Assassin’s Creed Origins

Nakon devet „velikih” i buljuka manjih spinoff naslova, Ubisoftov krakati mastodont zvani franšiza Assassin’s Creed ovih dana dobio je novu uzdanicu. Origins nam dolazi posle, za Ubisoft, nečuvene pauze od čitave dve godine. Prethodnika, solidni Syndicate, fanovi nisu prihvatili na pravi način, pre svega zbog gorkog ukusa koji je ostavio za sobom ubuđali lešnik zvani Unity, godinu dana pre toga. Origins predstavlja laganu evoluciju i mućkalicu koncepata koje smo videli ranije, oslanjajući se na recepturu pozajmljenu iz nekih drugih, proslavljenih igara kako bi posustaloj AC sagi povratio stari sjaj i udahnuo život.

Nakon igara smeštenih u srednji vek, renesansnu Italiju, Američki građanski rat, Francusku revoluciju i viktorijansku Englesku, serijal Assassin’s Creed uspeo je da pokrije gotovo sve značajnije periode istorije koje su fanovi želeli da vide u svakom narednom nastavku (sa sve piratima koje je doneo neprevaziđeni četvrti deo). Nakon industrijske ere iz Syndicatea, na stolu su ostale još samo dve opcije za neku novu igru: drevni Egipat i srednjovekovni Japan, sa svom silom istorijsko-kulturološko-mitološkog miljea i potencijala koji ova dva istorijska perioda krase (carska, predrevolucionarna Rusija sada je verovatno malo izgledna, jer je ona bila fokus trećeg dela mini-trilogije Assassin’s Creed Chronicles, pored avantura u Indiji i Kini).

Origins predstavlja kuriozitet AC serijala, jer je kapitalni deo igre smešten u najraniji period u odnosu na ostatak sage, dok se futuristički momenti u igri (svedeni na apsolutni minimum) odvijaju na potpuno suprotnom kraju hronološke AC ose, u 2017. godini. Priča o Lajli Hasan, genijalnom hipster-pitomcu jedne od mnogobrojnih Abstergo podfirmi i inženjeru odgovornom za koncept nove, portabl Animus mašine, koja se uživljava u genetski zapisana sećanja stanovitog Bajeka u pustarama zapadnog Egipta (a sve u cilju otkrivanja „neimenovanog, misterioznog, drevnog artefakta sa neslućenim moćima”), uzbudljiva je koliko i zvuči. Na svu sreću, elementi sa njom su sporadični i kratki, i tu su pre svega da bi se koliko-toliko ispoštovao dualitet priče ili iščitali mnogobrojni mejlovi, memorandumi, dopisi, opisi, skice, novinski izveštaji i ostalo čime se popunjavaju praznine u priči ili je dalje razvijaju.

Glavni deo igre, kako i doliči, odvijaće se kako pod užarenim suncem, tako i u hladnim, pustinjskim noćima drevnog Egipta, 49 godina pre Hrista. Pomenuti junak Bajek pripadnik je kaste Medžaja, faraonovih zaštitnika naroda, koji služe i pomažu na dvoru kada se ne spremaju za rat ili osvajanja. Događaji Originsa započinju godinu dana nakon što Bajeka (i suprugu mu Aju) zadesi strašna porodična tragedija, koja će supružnike postaviti na kurs beskompromisne osvete (i formiranja dobro poznatog bratstva na koje asocira naslov igre) protiv pripadnika misterioznog, religioznog kulta koji se skriva iza maski sa likom različitih životinja i egipatskih božanstava. Ispostaviće se da je ta klika deo mnogo šire i mračnije zavere u čijem centru će, očekivano, figurirati artefakti i elementi prve civilizacije, sve to u vreme tenzija između kralja Ptolomeja XIII i sestre mu Kleopatre, a pod stalnom senkom pretnje neizbežnog dolaska Julija Cezara na afrički kontinent.

Origins se distancira od svojih prethodnika i maksimalno iskorišćava potencijal ovako izdašne geografsko-istorijske postavke. To ne iznenađuje s obzirom na to da su se nadležni „uzeli u pamet” i odgovorili na višestruko nagrađivano delo konkurencije. Zvezda vodilja Originsu je očigledno famozni Witcher 3, koji je postavio nove, teško dostižne standarde, kako po pitanju otvorenog sveta koji pruža igračima, tako i kroz način na koji su zadaci i misije osmišljeni i ukomponovani u okruženje, tako da ne deluju repetitivno i da stalno vuku na dalje igranje. U tom smislu, AC Origins donosi impresivno veliki i realistično kreiran svet, čija širina i sadržaj koji ga krase ostavljaju bez daha svakom novom oblašću koju budete otkrivali. Pustinje, stenovite planine i klanci, oaze, močvare, ogromna delta Nila sa pratećim rukavcima i nekoliko velikih jezera, posejani su galimatijasom različitih ljudskih naseobina: od sitnih, usamljenih farmi, preko prašnjavih zaseoka, banditskih brloga, vojnih utvrđenja i kampova, pa sve do impresivnih gradova sa kompleksnom mrežom puteva, kanala, zgrada, trgova, hramova i ostalog. Pojedine lokacije se naročito ističu svojim identitetom, prezentacijom i istorijskim značajem (Aleksandrija sa famoznim svetionikom i bibliotekom, močvarno-kanalni Memfis, plato Gize sa džinovskim, verno dočaranim piramidama i Sfingom, Krokodilopolis sa svojom gladijatorskom arenom, nepregledna i zastrašujuća depresija Katara i ostalo), a zajedničko za sve navedeno je perfektan način na koji je sve to uverljivo uklopljeno u okruženje koje ćete upijati jezdeći na leđima svog vernog ata (ili kamile).

