LAKI PINGVINI<>
112017<><>

Orange Pi 2G-IoT

IoT na kineski način

Ovaj računar je svojevrsni odgovor kineske kompanije Shenzhen Xunlong Software (paradoksalno, bave se mahom hardverom) na pojavljivanje modela Raspberry Pi Zero W, koji, za razliku od prethodnika Zero, donosi Wi-Fi i Bluetooth komunikaciju po ceni od deset funti. Orange Pi 2G-IoT bi po karakteristikama trebalo da bude sličan modelu Zero W, ali nudi i jednu veliku prednost – podršku za prenos podataka putem GSM mreže. Do sada je za korišćenje mobilne infrastrukture bilo potrebno pazariti eksterne module sa cenom od 30 evra pa naviše, a ovde ceo sistem dobijamo za impresivnih 9,99 dolara!

Kako je bilo moguće postići takvu cenu? SBC računari koriste čipove koji se ugrađuju u raznorazne tablete i mobilne telefone. Procesor (SoC) RDA8810PL je korišćen za neke od najjeftinijih pametnih telefona namenjenih tržištima zemalja u razvoju (Indija), ali nije postigao veći tržišni uspeh. Proizvođač je rešio da zalihe rasproda po bagatelnoj ceni, što je stvorilo preduslove za kreiranje SBC računara sa prenosom podataka putem mobilne mreže. Karakteristike samog čipa su skromne : jedno Cortex-A5 jezgro sa frekvencijom od jednog gigaherca i 256 megabajta LPDDR2 SDRAM, ali i 512 megabajta integrisanog NAND SLC skladišta. Ovu memoriju je moguće koristiti samo uz operativni sistem koji je na njoj instaliran. Pošto se tek po završetku testiranja pojavila distribucija Linuksa koja bi stala u tih 512 megabajta, nismo stigli da je probamo, ali postoji Android 4.4 (KitKat) sa kojim možemo da koristimo dual boot prebacivanjem džampera na štampanoj pločici.

Hardver

Po gabaritima je računar dosta sličan modelu Zero W, ali je za nekoliko milimetara širi i za trećinu duži od njega. Konektor sa GPIO izvodima se nalazi na standardnom mestu i kompatibilan je sa modelima Raspberry Pi B+ i novijim. Sa leve strane se nalazi konektor za LCD ekran, dok je sa desne konektor za video kameru. Jedini za sada dostupni ekran dijagonale 3,5 inča, u obliku je tipičnog touch displeja za Android telefone sa rezolucijom od 800x480 piksela i po ceni od deset dolara. Što se tiče kamere, ona za današnje uslove ima skromnu rezoluciju od dva megapiksela, ali s obzirom na to da joj je cena pet dolara, može da bude i te kako korisna u nekim projektima. Na prednjoj strani pločice srećemo micro USB OTG konektor za napajanje, ali i standardni USB A konektor, što omogućava priključivanje mnoštva hardverskih periferija, bez upotrebe adaptera. Tu je i kombinovani konektor za slušalice, mikrofon i FM radio antenu, dok se dodatni mikrofon nalazi zalemljen na štampanoj pločici. Taster push tipa, namenjen je za uključivanje računara u Android režimu i u Linuksu nema nikakvu funkciju (može se dodeliti programskim putem). Aluminijumska pločica pod sobom skriva čip RDA5991, namenjen Wi-Fi (802.11b/g/n, 2.4 gigaherca) i Bluetooth (2.1 + EDR) komunikaciji. Isti čip ima i funkciju FM dekodera koji funkcioniše u opsegu 50 – 115 megaherca. Osam malih prekidača pokrivenih prozračnim filmom žućkaste boje generalno ne bi trebalo da diramo, mada skrivaju neke zanimljive mogućnosti za napredne korisnike. Pored njih se nalazi boot selektor preko koga džamperom biramo da li će se sistem podizati sa micro SD kartice ili iz interne NAND memorije. Da ne zaboravimo da spomenemo i tropinski UART interfejs koji se nalazi iza USB konektora (u radu sa SSH, brzinu postaviti na 115200 ili 921600 bps).

