Poslovanje kompanije Oracle

Među velikim igračima koji igraju na oba fronta, i hardverskom i softverskom, jedini sa iole uspeha su moreplovci flotile kompanije iz Obale sekvoja...

Tržište savremenih informacionih tehnologija i njenog užeg dela, oivičenog u računarstvu, menja se brzinom koja je teško uhvatljiva i najpredanijim učesnicima u ovom procesu. Među kompanijama koje su već decenijama prisutne (neke i duže) u priči računarstva nemali broj je nestao, bilo da je taj nestanak uzrokovan gašenjem, akvizicijom od strane konkurenata ili nekim drugim poslovnim manevrom. Među onima koje su preživele retko koja kompanija je uspela da u isto vreme bude u prvih pet u obimu prodaje i u softveru i u hardveru. Kao da se potvrđuje teza da je neka kompanija ili izrazito hardverska (na primer, Apple ili Dell) ili izrazito softverska (Microsoft, Google). To ih, naravno, ne sprečava da prave kvalitetne proizvode iz „drugog dela” računarstva, ali neretko otežava suštinsku kapitalizaciju ulaganja. Otkako je IBM svoj biznis sa računarima svih dimenzija praktično u potpunosti prodao kineskoj korporaciji Lenovo, među velikim igračima koji u vremenu u kojem živimo igraju na oba fronta jedini sa iole uspeha su moreplovci crveno-bele armade kompanije iz Obale sekvoja (Redwood Shores). Postoji li ipak rok važenja ove izjave?

Nastavak niza ili nešto drugo

Proizvodnja čipova i te kako ima smisla za kompaniju Oracle, ma koliko neki posmatrali ovu firmu kao isključivo softverskog igrača. Dobro je poznato da je američka kompanija u prvu ligu sveta hardvera ušla „tek” kupovinom kompanije Sun Microsystems, pre sedam godina. Danas, u vremenu konvergencije hardvera i softvera kroz paradigmu oblaka, Oracle može (kao što i jeste) da u procesore i čipsete svojih hardverskih proizvoda inkorporira tehnologije koje će učiniti njihov softver efikasnijim. Kako Oracle već ima veoma uspešan proizvod (bazu podataka) koji se vrti na mnogim arhitekturama i operativnim sistemima, dovoljno je bilo samo optimizovati bivše Sun Microsystems procesore za rad sa Oracle bazom da bi se dobilo na performansama i time se ovi proizvodi sami preporučili velikim kompanijama čije poslovanje zavisi od performansi Oracle baze. Dodatno, kako se i mnoge korporacije oslanjaju na Oracle bazu u oblaku, instaliranje mašina koje su bazirane na Oracle hardveru ponovo donosi dobit u performansama koja opravdava višu cenu kapitalne investicije koju ovaj hardver sa sobom nosi.

Ne može se reći da su serveri bazirani na SPARC arhitekturi veoma uspešan biznis. U prvim godinama nakon akvizicije, broj korisnika ovih servera je opadao. Ipak, jedna od prvih aktivnosti koje je kupac sproveo jeste smanjenje portfelja proizvoda. Iako istinski napredan u domenu istraživanja i razvoja svojih rešenja, Sun Microsystems je bio kompanija sa izuzetno obimnim i raznovrsnim portfeljom, kojeg je teško bilo servisirati. Oracle je to dobro znao i brzo je izvršio smanjenje i sačuvao samo one grupe proizvoda sa potencijalom za profit. Nakon godinama ulaganja i rada, to je doprinelo pojavljivanju mašina, kao što su Exadata, Supercluster, Database Appliance i drugih, koje predstavljaju zaokružene proizvode sa beskompromisnim akcentom na performansama.

Sličan recept je Oracle primenio i u softverskoj ponudi akvizirane kompanije. Zadržani su samo dragulji, poput Java ekosistema, MySQL baze podataka, Solaris operativnog sistema i svega nekoliko softverskih proizvoda iz oblasti bezbednosti. Treba prepoznati da je Oracle u decenijama za nama akvizirao nemali broj kompanija, ali je, za razliku od Suna, svaka od tih kompanija suštinski imala taj jedan veliki proizvod na koji je bila usredsređena, dok je Sun sa sobom doneo dva velika kolača – ogroman portfelj softverskih i hardverskih proizvoda i vanredno vredan ljudski resurs, posebno u inženjerskom delu. Veliki broj ljudi je ostao u Oracleu nakon akvizicije, sve do nedavno, kada je objavljeno da će Oracle otpustiti značajan broj inženjera iz pogona koji je bio zadužen upravo za portfelj nasleđen iz akvizicije.

Ne treba ispustiti iz vida to da je akvizicija došla u veoma čudnom trenutku za ukupno stanje u industriji. Priča se da je u to vreme, recimo, HP imao negativnu maržu (od čak minus 15 odsto) u prodaji enterprise hardvera, a da je gubitak nadoknađivao kroz proces održavanja i zamene delova u godinama koje su sledile. Oracleu, kao softverskoj kompaniji koja je navikla na visoke marže, sigurno nije bilo lako u početku. Ipak, činilo se sve do skora da je Oracle konačno uspostavio ravnotežu u ovoj igri.

