Zowie Celeritas II, MS Industrial Thunder i Steelseries Apex M750

Neko je negde odlučio da je mehanička tastatura „mama” igračkih tastatura, i to je ostalo „uklesano u kamen” za koji se kaže da se nalazi na ostrvu koje se pojavljuje ponekad tokom maglovitih večeri. Pristup implementaciji mehaničkih prekidača donosi nam neke razlike u ponudi, ali se često dogodi da imamo zaista različite primerke, kao na ovom testu.

Upoznajte Zowie Cerelitas II, beskompromisnu tastaturu, beskompromisnog proizvođača opreme za e-sports profesionalce i entuzijaste, koja se odnedavno našla pod okriljem BenQ kompanije, koja profesionalne turnire opskrbljuje monitorima. U crnoj (da crnja ne može biti) kutiji čiju mračnu prirodu ističe crveni logo kompanije, udobno i sigurno je smeštena tastatura. Težina od skoro dva (1,89) kilograma uliva poverenje, jer smo navikli da masu vezujemo za kvalitet, ali, hej, da bi nešto postalo stereotip mora da se dešava često.

Nakon pregleda pakovanja, uočili smo interesantnu informaciju. Negde u svom tom crnilu piše optical switch! Dakle, radi se o optičkim, a ne mehaničkim prekidačima. Do sada smo se susretali samo sa A4Tech modelima sa optičkim prekidačima, i to uglavnom na samo nekoliko tastera. Zowie Celeritas II ne koristi A4Tech, već konkurentsku Flaretech tehnologiju. Da pojasnimo, kod A4Techa prekidač prekida (zamislite) horizontalni snop svetlosti, rezultujući aktivacijom tastera. Flaretech „pakuje” svu kontrolnu elektroniku u štampanu ploču, dok su sami prekidači pasivni. Svako polje ima senzor koji koristi infracrvenu fototermalnu radiometriju da detektuje blizinu fizičkog objekta (pritisak tastera). Ovo omogućava pravljenje analogne tastature, kao što je to uradio holandski Wooting sa nedavno predstavljenim modelom One, jer omogućava registrovanje (i) nivoa pritiska. Zowie Celeritas II nema ovu mogućnost, ali se služi dobrim stranama ove tehnologije, kao što su osećaj, brzina i dugovečnost.

Tastatura je robusna i jednostavna, u stvari, prosto podseća na mehaničkog pretka IBM tastature iz 1980-ih, sa sve kombinacijom crne, crvene i plave boje. Crna je, naravno, boja tastature, crveno je pozadinsko osvetljenje, koje se menja u plavo sa ’Caps’, Scroll’ i ’Num’ lock tasterima. Jednostavno i efektno. Nažalost, Celeritas ima neizbežni površinski sloj koji služi da tastaturu kamuflira prljavštinom i otiscima prstiju i nismo sigurni od kojih igrača proizvođači stalno dobijaju povratne informacije da je ovo dobra ideja. Kvalitet izrade i upotrebljenih materijala je na izuzetno visokom nivou. Kabl je debeo, takođe kvalitetan i nije obložen tkaninom, što nam se dopada jer se manje uvija i ne zadržava oblik na mestu gde se krivi i uvrće. Raspored tastera je malčice problematičan jer je desni ’Shift’ premali, a ’Backslash’ (na kojem je „Ž” u našem rasporedu tastera) je spušten odmah pored. Zato je ’Enter’ veliki...

Zowie Celeritas II nema drajvere i namenjen je igračima koji znaju šta rade i kojima ne trebaju softverske gluposti... Šalu na stranu, mnogim igračima, naročito FPS igara, nisu potrebni dodatni makrotasteri i funkcije koje iziskuju instalaciju drajvera, već samo pouzdana tastatura sa brzim odzivom i poznatim osećajem. Sa druge strane, mnogi od skupe tastature očekuju dodatne mogućnosti, ali Zowie te kupce prepušta konkurenciji. Pored nivoa osvetljenja i multimedijskih tastera, od „igračkih” mogućnosti Celeritas ima zaključavanje ’Win’ tastera, N-Key rollover i mogućnost podešavanja Real Time Response preko PS/2 veze (jedan, dva, četiri, odnosno osam puta).

