru i postane firebrand, što mu daje tomeove, set defanzivnih i ofanzivnih magičnih knjiga koje je imao nekada davno, u osnovnoj verziji igre. Na drugoj strani spektra je scourge – „novi” necromancer sa bakljom i moćnim support sposobnostima koji u praksi funkcioniše gotovo isto kao turret engi. Što reče kolega iz guilda: „Može, daj”.

Čini se da je Heart of Thorns imao više „mesa”, ali je u ovom slučaju olakšavajuća okolnost to što vam, za razliku od prethodne ekspanzije, za uživanje u Path of Fire materijalu nije potrebna veća grupa igrača (izuzev pojedinih eventova i znatno poboljšanog bounty sistema), već kroz Elonu komotno možete da prošetate i kao solo igrač. Tu dolazimo i do mane koja brzo postaje evidentna: za kompletno prečešljavanje PoF-a biće vam potrebno nedelju dana, čak i ako za igranje nemate previše vremena na raspolaganju.

Jan ČMELIK