Restrukturiranje i nova nada

Početkom septembra tekuće godine u javnost je dospela objava Odeljenja za razvoj zapošljavanja u Kaliforniji o otpuštanju 983 radnika, uključujući 615 inženjera, u fabrici u kalifornijskom gradiću Santa Klara. Kada se na ovu brojku doda 415, što odgovara broju otpuštenih u SPARC i Solaris timovima, dolazimo do skoro 1.500 zaposlenih. Koliko su osećanja ljudi jaka, pokazao je i odgovor tehnološke zajednice, koja je pohrlila da svetu obznani kako je Oracle ugasio Solaris, pripremajući opelo za voljeni operativni sistem. Na jednom od popularnih inženjerskih sajtova neko je napisao: „U petak su otpušteni svi članovi centralnog SPARC odeljenja. Gotovo je! SPARC je mrtav!”. Zvaničnog saopštenja iz kompanije nije bilo, a analitičari su svedočili kako su otpuštanja deo usredsređivanja matične kompanije na oblak i ono što takav proces sa sobom donosi. U izveštaju IEEE-a (Institute of Electrical and Electronics Engineers), izdatom u to vreme, pisalo je da se očekuje otpuštanje gotovo 2.500 ljudi iz Oraclea, na globalnom nivou. Paralelno sa ovim saopštenjima, Oracle je izdao još jedno u kom su navedeni planovi za zapošljavanje 5.000 ljudi, inženjera, prodavaca i inženjera podrške, u susret nastavku strategije nastupa u oblaku.

Raniji plan razvoja SPARC programa ukazivao je na to da će Oracle ove godine izbaciti i M (napredna) i T (osnovna) procesorska rešenja. Ipak, prema objavljenom novom planu, T rešenja se neće izrađivati, već će se M8 procesor koristiti za sva rešenja. Još uvek nema informacija o S8 procesoru, koji bi zamenio S7, namenjenom direktnoj borbi sa Intel Xeon procesorima u domenu najboljeg odnosa cene i performansi.

Krajem septembra ove godine Oracle je konačno predstavio proizvod Sparc.next. U pitanju je M8, novi procesor SPARC porodice. Ipak, pored pominjanja novih dobitaka u performansama i mnoštva marketinških svaštarija koje su obično deo ceremonije na ovim skupovima, na lansiranju je izrečena i jedna važna informacija – Oracle će podržavati operativni sistem Solaris bar do 2034. godine. Kako stvari stoje, Edvard Skrven (Edward Screven), prvi čovek u tehničkom delu kompanije iza osnivača Lerija Elisona (Larry Ellison), dva puta je ponovio „bar do 2034. godine” kako bi odagnao sve sumnje u ono što je rekao.

Što se samog M8 procesora tiče, on ima 32 jezgra (i čak 256 niti, tj. osam niti po jezgru), a radi na frekvenciji do pet gigaherca. U odnosu na prethodnika, dupliran je L1 instrukcijski keš (sa 16 na 32 kilobajta), dok je L2 keš podataka sa 256 kilobajta za dva jezgra povećan na 256 kilobajta po jednom jezgru. M8 može da radi sa duplo više instrukcija od svog prethodnika, zahvaljujući pomenutim razlikama, između ostalog. Novi SPARC procesor i njegov prethodnik su veoma slični u ostalim elementima. Oba su izrađena na 20-nanometarskoj tehnologiji TSMC-a, oba podržavaju do 16 DDR4 RAM modula, imaju istu količinu L1 keša podataka i L2 keša instrukcija, i oba uključuju sisteme za bezbednost i ubrzavanje performansi unutar samog čipa.

Razlike u procesorima su mlađem donele ubrzanje od oko 40 odsto u radu sa bazama podataka i oko 30 odsto bolje performanse u radu programskog koda pisanog u Javi. Dodatno, Oracle tvrdi da su performanse novog procesora duplirane u domenu sigurnosnih elemenata, na primer kod kriptografskih funkcionalnosti, poput AES, RSA i SHA-512 algoritama. Imajući sve ovo u vidu, jasno je da je već krunisanog kralja performansi u domenu Oracle baze i Java aplikacija američka kompanija zamenila mlađim i bržim. Kako je objavljeno, M8 će dolaziti u sledećim varijantama:

T8-1 – rešenje sa jednim ležištem (socket),

T8-2 – (dva ležišta),

T8-4 – (četiri ležišta),

M8-8 – (osam ležišta) i

Supercluster M8.

