Ako postoji mesto koje uvek budi nostalgiju kod vremešnih ljubitelja „malih” igara za instant razbibrigu, onda je to katalog studija Sensible Software. Tim koji su pre više od tri decenije sastavili drugari iz školske klupe, Džon Her (Jon „Jops” Hare) i Kris Jejts (Chris Yates), prve uspehe nanizali su kroz projekte za 8-bitne računare, od kojih su najdublji trag ostavili Parallax, Shoot’Em Up Construnction Kit i neprevaziđeni Wizball. Dolaskom Martina Gelveja (Galway), ova talentovana ekipa se prvi put hvata u koštac sa simulacijama fudbala (Microprose Soccer), a nekoliko godina kasnije upravo će jedna fudbalska priča, uz Mega Lo Maniju i Cannon Fodder, postati kruna njihove karijere. Naravno, reč je o legendarnom Sensible Socceru.

Posle nekoliko nastavaka, od kojih je poslednji ugledao svetlost dana pre jedne decenije, konačno stiže naslednik originalnog Sensija. Džon Her, razdragani pubertetlija u telu pedesetogodišnjaka, pokrenuo je Sociable Soccer kao Kickstarter kampanju još 2015. godine, da bi krajem prošlog meseca u Steamov etar pustio prvu early access verziju igre, koju smo uvrstili u ovomesečne „Prve utiske”.

Budući da je još u relativno ranoj fazi razvoja, aktuelna verzija Sociable Soccera više pokriva nego što otkriva, ali ipak pruža dobar utisak o tome u kom pravcu ide nova arkadna simulacija najvažnije sporedne stvar na svetu. Glavni meni, koji se prikazuje odmah posle naslovnog ekrana podvučenog karakterističnom melodijom koja podseća na nezaboravne taktove Cannon Foddera, čini redukovan sistem opcija kome nedostaju meniji za podešavanje osnovnih parametara igre (njima se pristupa iz menija koji se poziva tokom utakmice). Ne bi bilo loša odmah uskočiti u igru kako bismo podesili jačinu zvuka (odvojeno muzika/komentar i efekti), nivoa kvaliteta grafike, markera igrača i lopte i podrazumevanog položaja kamere, koja akciju prikazuje u 2D ili 3D izdanju (iz ptičje perspektive ili sa strane). Obe kamere nude dva različita ugla snimanja, tako da nije teško pronaći položaj koji će zadovoljiti različite ukuse.

Od drugih stavki menija izdvajaju se opcije za prijateljske utakmice u nacionalnoj, klupskoj ili prilagođenoj konkurenciji, kao i kup takmičenja koja se igraju na dva dobijena meča. Postoji i opcija za dva igrača koja će nas okupirati do pojave online play režima, kome se već rumeni glazura u rerni. Uvršten je i redukovani menadžerski režim koji pruža više mogućnosti za upravljanje klubom i napredovanje kroz čitavih 11 nivoa iskustva. Osim online opcije i kompletiranog menadžerskog režima, najavu za sledeće izdanje upotpunjuju DIY takmičenja sa podrškom za do osam igrača i pregršt novih animacija i zvukova, kao i ažurirani spiskovi timova i igrača za sezonu 2017/2018 (obilje podataka i ažurirane liste svih mogućih i nemogućih takmičenja na licu Zemlje bili su jedna od najzapaženijih osobina originalnog Sensible Soccera, a po svemu sudeći biće ih i ubuduće). Šapuće se i o mogućnosti eksportovanja i uvoza prilagođenih timova, ali o tome još uvek nema zvaničnog slova.

Uvid u statistiku pre početka meča uključuje samo numerički i grafički prikaz tri kategorije performansi (odbrana, sredina terena i napad), na osnovu kojih bi igrači trebalo da biraju tim koji najviše odgovara njihovom stilu igre. U ovoj fazi, međutim, ne primećuju se razlike u predefinisanim performansama timova, pa će refleksi i umeće igrača jedina stavka koja određuje pobednika u duelima. U budućim verzijama AI će verovatno biti ispoliran tako da će saigrači biti bolje raspoređeni u skladu sa strateškom postavkom.

Upravljački sistem je zasnovan na PS/Xbox kompatibilnom džojpedu (tastaturu za sada nije podržana), a za privikavanje na kontrole potrebno je nešto više vremena. Komande su dobro raspoređene i razlikuju se u zavisnosti od toga da li je tim u napadu ili odbrani. Pored tastera za usmeravanje igrača, pauziranje i pozivanje menija, postoje odvojene komande za sprint, dribling i ispucavanje, igračima Sensible Soccera dobro poznatih, zakrivljenih lopti (lopti možete dati efe i posle šuta, što je krajnje nerealistična, ali vraški zabavna fora). U paleti poteza su još i potkopavanje lopte, šutiranje/lobovanje glavom u različitim visinama, kratko dodavanje, driblanje postrance, ispucavanje… Jačina šuta zavisi od dužine pritiska na taster, kao i u originalu.

Dopadljiva karikaturalna grafika, velika brzina izvođenja i glatka animacija od temelja oživljavaju zaboravljenu atmosferu originalne igre. Mehanika utakmice je u potpunom skladu s Njutnovom fizikom, tj. realističnost je trijumfalno žrtvovana zarad čistog uživanja u žustroj akciji – dobar stari „ping-pong sa 11 igrača” se vratio i tu je da ostane. Pri tome, hardverska zahtevnost je za današnje pojmove smešna, ali postoji još prostora za optimizaciju (npr. 3D kamera na sporijim mašinama je paradoksalno brža od 2D varijante, a primećuju se i povremena usporenja). Sudija nije telom prisutan na terenu, a njega ćete biti svesni tek kada vam „zavari” karton, što se ipak ne dešava često.

Stabilnost aktuelne verzije je dosta dobra, budući da se radi o najranijem izdanju. Tu i tamo se desi poneko „izletanje”, a učestalost krahiranja smanjićete ako ažurirate drajvere za grafiku i upravljač (ponekad se igra zakoči i zbog nedovršene opcije, recimo kada osvojeni trofej treba sačuvati u nepostojećem inventaru). Isprekidana strelica ne pokazuje uvek pravac kojim će lopta ići tokom dodavanja, a neretko se dešava da igrač „zaboravi” loptu ili da je tokom dodavanja odbije. Stepen težine je neuravnotežen, tako da ćete u jednoj utakmici puniti protivničku mrežu kao od šale, da bi vam već u sledećoj servirali debakl.

Sve u svemu, Sociable Soccer je na dobrom putu da potpuno oživi duh Sensible Soccera. Autori su (za sada) odoleli porivu za dodatnim komplikovanjem upravljačkog sistema i preteranim ulepšavanjem, što bi verovatno narušilo dobar utisak. Navijamo da tako ostane do finalne verzije.

Gradimir JOKSIMOVIĆ