Uz uređaj dolaze i dve antene sa IPX konektorima. Jedna je (takozvani „mišji rep”) namenjena za WiFi, dok druga služi za potrebe komunikacije sa GSM mrežom. Ova druga antena dolazi sa postavljenim dvostranim lepilom, što omogućava fiksiranje za neki predmet. Treba biti oprezan prilikom rukovanja, pošto je ta antena veoma krhka.

Sa donje strane štampe smešten je slot za micro SD karticu, mesto za mikro SIM karticu, kao i modul za GSM komunikaciju. Taj GSM modul je svakako najkontroverzniji deo ovog računara. Naime, solidan broj razvijenih država je već ugasio svoje 2G predajnike i oslobodio njihov elektromagnetni opseg za druge namene. Nešto slično u skoroj budućnosti nameravaju da urade i mnoge druge zemlje, tako da će za korisnike iz tih država GSM modem biti praktično nefunkcionalan. Odmah da kažemo da je ovo stvar koja ne treba da brine naše korisnike, pošto je sasvim sigurno da se isključenje kod nas neće dogoditi u skorijoj budućnosti. Po ceni računara od deset dolara, zaista je teško zameriti na (za današnje standarde) niskim brzinama prenosa podataka putem GPRS i EDGE protokola. Generalno, pri radu sa GPRS možemo očekivati brzine prijema i slanja do oko 40Kb/s, dok nešto napredniji EDGE može ostvariti maksimalnih 236 Kb/s na prijemu i 118 Kb/s prilikom slanja podataka. Više nego dovoljno za najveći broj primena ovog minijaturnog računara.

Ko se dima ne nadimi…

Početak rada sa pločicom je bio više nego katastrofalan. Prvo smo se mučili oko izbora distribucije koju smo nameravali da instaliramo sa ulogom operativnog Sistema. Pokušavali smo sa nekoliko varijanti ponuđenih na sajtu proizvođača, i nismo imali sreće. Onda smo probali sa Armbianom, koji je po običaju najbolje rešenje, i ponovo bez uspeha (posle smo saznali da je čovek iz Armbian tima koji je nameravao da kreira podršku za ovaj model, digao ruke od svega). Na kraju balade i praktičnog testiranja svih varijanti, zaključili smo da je jedina Linuks distribucija koja omogućava normalan rad, ona pod nazivom Ubuntu Server. Da stvar bude dodatno zakomplikovana, na sajtu postoje dve varijante Ubuntu Servera pod istim nazivom, od kojih je u trenutku pisanja radila samo ona čija arhiva se naziva „Ubuntu” (krajnja desno). Posebna priča se odnosi na osetljivost računara na micro SD kartice, i potrebno je potrošiti mnogo vremena i živaca dok se ne pronađe odgovarajuća. Mi smo pokušavali sa većim brojem Kingston, Sony, Samsung, Sandisk i Lexar modela. Situacija je, metaforički rečeno, šizofrena. Proizvođač tvrdi da je za rad potrebna kartica klase 10, a mi smo imali prilike da vidimo kako brojne kartice te klase odbijaju da rade, dok su neke kartice klase 4 (Sandisk) radile bez ikakvih problema. Dalje smo imali priliku da vidimo kako pojedine kartice kapaciteta osam gigabajta rade lepo, dok isti modeli većih kapaciteta odbijaju da funkcionišu! Dešavalo se i suprotno, pa smo videli da kartica Samsung EVO+ 32GB (HC I) radi, dok model od 16 gigabajta ne radi. Ono što možemo potvrditi jeste da, osim pomenute Samsung EVO+ 32GB, mogu da posluže i sledeći modeli klase 10: Sandisk Ultra 8GB i 16GB, kao i Lexar 8GB. Kao i kod nekih drugih modela osetljivih na memorijske kartice sa kojima smo radili ranije, Sandisk se nameće kao najsigurniji izbor.