Jedna od osnovnih premisa koju su imali inženjeri u dizajnu ovog procesora jeste da cenu u performansama koja otpada na sigurnosne elemente smanje toliko da sigurnost može biti uključena sve vreme. U prevodu, ukoliko bi cena u performansama bila unutar statističke greške, svi bi bili na dobitku. I zaista, na jednoj od demonstracija rada 12c baze podataka na sistemu sa 32 jezgra gubitak u performansama sa uključenim sigurnosnim opcijama bio je svega dva odsto. Zvuči odlično. Nadamo se da će ovo biti pokazano i u praksi.

Bespoštedni rat

U borbi za tron na oblaku koju vode velike kompanije, Oracle još uvek nema veliki rezultat. Ipak, to ih ne sprečava da već godinama pokušavaju da, sa talasom priče o oblaku, pojašnjavaju kako će na kraju trke pehar biti upravo u njihovim rukama. U toku centralne godišnje konferencije kompanije Oracle, izvršni direktor Mark Hurd izjavio je kako mu se „dopadaju šanse njegove kompanije u ovom ratu”, te da će „na kraju pobediti sve konkurente”. Prema nekim ocenama (koje kombinuju PaaS, IaaS i SaaS delove oblaka), Oracle zauzima tek četvrto mesto sa svega pet odsto tržišta, globalno. Neko bi pomislio da se gospodin Hurd zaleteo, ali, kada se u obzir uzmu i izjave tehničkog direktora i osnivača Lerija Elisona, shvata se čitav koncept u vrhu kompanije, koja hrabrim i odlučnim izjavama želi da prikaže konkurentima i korisnicima čvrstu poziciju borca.

Ne treba zaboraviti da, uprkos tome što je Amazon vodeća kompanija u IaaS svetu, u ukupnom sistemu oblaka, koji uključuje i PaaS i SaaS, na duge staze, softverski giganti imaju najveće šanse da uspeju. To se posebno vidi u bržem napredovanju kompanija Microsoft i Salesforce, koje beleže dobre rezultate u povećanju prodaje svojih usluga u oblaku. Tu donekle zaostaju, bar kada je rast prodaje u pitanju, i Oracle i SAP, ali treba videti koliko će skorije aktivnosti ovih proizvođača dati rezultata u narednih šest meseci.

Kada je Oracle u pitanju, njihov je cilj da u fiskalnoj godini premaše deset milijardi američkih dolara u prihodima. Imajući u vidu brojke konkurenata (Amazon i Microsoft) koji u istom vremenskom periodu premaše 15 milijardi, može se reći da su ciljevi kompanije Oracle zaista visoki. Poređenja radi, dok u jednom kvartalu Oracle prihoduje 400 miliona dolara, Amazon u tom istom periodu ima zaradu od 4,1 milijarde američkih dolara. Ovde treba iskoristiti priliku i pomenuti da postoji jedna zanimljivost u vezi poslovnih rezultata Oraclea. Naime, od nedavno su bonusi svih vodećih direktora kompanije (CTO i dva izvršna) vezani za uspeh isključivo u segmentu usluga u oblaku, što jasno govori o usmerenosti investitora prema oblaku. Ovo će pak usporiti rast imetka osnivača kompanije, koji je u prethodnom periodu bonuse dobijao u sprezi sa ukupnim prihodima kompanije. Tako je ovaj iskusni gospodin bio među vodećim ljudima po godišnjoj zaradi u Sjedinjenim Američkim Državama. Novim pravilima sve to prestaje. Samo je oblak bitan.

• • •

Navedeno jasno pokazuje da su dani SPARC arhitekture i Solarisa ipak odbrojani. Kako nezvanično saznaju dobro obavešteni mediji, Oracle već neko vreme investira u emulator Solarisa na x86 arhitekturi, što dodatno ukazuje na smanjeno interesovanje za dodatne investicije u ovaj operativni sistem. Što se SPARC-a tiče, treba istaći da Oracle nije jedini igrač na ovom polju, jer se nešto pita i kompanija Fujitsu. Ova kompanija samostalno, i u partnerstvu sa Oracleom, razvija sopstvene serverske sisteme, zasnovane na SPARC arhitekturi. Iako javnosti nije saopšten datum do kada će Oracle podržavati SPARC arhitekturu, ona će vrlo verovatno do kraja svog „života” biti najbolje rešenje za bazu podataka istog vlasnika, kao i mnoge Java aplikacije koje izrađuju programeri širom planete. Kako je Java još uvek liderski programski jezik (redovno je u prva tri, prema svim anketama), ne možemo reći da SPARC rešenja neće imati korisnike u sledećoj dekadi 21. veka. Ipak, sve je manje prostora za inovacije u ovom svetu i biće interesantno pratiti postupak konvergencije softvera i hardvera. Dugoročno, svi su svesni da softver dobija, kao što je to bilo jasno nekima sredinom, a mnogima tek krajem osamdesetih godina prošlog veka, kada je platforma bio personalni računar. Danas je to oblak, a sutra.. Za sutra ćemo tek videti. Kandidata još uvek na vidiku – nema.

Momir ĐEKIĆ