A kakva je optička tastatura? Sve zavisi od ličnih potreba i utiska, ali nama se izuzetno dopada. Osećaj je specifičan, isprva čudan i veoma sličan onom kod „brzih” mehaničkih prekidača. Zahteva navikavanje, ali to ne traje dugo i lako ćete „naći” potrebnu snagu pritiska. Što se tiče dugovečnosti, nažalost, ne možemo ništa da tvrdimo, pa ćemo da sačekamo rezultate nečijeg višegodišnjeg iskustva. U svakom slučaju, Celeriras II deluje kao tastatura koja se prenosi sa kolena na koleno.

MS Industrial Thunder predstavlja proizvod drugačijeg pristupa, sa potpuno drugog kraja cenovne lestvice. U pitanju je, koliko je nama poznato, najjeftinija mehanička tastatura na tržištu. Naravno, i takva cena mora da se „plati” i plaćena je kvalitetom završne obrade, nedostatkom dodatnih opcija, nepromišljenošću omogućenih opcija i upotrebom „kineskih” prekidača. Stavili smo navodnike jer su prekidači kompanije Outemu bukvalno kineski, a ne samo proizvedeni u toj zemlji i predstavljaju, praktično, kopije Cherry prekidača.

Tastatura je iznenađujuće lagana za model sa mehaničkim prekidačima, što, kao što smo već istakli, ne uliva previše poverenja. Izrada je očigledno jeftina. Plastika nije sjajna, brušeni limovi se negde ne uklapaju kako treba, a glave zavrtnja vire „po sopstvenom nahođenju”. Uz to, kapice tastera, pre svega onih većih, šetaju i, u slučaju tastera ’backspace’, vire u odnosu na susedne, što je možda problem testiranog primerka, ali govori o kontroli kvaliteta i jeftinijem procesu proizvodnje. Takođe, malo neugledno deluju naša latinična slova sa kvačicama, naknadno „natakarena” na odgovarajuće kapice. Kabl je prekriven tkaninom, što smo pomenuli da nam se ne dopada, ali je izuzetno debeo, te su šanse za uvrtanje minimalne.

Kako su glave prekidača plave (odgovaraju Cherry šablonu), pretpostavljamo da se radi o kopiji Cherry MX Blue prekidača. Sudeći po tome što se buka njihovog rada probija čak i kroz slušalice (u mozak), sigurno i jesu kopija „najkliktavije” MX verzije. To ovaj model čini prilagođenijim konstantnom kucanju, gde operater ima potrebu za jasnim taktilnim osećajem i zvučnom indikacijom aktivacije tastera. Ipak, ako i vaša igračka duša zahteva kliktavi krešendo koji prati tamanjenje neprijatelja, ovo bi mogao biti model za vas. U prilog (ne)igračkoj prirodi Groma ide i nedostatak bilo kakvih igračkih opcija, izuzev isključivanja ’Win’ tastera. Nije moguće utvrditi koliko tastera odjednom sme da se pritisne i, u slučaju da legnete na tastaturu, ode sesija u zaborav. Doduše, možda i Thunder treba da se posmatra kao model namenjen igračima koji ne žele dodatne opcije, ali ga gorepomenuta mana stavlja u nižu kategoriju. Tastatura ima pozadinsko svetljenje, ali... Već viđeno kod nekih jeftinijih tastatura, svaki red tastera osvetljen je posebnom bojom i ovo ne može da se promeni. Moguće je menjanje efekata, ali oni služe samo za blještavilo u izlogu. Da je proizvođač omogućio uniformno, jednobojno osvetljenje, sve bi bilo u redu, a ovako su u želji za jeftinim višebojnim osvetljenjem dobili nešto što smeta i izgleda neozbiljno.

Na kraju dolazimo do Steelseries modela, koji predstavlja pristup u stilu „sve sa svim”. Apex M750 predstavlja vrh ponude Steelseriesa, sa svime što podrazumeva kvalitetna tastatura poznatog proizvođača, sa mnoštvom mogućnosti softverskog podešavanja.

Proizvođač je za izradu iskoristio aluminijumsku leguru serije 5000 (naziv za legure aluminijuma i magnezijuma), što pomaže čvrstini, izdržljivosti, izgledu i osećaju luksuza. Kvalitet izrade i završne obrade je zaista vrhunski, čak ni kapice tastera ne upijaju prljavštinu kao što se očekuje od igračke artiljerije. Tastatura, doduše, ne izlazi mnogo iz okvira veličine standardne tastature i nema dodatne tastere ni (nažalost) odmorište za dlanove. Kabl je dugačak, debeo i izolovan kvalitetnom gumiranom plastikom, dakle, nije zaodenut platnom. Apex M750 , kao još neke moderne Steelseries tastature, sadrži „in the house” QX2 mehaničke prekidače. Ovo je postao trend kod većih marki. Proizvođač tastera je najverovatnije i dalje Cherry, ali su u pitanju specijalno naručeni i podešeni modeli. Steelseries navodi 45 centinjutna sile i tačku aktivacije na dva milimetra, što deluje identično podacima za Cherry prekidače, ali verovaćemo da su posebni. Prekidači su brzi, a sila predvidljiva, doduše, posle perioda navikavanja. Sami prekidači ne prave buku, već lupanje proizvodi interakcija korisnika sa tasterima. Okarakterisaćemo je kao podnošljivu, mada M750 sigurno ne možemo svrstati u tihe tastature.

Kao što je napomenuto u uvodu, M750 obiluje opcijama u Engine softveru, koji omogućava dodeljivanje posebnih funkcija i makroa svakom tasteru, te snimanje u maltene beskonačno profila. Prčkanje sa 16,8 miliona nijansi i dodavanje efekata za celu tastaturu, grupe ili pojedinačne tastere se podrazumeva. Tu je i interakcija sa Discordom, reagovanjem delova tastature na komunikaciju, kao i reagovanje na događaje u igrama koje su podržane. Za kraj, osvetljenje M750 može da se sinhronizuje sa ostalim Steelseries proizvodima.

Zaključak, naravno, moramo da baziramo na ceni. Zowie Celeritas II nam se izuzetno dopao i deluje nam da je Flaretech tehnologija sasvim upotrebljiva, nećemo se preterano baviti time koliko je ili nije „bolja”, jer je to individualno, ali je Celeritas II jedan kvalitetan i dobro uobličen „spartanac”,. Ono što nam se ne dopada jeste cena – 20.000 dinara. Ovoliku sumu će imati problem da „iskašlje” i veoma zagriženi ljubitelj. Ništa bolja situacija nije ni sa Steelseries Apex M750. On na našem tržištu košta 23.000 dinara. Izrađen je od „Johnny 5” aluminijuma i ima gomilu opcija, ali ipak… Thunderu iz MS Industriala, sa druge strane, je samo cena adut. Za oko 4000-6000 nećete naći drugu mehaničku tastaturu, ali morate da prihvatite šareno osvetljenje i plave Outemu prekidače.

Iako smo malo dosadni sa automobilskim analogijama, upotrebićemo jednu ponovo. Celeritas II je kao Ariel Atom – dobićete uživanje u iskustvu vožnje i dodatnu opremu u vidu indikatora pravca. Apex 750 je nešto kao AMG – „GT” performanse, luksuz i opcije. MS Industrial, na kraju, je „GTI” verzija najosnovnijeg modela proizvedenog u milionskom tiražu. Prva dva morate da platite ako želite i možete da priuštite ono što nude, dok za treći morate da budete spremni na kompromise i pronađete ono nešto što će vam opravdati uloženi novac.

Danilo LUKINOVIĆ