Mikroprocesor sa Cortex-A5 jezgrom obezbeđuje za nekih 20 procenata brže izvršenje instrukcija od onih koje postižu procesori arhitekture ARM11 (ARM1176JZ-F) ugrađeni u model Zero W. Uz to, ovaj mikroprocesor poseduje hardverski FPU i podršku za NEON instrukcije. Jedino mesto gde mikroprocesor „maline” ima prednost jeste grafički podsistem, ali to ne igra veliku ulogu pošto Orange Pi 2G i nije pravljen sa namenom da bude medija plejer ili igračka konzola. Ipak, grafički procesor Vivante GC860 obezbeđuje podršku za 1080p30 video i ima performanse na nivou modela arhitekture Mali 400MP.

Čisto iz radoznalosti, instalirali smo LXDE okruženje i VNC server, kako bismo proverili kako se računar ponaša u radu sa grafičkim interfejsom. Sistem automatski rezerviše 32 megabajta za grafički podsistem, pa nam je preostalo samo 224 megabajta RAM. Nakon podizanja sistema ostaje oko 60-80 megabajta slobodne memorije. Malo za ozbiljan multitasking, ali dovoljno za osnovne stvari. Brzina rada je ostavila vrlo pristojan utisak.

• • •

Tokom testiranja računara, više puta smo imali želju da ga pošaljemo u kantu za otpatke. Istina, očekivali smo nedorađenost ponuđenih distribucija i lošu podršku, ali je ono kroz šta smo prolazili prevršilo svaku meru. Čak nekoliko dana je potrošeno na dovođenje sistema u radno stanje. Za divno čudo, nakon toga se situacija stabilizovala i računar je postao dovoljno upotrebljiv. Nismo isprobavali komunikaciju preko GSM mreže, ali na forumima može da se pročita da ona funkcioniše stabilno. Čitali smo da se pojedinci žale na Wi-Fi, ali je on kod nas radio sasvim solidno. Jednostavni test sa GPIO portovima i bibliotekom Wiring Pi je pokazao da on (po svemu sudeći) radi svoj posao.

Glavni konkurent, Raspberry Pi Zero W, poseduje dvostruko više memorije (512MB), ali je praktično sve ostalo na strani ovog mališana. Skoro sve, pošto Raspberry Pi modeli poseduju Raspbian sa odličnom podrškom za prateći hardver. Prava je šteta što kineski proizvođači ne posvećuju pažnju razvoju kernela, već umesto toga forsiraju „štancanje” velikog broja bagatelno jeftinih pločica sa lošom podrškom. Kada bi Orange Pi 2G-IoT imao kvalitetan softver, bio bi sjajan izbor za veliki deo projekata iz IoT sveta. I ovakav kakav jeste, može sasvim solidno da posluži u realizaciji mnoštva zadataka.

Igor S. RUŽIĆ

 
Ubuntu 17.10 Artful Aardvark
PDF Split and Merge 3.3.2
gscreenshot 2.9.2
Orange Pi 2G-IoT
Šta mislite o ovom tekstu?
CROduino
Štitovi Arduina (2)

Procesor:
RDA Micro 8810PL Cortex-A5 1 × 1,0 GHz
Mmeorija:
256 MB 32bit LPDDR2
Skladište:
512 MB NAND SLC, micro SD
Grafika:
Vivante GC860
USB:
1 × 2.0, 1 × micro USB OtG
Ethernet/LAN:
nema
Bežične mreže:
802.11b/g/n, Bluetooth 2.1 + EDR, GSM/GPRS/EDGE
Interfejsi:
LCD touch displej, MIPI-CSI kamera, GPIO, SIM, UART, mikrofon, slušalice, konektor za bateriju
Napajanje:
5 V, 2 A
Cena:
9,9 USD
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2018. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera