U vremenu hiperprodukcije igara, kada jedna platforma kao što je Steam vidi i do šest hiljada novih igara godišnje, teško je naići na igru koja vas iskonski iznenadi. Svaka ideja je već viđena, svaka žvaka sažvakana do te mere da se izgubio ukus jagoda, originalnost je misaona imenica. Međutim, pre dve godine, jedna mala simpatična kartaška igra je uspela da donese originalnost koju smo tražili.

Hand of Fate je ostao u našim srcima kao potpuno genijalna kombinacija kartanja, akcionih i roguelike igara, sa antagonistom i ujedno naratorom čije su se izgovorene linije urezivale u pamćenje. Igra je imala šmeka za izvoz i pritom nudila popriličnu količinu sadržaja. Nadmašivanje ovako nečega brutalno je težak zadatak i, kada je najavljen nastavak, nestrpljivo smo čekali da vidimo kako će i da li će Hand of Fate 2 ispuniti visoka očekivanja.

Reći da je Hand of Fate 2 samo nastavak iste igre bi bio lak način da smandrljamo recenziju i velika nepravda prema trudu koji je uložen da se već odlična formula dodatno ispegla. Na prvi pogled, sem unapređene grafike, lako je pomisliti kako se ništa za dve godine nije promenilo u svetu karata sudbine. Ponovo su pred vama karte raspoređene u „mapu” po kojoj pomerate svoju figuricu, dok čitate i slušate pričicu koju otvorena karta prikazuje i donosite odluke, neretko sa dodatnim elementom kockanja vašom ludom glavom. Pred vama je ponovo Delilac, mistična figura baršunastog glasa, vaš vodič i lični demon sa punom šakom dovitljivih komentara o sudbi kletoj koja vas je zadesila. Ako ste proveli neko vreme uz originalni Hand of Fate, u nastavku ćete se osećati kao kod kuće.

Originalni Hand of Fate je bila čista igra preživljavanja, gomila nepovezanih događaja na koje nailazite samo kako biste nadigrali Delioca u sopstvenoj paklenoj igri. Nastavak vas ponovo stavlja u ulogu tabula rasa karaktera, čiju prošlost i agendu ne poznajete. Prolazićete kroz gomilu poglavlja koja pletu pričicu ovog srednjovekovnog sveta kroz akcije vas i vaših saputnika. Saputnici? O da, ovoga puta niste sami i, pored špilova za događaje i opremu, birate i jednu kartu saputnika koji će vam se pridružiti tokom borbi i pritom ćete moći da koristite njegove posebne karte kako biste pronikli u pozadinsku priču izabranog lika. Ni vaš lik nije generički varvarin, već ćete moći da napravite avanturistu ili ratnicu kroz jednostavan editor i koliko-toliko date lični pečat priči.

Struktura igre je pretrpela najveću promenu. Umesto linearnog prolaska kroz predefinisane izazove, ovoga puta imate mapu koju polako otvarate i često imate izbor između nekoliko mogućih puteva sa drugačijim zadacima i opasnostima. Svako poglavlje igre sada ima neki dodatni zadatak, bilo da je to potraga za artefaktima ili okupljanje vojske, tako da se igra neće svoditi na bezglavu jurnjavu ka karti za izlaz. Ne samo to, karte koje Delilac otkriva u okviru jednog poglavlja nisu čiste prepreke, već otvaraju delove priče, sa dubljim opcijama za dijalog, trgovinu i kockanje. Igra je zaista krcata sitnim unapređenjima, od ikonografije na kartama kada sastavljate špil, preko crteža, sve do načina na koji je redizajnirano lečenje i šoping. Sada ćete u svakom trenutku moći da postavite kamp gde ćete trošiti hranu da biste se lečili, trgovati opremom i zalihama ili pričati sa vašim saputnikom. Kako je izazov veći na kasnijim poglavljima, ova promena je veoma korisna i lepo balansira celu igru.

Borbe su, nažalost ili na sreću, praktično nepromenjene i ponovo će se zasnivati na sistemima koje smo viđali u Batman igrama. Poluautomatsko zaletanje, pravovremeno blokiranje, izbegavanje i šutiranje, ritmička igra mačeva i pesnica, tek je nešto fluidnija od one koju smo videli pre dve godine. Horda protivnika vas neće zatrpati, već će na vas uredno naletati jedan po jedan neprijatelj, smenjujući se u redu za batine. Čini nam se i da su hladni okršaji mnogo češći u nastavku, jer nam se dešavalo da naletimo i na dve-tri borbe zaredom. Kamera je, nažalost, ponovo statična i ne daje dobru preglednost, pa ćete morati da se oslanjate na indikatore kada viking sa drugog kraja mape zafrljači granatu u vašem pravcu. Ne pomaže ni to što većina protivnika može da popije solidne batine pre nego što konačno odapne.

Kao i prethodnik, Hand of Fate 2 od vas često zahteva da se kockate sa linijom zdravlja, dukatima ili zalihama. Poznata mini-igra šibicarenja kartama ponovo je tu, sa malom izmenom u vidu tačnog navođenja bonusa i kletvi u slučajevima kada nisu čiste win/fail karte. Svi oni koje je nervirao ovaj element neće baš odahnuti, jer igra ima još više random i kockarskih elemenata u rukavu. Bacanje kockica, okretanje točka sreće i zaustavljanje klatna će činiti da nervozno grickate nokte ili iznervirano „čestitate Novu godinu” autorima, i to često. Koliko god da je zabavno i uzbudljivo kada gotovo nemogući izazov prođete na ovaj način kroz iglene uši, smatramo da je izazov mogao da se poveća na drugačije načine, umesto igranja RNG-om.

Svaka negativnost pada u vodu kada vas Hand of Fate 2 uzme pod svoje i potpuno opčini onim što ima da ponudi. Apsolutno prelepa igra i ogromna avantura od petnaestak sati su pred vama, a kada (ako) uspete da izgustirate sve što trenutno ima da ponudi, u najavi je Endless mod, koji će ponuditi još jedan sloj izazova već solidno velikoj igri. Iako tu ima još mesta za unapređivanje, Hand of Fate 2 je sjajan nastavak i još jedan kec u rukavu briljantnog studija iz Australije.

Bojan JOVANOVIĆ