Očevi optužuju sinove, sinovi uzvraćaju kontraoptužbama... Srbija, a verovatno i ostatak dela planete koji ceni hleb bez motike bridi od povišenih tonova i gestikulirajuće razmene tipa: „Je l’ sam ti zato kupio kompjuter, da igraš one Kante, što nisi kopao bitkoine, bitkonjino?” „Šta ’oćeš, bre, matori, celog veka mi nabijaš na nos koliko struje trošim, a sada što nemam bitkoine, sevaj bre...” Nerazumevanje problematike i amaterski pristup kriptovalutama donose samo kajanje i jad, uz poneke izuzetke koji vrlo mudro i vrlo tiho ćute, sedeći na nekoliko desetina bitkoina koji od 2011. godine spavaju na starom HDD-u na polici. Znam nekoliko primera iz oba pola srpskog kriptovalutnog spektra, pa i mučenike koji nisu mogli da veruju svojoj sreći kad je bitkoin onomad dostigao 100 USD, te su ih sve odjednom prodali i častili celu kafanu zbog zarade od hiljadu i trista dolara. Njima je verovatno teže nego vama koji ste oduvek podrazumevali da su bitcoin, Dafiment banka i gazda Jezda igrači u jednom istom filmu, pa se niste trudili da ukapirate šta je heš, a šta blokčejn.

Ako se kajete što niste kopali, nemojte. Čak i da jeste, kajali biste se što niste više kopali, a da ste više kopali, u jednom trenutku biste sve prodali kad bi vas zasvrbela nova grafička karta ili želja za letovanjem na Kubi. Bitkoin je virtuelna ruda za koju važe pravila kao i za realnu: za musave rudare koji je kopaju hepienda nema (čast nekolicini izuzetaka), a svi srećni krajevi rezervisani su za one koji tom rudom trguju i pritom znaju šta rade. Ako planirate da trgujete, zaboravite na bitcoin jer u prvom redu nemate te pare, a u drugom, možete da postanete plen špekulanata koji će da se igraju sa cenom u svoju korist. Slavni Džordž Soroš nije slavan zbog finansiranja podrivačkih elemenata, raznih izdajnika i obojenih revolucija u državama koje mu se ne sviđaju, već zbog veštih manipulacija na tržištu novca. Matori lizardmen je ranih devedesetih zaradio milijarde na kursnim razlikama usled devalvacije funte u odnosu na nemačku marku koju je sâm izazvao (guglajte za detalje). Jasno je kao dan da je bitkoin idealan za takvu vrstu svinjarija, pogotovo u odnosu na evro i dolar: ako želite da zaradite neki dinar, usmerite fokus u pravcu Ethereuma (na primer), iščitajte sve što može da se iščita o tome, budite oprezni i nikad ne ulažite sumu zbog koje biste plakali ako je izgubite. Voz za bogaćenje na kriptovalutama nije prošao, naprotiv, tek je napustio stanicu i počeo da ubrzava. U tu kompoziciju možete zasesti na dva načina: kupovinom karte za treću klasu, to jest postavljanjem farme računara za rudarenje, ili za drugu odnosno prvu klasu, investiranjem u skladu s instinktom i zdravim razumom. Kopanje ostavite kopačima – vi ste išli u školu, oni nisu. I ne slušajte dramosere koji govore da kriptovalute nemaju budućnost jer su to u najvećem broju slučajeva glupi kukači koji kukaju na sve što ne razumeju. U stvari, najbolji način da provalite da li neko ko komentariše bitkoin zna o čemu priča jeste da ga prvo naterate da objasni kako funkcioniše Bittorent i zbog čega mu još nijedan krupni entitet nije stao za vrat. Ako ne zna sistemske detalje najpopularnijeg filesharing protokola, sasvim sigurno je klules i u pogledu kriptovaluta. Kao drugo, pitajte ga koju ocenu je dobio iz predmeta politička ekonomija na prvoj godini fakulteta. Jaka sedmica u mom slučaju!

Želim da vam za Novu godinu poklonim još jedan peace of mind – onaj koji se tiče neutralnosti interneta. Ako pratite jadna i bedna sredstva informisanja u našoj zemlji, do sada ste mogli da zaključite da je sve gotovo, da ćete internet uskoro plaćati po taksimetru, da više neće biti ni pornografije ni torenata, kao ni setnih porodičnih momenata kroz slanje 1080p klipova putem WeTransfera. Kukači i narikače ponovo jašu, ali vi ste pametniji od njih i lasom inteligencije i argumenata ćete ih skinuti sa sedla...

Pre svega, odluka FCC-a ne obavezuje nikoga ni na šta, a tržište komunikacionih usluga je u 2017. toliko razvijeno da je njegov potencijal za samoregulaciju praktično nedodirljiv. Da se ovo desilo pre 30 godina, kada se temelji industrije, prihvaćena praksa i potrošačke navike još nisu formirali, možda bi drvo internet sloboda poraslo krivo i mutirano, mada je čak i to malo verovatno. Onaj Indijac s licem koje je „udarabilnije” čak i od onog koje ima Martin Škreli može da bude izaslanik i samog Sotone, ništa mu neće vredeti. Ako ipak više verujete dokumentima nego tržištu i cenite samo argumente crno na belo, sačekajte prvi saziv američkog Kongresa s demokratskom većinom koja će sa slašću sve vratiti u prvobitno stanje i besplatno dobiti oreol borca za slobodu. Zapravo, uopšte nisam siguran da će FCC odluka ikada prerasti u zakon (ili predlog zakona) jer će sasvim sigurno biti surovo sudski osporavana i rasturena pre nego što uopšte stigne tamo. Da ne govorimo o EU propisima s kojima usklađujemo našu legislativu, gde princip neutralnosti interneta niko ne sme mrko da pogleda.

Ukratko, spavajte mirno, s palcem u ustima ili bez njega.

Miodrag KUZMANOVIĆ