Doktor „Jajoglavi” je ovog puta dao baš sve od sebe – uspeo je da porazi Sonica i da ga zatoči u Jaje Smrti (svaka sličnost sa Zvezdom Smrti je namerna), koje orbitira iznad planete. To mu je pošlo za rukom uz pomoć Infinitea, misterioznog zloće koji je izgleda brži i od Flasha kada je uspeo da „pretrči” omiljenog plavog ježića i okuje ga u lance. S obzirom na to da je svet gotovo u potpunosti pod kontrolom Eggmana, Sonic je označen za odstrel i Knuckles i ekipa moraju nešto da učine. Naravno, vi ste im kec u rukavu, a dragocenu pomoć dobijate od Classic Sonica, koji se u akciju uključuje taman na vreme da od zlikovaca spase simpatičnog Tailsa.

U borbu protiv Dr. Eggmana, Chaosa, Zavoka, Metal Sonica i Infinitea krećete na krajnje neuobičajen način – kreiranjem sopstvenog lika („inovativno” nazvanog Avatar). Možete da birate jednu od sedam „klasa”: pas, mačka, medved, vuk, zec, ptica ili jež. Tu je i izbor pola, boje kože, oblika glave/očiju, pobedničkog „plesa” i zvučne šeme. Nažalost, izbor prilikom kreiranja svodi se na selektovanje nekog od predefinisanih oblika, kojih je vrlo malo. Pored toga, izbor na prvi pogled ne donosi jasnu razliku između aktivnih mogućnosti i karakteristika vođenog lika, iako ona postoji. Na primer, medved ima mogućnost da preko Wire Attacka oduva neprijatelje, pas se nakon gubitka života respawnuje sa pet novčića u džepu, vuk kao da ima ugrađen magnet u krznu, pa privlači novčiće, zec ostaje duže u neranjivom režimu nakon što je primio damage... U zavisnosti od toga kako se budete pokazali u misijama, dobijaćete delove odeće i razne dodatke koje možete da „nakalemite” na vođenog lika po sopstvenom nahođenju: naočare, rukavice, kape, cipele, majice, odela i slično. Veoma važna stvar jeste Wispon, specijalno oružje koje držite u desnoj ruci. Ono dolazi u nekoliko različitih varijanti koje sa sobom povlače tip naoružanja i mogućnosti koje možete da koristite. Na primer, Burst Wispon ima ugrađen bacač plamena, ali omogućava i da stvarate eksplozije nakon svakog skoka. Lightning Wispon donosi svetlosni bič, Cube Wispon pretvara protivnike u kockice, Asteriod Wispon može simultano da ispali projektile ka šest neprijatelja... Na raspolaganju je čak sedam različitih Wispona, pa istražujte. Inače, nevezano za Wispon, Avatar obilato koristi uže sa kukom koje vam omogućava da se domognete udaljenih platformi i delova nivoa, a dok je u vazduhu može i da palira neprijatelje.

Pomenuli smo Classic Sonica, koji uzima aktivnu ulogu u oslobodilačkoj borbi. Očekivano, dok njega budete vodili, možete da zaboravite na fancy „zezalice”, jer je on ipak Classic Sonic. Ne vraćate se baš u doba 16-bitnih mašina, ali akcija se na ovim nivoima prati „sa strane”, u 2D maniru. Tu je i set simpatičnih retro zvukova, kao i specijalan način obračunavanja sa neprijateljima. Spin Attack je osnovna iteracija i aktivira se pritiskom na dugme ’X’ (u PlayStation 4 verziji igre koju smo i testirali), sledi Spin Dash, u kojem se Sonic sklupča (desnu pečurkicu povučete nadole) i uhvati zalet (brzo pritiskajte ’X’) za ultra brzo kotrljanje koje ruši neprijatelje kao kegle. Spin Dash može da se aktivira i posle skokova i tada je potrebno u vazduhu, pre nego što Sonic dotakne tlo, pritisnuti taster ’X’.

Konačno, tu je i moderni Sonic, koji se družini priključuje nakon bekstva iz zatvora. Osnovni način razračunavanja sa neprijateljima mu je famozni Rolling Attack, ali pored toga može i da se kliže, da „stopmpuje” objekte, odnosno da koristi Boost, što mu brzinu kretanja još više povećava. Kao i u slučaju Avatara, nivoi sa modernim Sonicom podrazumevaju puno 3D okruženje uz žongliranje položaja kamere sa pozicija „od nazad” i „sa strane”. U specijalnim situacijama, Sonic i Avatar mogu da se taguju (čitaj: udruže), postoje deonice na kojima se kližete po gredama i šinama i tako dalje. Inače, nivoi su prilično kratki (oko dva, dva i po minuta je potrebno za kompletiranje opuštenim tempom) i nekako su prazni, kao da im nedostaje još sadržaja i, naročito, protivnika. Obračuni sa bossovima, s druge strane, su nam se svideli i sjajan su dodatak igri. Osim izuzetno iritantne muzike, tehničkim karakteristikama tokom akcije malo šta može da se zameri, mada to ne vredi i za međuscene. One kao da su urađene u nekom drugom, vremešnijem engineu i znatno kvare utisak. Isto može da se kaže i za voiceover, koji nije baš reprezentativan. Naravno, osim generičkog „stenjanja”, Avatar je mutav i ume samo da gestikulira i sleže ramenima kada mu se neko obraća.

Ipak, sve negativno što smo nabrojali nije jedini uzrok za nepovoljan utisak koji igra ostavlja. Sve deluje nekako nezavršeno i nezategnuto (produkcijska vrednost igre gotovo da ne postoji), kao da su autori imali ideju šta žele da urade, a onda su na pola puta rešili da zbrzaju razvoj i za nedelju dana završe. To, naravno, nije slučaj, s obzirom na to da se na ovoj igri radilo još od, pazite sad dobro, 2013. godine! Ni to nije sve, jer je krajem prošle godine posao trebalo da bude gotov, a autorima je trebalo još vremena, pa su dobili godinu dana! Šta reći... Sonic Forces nema sjaj koji smo očekivali i onu prepoznatljivu zaraznost koja je krasila prethodne verzije. Krivca tražite u nečemu od pomenutog ili, ako ste veliki ljubitelj serijala, probajte da uživate u onome što je pred vama. Ne sviđa nam se što to moramo da priznamo, ali nama to uživanje u onome što Sonic Forces nudi baš i nije uspelo.

Vladimir PISODOROV