Osim ovakve širine, koja donosi dobrodošlo osveženje nakon klaustrofobičnog Pariza i Londona iz prethodne dve igre, i pomenuti sadržaji koji igra servira pažljivo su birani, dozirani i osmišljeni tako da podjednako zadovolje igrače usredsređene na priču i prateći world-building narativ, kao i one koji se neće smiriti dok ne zavire ispod svakog kamena i ne odrade baš sve tercijarne i bonus objektive (ma kako repetitivni bili). Osim višestrukih niti glavne priče, Origins je načičkan sporednim misijama i zadacima u kojima ćete pomagati različitim slojevima egipatskog stanovništva, kao i gomilom zadataka koje ćete (u duhu pomenutog Witchera) otkrivati isključivo istraživanjem i uočavanjem tragova mimo „point of interest” upitnika na mapi sveta. Za popunjavanje praznih vreća novcem, nabijanje iskustva i akviziciju najrazličitije opreme, tu je i generični sadržaj. Možete da čistite vojne i razbojničke kampove, lovite živopisne živuljke Egipta svih fela (ili njihove kapitalnije primerke u jazbinama), utrkujete se dvokolicama na hipodromu, tražite sazvežđa na noćnom nebu... Istraživaćete nebrojene grobnice, ruševine, podvodne hramove, potopljene olupine brodova, izgubljene kripte u piramidama i još mnogo toga drugog. Ljubitelji prostornih zagonetki iz prethodne dve igre (kriptičnih tragova Leonarda da Vinčija u Unityiju, odnosno pronalaženja lokacija na osnovu šturih fotografija iz Syndicatea) takođe nisu zaboravljeni. Uz pomoć opisnih zagonetki na papirusu potrebno je locirati mesta sa zakopanim nagradama.

Sa strane igračke mehanike, redizajniran borbeni sistem nikoga neće ostaviti bez daha, ali je funkcionalan i garantuje branje bostana ukoliko sve svedete na sumanuto forsiranje tastera za napad ili krenete rizičnije na veći broj protivnika (ili njihove predstavnike opremljene oklopima i štitovima). „Zaključavanje” neprijatelja ne funkcioniše uvek sjajno (često vas ostavlja okrenutim na neku drugu stranu nakon promašaja), ali slobodnije zadavanje udaraca omogućuje Bajeku da potkači više protivnika u isto vreme (zahvalno za raskrčivanje većih grupa slabijih napasnika). Oružja sada krase određene karakteristike (kako ono za blisku borbu, tako i različite varijante lukova i strela), uz zahvalnu mogućnost da ih, ukoliko se sentimentalno vežete za njih, upgradeujete kod lokalnog kovača na nivo istovetan boljim primercima iz inventara. Tu je i drvo sa veštinama koje omogućuje slobodno profilisanje glavnog junaka, uz tri ultimativna skilla na kraju svake grane, koja možete budžiti dokle god imate poena za to.

Najveći dodatak igranju predstavlja verni Senu, simpatični orao kojeg ćete (nimalo slučajno nalik dronu iz Ghost Recon Wildlandsa) koristiti za otkrivanje i tagovanje bitnih elemenata terena (pozicije i putanje stražara, kovčega sa blagom, bitnijih NPC-jeva u questovima i ostalog). Senu nije samo pasivni skaut i pratilac, već se (kada otključate odgovarajuće unapređenje) pretvara u vrlo korisni borbeni asset, koji se obrušava na sitniju divljač tokom lova i napada protivnike u borbama. Možete ga koristiti i za privremeno ometanje stražara tokom infiltracije u osinja gnezda.

Sve ovo ne bi bilo dovoljno da nije zapanjujuće količine detalja koji svet Originsa čine živim bićem. Životinje koje beže od pustinjske oluje (koja sužava vidno polje i otežava kretanje), trgovci, ribari, galije i brodovi koji plove nekim svojim poslom, stanovnici koji obavljaju različite poslove ili dužnosti (u zavisnosti od doba dana, što direktno utiče na neke misije), čavrljaju o svakodnevnim stvarima između sebe ili kukaju zbog kakve dižgrecije koja ih je zadesila (ne čineći ih statičnim markerom koji čeka da mu se obratite), sveštenici koji balzamuju mrtve, radnici koji iskopavaju ruševine, nilski konji koji nasrću na čamce koji im se previše približe (ili se hvataju u klinč sa obližnjim krokodilima) i mnogo toga drugog dodatno je obogaćeno gomilom efektnih easter eggova i referenci koje je uživanje otkrivati (probajte da se prošetate kroz kakvo žitno polje, na primer). Šlag na torti je režim za hvatanje fotografija (taster ’F3’), koji pruža beskrajne sate zabave kadriranjem efektnih momenata i razmenom tih fotki sa ostalim igračima.

Sve ovo dolazi po nezanemarljivoj hardverskoj ceni, uz kvalitetnu optimizaciju i neke nezgodne momente koji bi trebalo da budu peglani dok ovo čitate (igra nezdravo opterećuje procesor(e), postoji disbalans između optimizacije za Nvidia i AMD grafičke kartice, sporadični bagovi i ostalo). Ako ste ljubitelj serijala, znate da prepoznate open world koncept kao idealan za okruženje u koje je igra smeštena, a izgustirali ste Witchera 3 uzduž i popreko, Origins je biser koji ne donosi ništa revolucionarno novo ili neviđeno, ali se zavlači svuda kao pesak i ne daje mira, kao onomad što onaj jedan momak reče svojoj curi.

Aleksandar DINIĆ